TEMA: Politika u gradu

Posle "jogurt revolucije" i one sramote od 7% (koje ni ne dobija vec godinama) ovo je sledeći korak ka demontiranju Vojvodine a pitam se da li je poslednji jer nema još tu šta puno da se uradi.

Ko poslednji izađe neka ugasi svetlo.

Ljudovi kakav je vas stav povodom statuta Vojvodine? Ili uopste bolje reci?
Msm .. jes da nema veze sa politikom u gradu ali ipak je skupstina APV u NS ,tako da ..

Bonton za početnike i pipanje za šlajpik
teofil pančić

Vojvodina politički nestaje na naše oči jer se nikada nije ni konstituisala kao superiorna politička i civilizacijska alternativa unutar Srbije, za razliku od Istre u Hrvatskoj

Svima je već na nos izašla ona Marksova dosetka o istoriji koja ume da ima premijerno izvođenje kao tragedija a reprizno kao farsa. Ali, šta da se radi kad je stvarnost stalno iznova potvrđuje? U tom smislu, možda je najbolje započeti ovaj tekst pitanjem hoće li godina 2014. za Vojvodinu biti repriza 1988? Dakako, Miloševićevo "rušenje Vojvodine" u demokratsko-autonomističkom mejnstrimu percipirano je kao svojevrsna tragedija; možda će reprizna demontaža pokrajine utoliko uistinu žanrovski ličiti na farsu. Ali, kakvu farsu? Onu nakon koje neće ostati ništa. Repriza će dovršiti ono što premijera nije dokrajčila. Nije li to tragičnije od svake tragedije? Štaviše, ovaj put neće biti nikoga čak ni da primi jogurt u lice, a pogotovo neće biti nikoga ko bi taj jogurt zgrabio u letu i promptno ga vratio pošiljaocu. I tako će se završiti jedna priča koja se telila i kilavila četvrt veka, a rezultat joj je na kraju prilično mršav i bedan, po svakom normalnom kriterijumu.

Ova priča, dakako, ima nekolike "aktuelne povode", ali oni nisu najbitniji u njoj – sve je to starije i dublje od toga. U redu, Ustavni sud Srbije oborio je mnoge ključne postavke Statuta Vojvodine, koji je sam po sebi bio svojevrsna "kamilica", nešto daleko ispod zahteva klasičnih "autonomaša". Okej, aktuelna državna vlast povampirenih likova iz "zlih devedesetih" naumila je da po svaku cenu sruši vojvođansku (demokratsko-ligaško-manjinsku) vlast, što jeste prvorazredna politička svinjarija utoliko što je mandat ovih iz zgrade Banovine pošteno i legalno stečen, ali će se to ipak dogoditi, a sve i da se ne dogodi, desiće se u novom izbornom ciklusu, ako se u međuvremenu nešto senzacionalno ne promeni. E sad, ono što me zanima u ovom tekstu jeste: zašto je tome tako, i zašto kanda ni ne može biti drugačije?

Razlog je samo jedan, suštinski, a taj se onda račva u bezbroj podrazlogčića: Vojvodina se nikada nije vrednosno, svetonazorno i samim tim politički konstituisala, te utoliko ona kao zaseban entitet te vrste ne postoji (postoje doduše njene institucije, ali da bi one bile jake i neoborive moraju se nečim stvarnim puniti!) te se otuda ne može ni politički (od)braniti, a ako pomalo i postojucka, to je sablasno bitisanje relativno lako razvejati, kao svaku maglu.

Šta to konkretno znači? Ovde u priču, komparacije i lakšeg razumevanja radi, valja uvesti Istru, region koji unutar Hrvatske figuriše kao "nešto posebno, drugačije od ostatka zemlje", nešto što vuče u Evropu, što je dosledno većinski posvećeno "evropskim vrednostima", demokratiji, toleranciji, antifašizmu, regionalizmu, kosmopolitizmu i ostalim dražesnim stvarima. Drugim rečima, Istra je simbolički u Hrvatskoj ono što je Vojvodina u Srbiji. Ili nije?

Jako je zavodljiva ta paralela, bezbroj puta je korišćena – sigurno ni ja nisam odoleo da se negde poslužim njome – i postala je neka vrsta opšteg mesta, stereotipa koji se ne preispituje, premise za bilo kakvo promišljanje na tu temu. Vojvodina, to vam je Istra na srpskom, ne? Istra, to vam je hrvatski način da se kaže Vojvodina, jamačno? Pa, hajde da vidimo i to.

Od prvih višestranačkih izbora 1990. pa do danas, Istra i susedno joj i srodno područje hrvatskog primorja (grad Rijeka, opatijska i crikveničko-vinodolska rivijera, kvarnerski otoci Krk, Cres, Lošinj...) u kontinuitetu prilično ubedljivom većinom glasaju za leve, levocentrističke, regionalističke i manjinske stranke. Ostatak Hrvatske celih je devedesetih glasao za tvrdo desničarski Tuđmanov HDZ i slične, dok su Istrom sve vreme i na svim nivoima vladali regionalistički IDS a Rijekom i Kvarnerom SDP. Tokom mnogo toplijih posttuđmanovskih dvehiljaditih, Hrvatska je lavirala čas levo čas desno, ali Istra i Rijeka držale su se opet svoga, bez obzira na trendove u ostatku zemlje. I tako to tamo traje već dvadeset i tri-četiri godine bez prekida: sve što miriše na desnicu (makar i uljuđenu, poevropljenu i "reformisanu", kakav je bio Sanaderov HDZ, koji je šarmirao mnoge sa svetonazorno drugog pola), na nacionalizam, klerikalizam, ksenofobiju etc. nikada nije imalo ni blizu većinski prolaz takoreći nigde u Istri i Kvarneru. Kad je jedno selo u unutrašnjoj Istri izglasalo HDZ svi su ga pokazivali kao osmo svetsko čudo! I nije tako bilo samo na izborima: setite se nedavnog "antigej" referenduma, koji je žalosno uspeo i u metropolitanskom Zagrebu, ali bogme ne i među "melodijama Istre i Kvarnera", koje su glasale za slobodu i toleranciju. Svako ko je putovao u te krajeve zna da ne govorimo tek o "apstraktnim" stvarima tzv. visoke politike nego da se "drugovetnost" Istre i okoline oseća vrlo konkretno u svakodnevnom životu, čineći ga u svakom smislu lepšim, snošljivijim, plemenitijim. Istra makes a difference, moglo bi se i tako reći, pa makar i zvučalo kao nekakav turistički slogan.

Šta za to vreme radi Vojvodina, nakon što njena autonomija (unutar specifičnog sistema komunističkog feudalizma) 1988. "šaptom pada"? I 1990. i posle glasa za Miloševićev SPS i za onaj skrnavi Šešeljev SRS, ovo potonje u većem procentu nego u "užoj" Srbiji. Na prvih nekoliko izbora, SPS i SRS osvajaju većinu i u velikim gradovima, uključujući Novi Sad. Izuzetak su jedino mesta gde većinu lokalnog stanovništva čine pripadnici nacionalnih manjina: oni glasaju ili za "svoje" etnostrančice, ili za vojvođanske regionaliste ili "najrazumnije" među "beogradskim" političarima; no etnička većina ih u tome ne sledi, naprotiv. Dvehiljaditih se stanje, gledano kroz izbore, bitno popravlja (delom zahvaljujući i bizarnom izbornom sistemu koji je Milošević smislio za sebe, ali je bolje poslužio njegovim protivnicima), ali u tome se Vojvodina ne razlikuje od ostatka Srbije u to vreme. Pa ipak, čak i tada, radikali (ej: Šešeljevi radikali!) osvajaju gradonačelnički mandat u Novom Sadu, a o provinciji bolje da i ne govorimo.

Šta za sve to vreme rade "demokratski opredeljene" političke, akademske i medijske elite u Vojvodini? Tzv. autonomaši samo inferiorno i nedarovito kukaju "di su naši novci, vratite nam naše novce"; ne kažem da "novci" nisu važni i da oni nisu u izvesnom smislu takođe politička stvar, ali ne gradi se politički identitet, čak ni neke stranke, a kamoli neke regije, na opsesivnom lizanju svog šlajpika; to je paorska ili maločaršijska, suštinski svakako pretpolitička pamet i logika. Ta, nije ni ta Istra toliko drugačija od onih "preko Učke" zato jer ima kontrolu nad svojom kasom (više je nema nego što je ima! I generalno, institucionalna autonomija Istarske županije je znatno ispod vojvođanske, bar ove "statutne") nego iz razloga drugačijih i suštinskijih! Upozoravao sam ih na sve to još onomad, i devedesetih i ranih dvehiljaditih, ali nisam stekao dojam da me je iko čuo, da se iko uopšte osvrnuo na to, makar i u gnevu. O medijima u Vojvodini bolje da ne trošim reči. O "intelektualnom pogonu" koji bi konstituisao razliku (ne u "separatističkom" smislu, nego u istarskom, da tako kažem), takođe je bolje ćutati.

U tom je stanju Vojvodina dočekala maj 2012. i povratak na vlast "starih đavola", onih koji su lično ili preko svojih stranaka učestvovali u likvidaciji vojvođanske autonomije, a zatim tokom devedesetih u održavanju njenog "stanja duboke ništavnosti". Jer, upravo je to Vojvodina bila politički u devedesetim: Ništa punjeno Ničim, samo pusta i promajna zgrada Banovine u kojoj nije obitavao niko sa imenom i (bilo kakvim) političkim sadržajem, samo duhovi i sablasti, anonimni čuvari zgrade. Sećam se, dugogodišnji "domar" te lepe Brašovanove građevine bio je neki Žika, ne onaj pijani komšija Čvarkov Đorđa, nego Smiljanić Žika; posle se taj fino vratio na matičnu funkciju doživotnog predsednika opštine Apatin – eto, takav je to kalibar bio. Milošević je procenio da je taj bio dovoljan, i više uopšte nisam siguran da mu je procena na duži rok bila pogrešna: vratiće se Žika opet u Banovinu, taj ili neki drugi. A tamo će ga s radošću dočekati, željni da se preporuče, i neki od onih koji su devedesetih bili vrlo glasno protiv Žike. Znam ih kao staru paru, gledam ih gde već stoje u redu: ovaj Ugledni Novinar, onaj politikolog, ovaj ovo, onaj ono... A zašto pa i da ne stoje? Od Vojvodine ionako nema ništa, a njima valja sinekurisati na ovu skupoću.

Na ovom mestu je važno suprotstaviti se jednom iritantnom demagoškom opštem mestu: ne, nije sa "povratkom Žike" problem što ta ili ova stranka smenjuje neku drugu ili treću. Ne, to je zemljotres mnogo većih dimenzija, jer se zbiva u režiji onih kojima, dokazano, Vojvodina nikada ne može biti nešto drugo nego fasada bez ičega iza. Kad već ne mogu ("zbog sveta") da sruše i tu fasadu, što bi s merakom učinili. Uostalom, a šta vi mislite, zašto Istrani ili Riječani drže na vlasti IDS ili SDP tolike puste godine – je ‘l što ih toliko vole? Što ne mogu da zamisle život bez Jakovčića, Kajina, Obersnela, Linića, Milanovića?! Ili što u IDS-u, SDP-u i rodbini nema korupcije, nepotizma, muljanja, lopovluka, nekompetencije etc.? Ma hajte molim vas... Svega je toga, po svoj prilici, ne manje nego ovde. Radi se o nečemu drugom, a važnom: ljudi znaju šta im je prioritet, i znaju šta je kakva-takva političko identitetska i institucionalna brana utapanju u prežalosni i pretužni, postiđujući "nacionalni mejnstrim". Ljudi su naprosto odrasli, ako tako hoćete.

Jeste, dakle, beda elite bitno doprinela svojevrsnom političkom nestajanju (ili ne-nastajanju?) Vojvodine. Međutim, ona nije ni izdaleka dovoljno objašnjenje. Stvar je mnogo dešperatnija: biće da ovde naprosto nema (dovoljno) "istarske" ljudske supstance, da je naprosto vojvođansko društvo kao takvo nedovoljno kvalitetno za to. Šta to konkretno znači i kako izgleda?

Postoji stanovit "pozitivni mit" o Vojvodini, kako unutar Srbije, tako i u širem ex-YU kontekstu, kao mirne, tolerantne i prosvećene sredine. Na nekom sitnograđanskom i pretpolitičkom nivou, to ima poneko zrnce smisla: možda se "severno od velikih reka" uistinu više persira nepoznatima, dobardaniše se i ljube se ruke, redovnije se baca smeće, čistije su ulice, urednije se plaćaju računi i porezi... Kažem, možda, čak verovatno. Ali, već dve i po decenije, to se uglavnom ne pretvara u politički artikulisanu razliku – kao što se uvek pretvara u Istri i Rijeci! – nego ostaje na tom simpatičnom, ali benignom, urbano-folklornom nivou. Na nivou bontona za početnike i kompulzivnog pipanja za šlajpik, ako hoćete. Od toga, samog po sebi, ne biva političke artikulacije pa onda ni ozbiljnog političkog utemeljenja i konstituisanja, jer iza toga nema nikakvog "alternativnog" i prosvećenijeg sistema vrednosti koji bi nadilazio nivo pasivnog malograđanskog kenjkanja, dostojnog onog Bernhardovog nesmiljenog opisivanja sterilnih i zlogukih austrijskih zabiti, gde se lično blagostanje i zajednički fašizam tako lepo i prirodno slažu.

Čak ni na nivou političke simbolike u svakodnevnom životu, Vojvodina ne može da doraste dotle da se izbori sa sopstvenim (ili "uvezenim", svejedno) demonima. Boravim mnogo u Istri poslednjih godina (ne samo u turističkim mestima i ne samo u turističkoj sezoni) i ne sećam se da sam ikada video prežvrljan ili uništen natpis na manjinskom italijanskom jeziku; takođe, "ustaški" grafiti i slični patološki desničarski folklor vrlo su retki; u Vojvodini, pak, malo-malo pa vidim preškraban ili odvaljen natpis na mađarskom ili slovačkom jeziku ili grafite smrt-ovima-ili-onima, da ne idemo dalje od toga. Gde je, dakle, ta ljudska i društvena supstanca, dovoljno "kvalitetna" da Vojvodina uistinu i duboko politički "čini razliku", pa da je onda i voljna i sposobna da se brani pred pokušajima glajhšaltovanja? Gde su te elite koje će iz takvog kvaliteta društva proizaći? Da toga ima, to jest da ga ima dovoljno, valjda bi se pojavilo u ove 23, 24 godine?!

Nema tu više ni tragedije ni farse, samo sveopšta ravnodušnost i nerefleksija: tragičnije od toga ni ne može. Vojvodina će ovaj put biti pokorena trajno, biće suptilno silovana u snu (i zatrudneće!) a da neće ni znati šta joj se dogodilo, niti će imati ko i gde da joj dojavi. Žiko, legendo, pakuj se pa u Novi Sad, ovaj put se nećeš imati rašta ni vraćati u Apatin.

Treća Srbija, SPS i DSS ostaju bez nekoliko gradskih preduzeća

Sudbina novosadske vlasti bi ove nedelje trebalo da bude rešena, a gradonačelnik Miloš Vučević je pri kraju razgovora sa strankama koje čine koaliciju.

Za sada je izvesno da će Treća Srbija, SPS i DSS ustupiti nekoliko preduzeća i ustanova SNS-u, ali još nije poznato hoće li i SPO i 3D (nekada Romska demokratska stranka) prepustiti neko upravljačko mesto pošto su na poslednjim parlamentarnim izborima bili uz SNS.

Dnevnik piše da će SPS morati da ustupi i mesto predsednika Skupštine grada, gde sada sedi predsednik Gradskog odbora SPS-a Siniša Sević, ali i da sudbina opstanka SPS-a u novosadskoj vlasti zavisi od toga da li će ova stranka ući u koaliciju sa SNS-om na republičkom nivou.

Vučeviću sada predstoje razgovori sa DSS-om, dok su do sada obavljeni razgovori sa predstavnicima Treće Srbije i Partijom ujedinjenih penzionera Srbije. Predstavnici ove dve stranke prihvatili su uslove naprednjaka, pa se očekuje da će se kadrovi Treće Srbije povući sa mesta člana Gradskog veća za kulturu i direktora Kulturnog centra Novog Sada, a kadrovima naprednjaka ustupiće i jedno od dva preduzeća kojim upravljaju - "Informatiku" ili "Lisje".

Naprednjaci očekuju i da DSS ustupi GSP. Ukoliko SPS ostane, SNS očekuje da socijalisti odstupe iz "Puta" i "Novosadske toplane", kao i da prepuste resor obrazovanja u Gradskoj kući, a da zadrže samo "Parking servis".

Bokan potvrdio da više neće biti direktor "Urbanizma"

SPS bi danas konačno trebalo SNS-u da odgovori na zahteve o rekonstrukciji lokalne vlasti.

Naprednjaci od socijalista očekuju da se odreknu "Toplane" i "Puta" i da Siniša Sević odstupi sa mesta predsednika Skupštine grada, dok bi im ostao samo "Parking servis". Za sada nema informacija šta je centrala SPS-a preporučila novosadskom odboru da uradi, a u opciji je i izlazak socijalista iz gradske koalicije.

S druge strane, ostali koalicioni partneri SPO, 3D, DSS i Treća Srbija su ranije pristali na uslove SNS da napuste pojedine rukovodeće funkcije. Lider 3D i direktor "Urbanizma" Tomislav Bokan je za Blic potvrdio da odlazi sa te funkcije, navodeći da "želi da se posveti pokretu".

U DSS-u su naveli da izlaze iz GSP-a, ali da će za uzvrat dobiti Spens, čiji je direktor, inače iz SNS, postao poslanik u Skupštini Srbije.

Za Treću Srbiju je izvesno da ostaju bez mesta člana Gradskog veća za kulturu, najverovatnije i "Lisja", pri čemu im ostaje "Informatika", a Andrej Fajgelj više neće biti prvi čovek Kulturnog centra grada.

Podsetimo, gradonačelnik Miloš Vučević je pre više od mesec dana počeo razgovore sa koalicionim partnerima, pošto su naprednjaci ostvarili odličan rezultat na republičkim izborima. Istovremeno, zbog preletanja odbornika, svoj odbornički klub povećali su na 23 odbornika i time značajno ojačali svoje pozicije.

Krivična prijava protiv direktora Lisja zbog zapošljavanja

Savez samostalnih sindikata Novog Sada podneo je krivičnu prijavu protiv direktora "Lisja" Stojana Ivaniševića, zbog zapošljavanja u tom preduzeću mimo zakona, saznaje 021.

Krivična prijava je podneta jer je, dan pre zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, 6. decembra 2013. godine, u JKP "Lisje" koje drži Treća Srbija zaposleno preko 25 ljudi na mestima za koje nemaju adekvatne stručne spreme, niti je njihovo angažovanje bilo potrebno.

Saznajemo i da je nakon prijave sindikalaca gradska budžetska inspekcija 29. aprila ispitivala celokupno poslovanje Lisja, način i vreme zapošljavanja novih radnika, određivanje iznosa njihovih plata i proveru svih sklopljenih ugovora. Međutim, iako smo još pre dve nedelje zatražili odgovor u inspekciji, iz Gradske kuće i dalje nismo dobili odgovor na pitanje šta su konstatovali i šta planiraju da preduzmu ukoliko su uočili neke nepravilnosti.

Navodno, budžetska inspekcija bi trebalo da do 30. maja odgovori na navode iz prijave.

Izvor 021 iz Lisja navodi da je većina novozaposlenih bila angažovana preko firme "Optimum". - Posebnu pažnju treba obratiti na radna mesta koja uopšte ne postoje u Lisju, a za koja se isplaćuju velike sume novca, kao što su: agent prodaje softverskih paketa (iako se Lisje bavi pogrebnim delatnostima), referent za izdavanje saglasnosti, konsultant za marketinške usluge, savetnik za bezbednost ili konsultant za projekte i fondove EU iako Lisje trenutno ne učestvuje u takvim projektima. S druge strane, stari zaposleni koji odbijaju da učestvuju u mutnim radnjama bivaju smenjeni i postavljeni na niže radno mesto - tvrdi naš izvor koji ne želi da mu se otkriva ime strahujući od otkaza.

Inače, plate za ova novoosnovana radna mesta su od 70 do 80 hiljada dinara. (Suzana Stojićević - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.)

Вучевић: Мањи политички утицај у градским фирмама

Измена коалиционог споразума на локалном нивоу утицаће и на промену концепта функционисања града, односно градских управа и јавно-комуналног сектора, а осим персоналних промена на челу многих управа и јавних градских предузећа, нови концепт условиће и већи контролу, а самим тим и већи степен одговорности за функционисање поверених управа и фирми, најавио је новосадски градоначелник Милош Вучевић.

Већина кадровских промена догодиће са на седници Скупштине града у петак 13. јуна, а први конкретан потез уследиће идуће недеље када буде формирано радно тело које ће се бавити ситуацијом у шест јавно-комунланих предузећа која су у најтежој финансијској и економској позицији. Ради се о предузећима “Стан”, “Градско зеленило”, Спенс, “Пут”, “Чистоћа” и “Лисје”.

– То тело ће бити састављено од стручних људи који су вични у тој области, а не политичких чинилаца. Треба да се сачини предлог изласка из кризе који је примењив и да инсистирамо да и они који буду на челу менаyмента тих ЈКП и градских управа проводе оно што ће бити дефинисано од стране Скупштине града и Градског већа. Чекају нас нимално једноставне одлуке да би санирали деценијске проблеме у јавно-комуналном сектору. Начин пословања је преношен као штафета из године у годину, из мандата у мандат, што је резултирао готово безнадежном ситуацијом у одређеним предузећима и неко има, не баш пријатну, улогу да то објави и да ствари постави другачије – рекао је Вучевић.

Kako 021 saznaje, novi direktor Toplane biće Dobrosav Arsović (SNS) umesto dosadašnjeg Aleksandra Pribića (SPS).

U Vodovodu će u direktorsku fotelju Pavle Sečivanović (DDD) umesto Dragana Božića (SPO).

Željko Džakula (SNS) je od sutra novi direktor Puta i na toj poziciji menja Darka Radića (SPS), a Dušan Miladinović (SNS) Urbanizma umesto Tomislava Bokana (DDD).

Milan Stanivuković (SNS) će biti prvi čovek Gradskog saobraćajnog, a njegov prethodnik Milan Balać (DSS) ide za direktora Spensa nakon što je dosadašnji direktor Žarko Mićin (SNS) postao narodni poslanik.

I Zelenilo dobija novog direktora jer je Milan Novaković (SNS) takođe postao poslanik Narodne skupštine, pa će ga na toj pozicji zameniti Aleksandar Bogdanović (SNS). Menja se i direktor Lisja, pa će umesto Stojana Ivaniševića (Treća Srbija) novi generalni biti iz redova zaposlenih Vladimir Đaković (SNS).

Za novu, privremenu direktoricu Radosnog detinjstva će Mirjana Đurđev, umesto Marka Grgurevića (DSS), a naknado će neko ispred SNS sesti na tu poziciju.