1)
E pa evo, ja sam živeo u Beogradu praktično od rođenja pa do 28. godine i mogu da kažem da je Ranko tako dobro pogodio "Oni stvarno ne vide dalje od zapadne i istočne kapije.", to je stvarno potpuno tačno. Prosto kad si u tako velikom gradu nemaš potrebe ni da znaš za druga mesta jer je toliko pun svega i stalno se nešto dešava. Zato svi hrle tamo kao pomahnitali, makar stanovali u udžericama. Jedino ih drže veze sa zavičajem, ali i to polako jenjava nakon par decenija življenja. Otprilike kao što u USA svi jure u Njucu, Čikago, Vašington i LA.
Znači, ja koji sam tamo odrastao nisam imao nikakve potrebe, a moram reći ni želje da upoznam ostatak drage nam države. Doduše u tome mi je sigurno pomogla i činjenica da su mi 90-e
upropastile najbolje godine života kad je trebalo najviše da zujim okolo...
E sad, ima tu jedna bitna razlika u odnosu Beograđana prema NS i prema južnijim krajevima, a to su mediji. Televizijski i radio program glavnih vojvođanskih stanica se uvek emitovao sa Čota i to se jako dobro videlo i čulo u BG (slušao ja nekad 100-ku
), tako da je sa te strane beogradska populacija bila dobro informisana. Međutim, o onome šta se dešava južno znali smo vrlo malo, uglavnom preko rodbine i drugara.
Ja recimo nikad nisam bio u Nišu, a do pre neku godinu nisam znao ni da tamo postoji kraj Crveni Krst (isto kao u BG gde sam odrastao) kao i opština Palilula (isto kao u BG). Čak nisam znao ni da imaju tvrđavu (koja još uvek čeka da je posetim).
Od NS sam video samo autobusku stanicu i to kad sam odlazio u selo odakle su moji... Tek kad je keva počela da radi u SNP sredinom 80-ih sam došao par puta da vidim grad.
2)
Što se tiče jezika, sreća moja što se, iako sam prevodilac već 14 godina, još nisam bavio srpskim nacionalnim pitanjem. Ali ajde i to jednom da dođe na dnevni red.
Elem, najnoviji "Pravopis" iz 2010. (i izdanje 2011) i "Rečnik srpskog jezika" Matice srpske iz 2007. oba definišu "Srbijanca" kao čoveka iz Srbije, dakle ta reč označava pre svega teritorijalnu pripadnost, a ne nacionalnu. U drugoj referentnoj literaturi, kao što su "Rečnik jezičkih nedoumica" akademika Ivana Klajna, "Srpski jezički priručnik", "Jezičke doumice", "Slovo o jeziku"... toga prosto nema.
Na Vikipediji ima članak o toj temi
ovde na srpskom i
ovde na srpskohrvatskom. Moj jezički osećaj se potpuno poklapa sa onim što piše na srpskoj strani, naročito sa ovim delom:
Треба имати у виду да добар део Срба у Србији овај назив сматрају понижавајућим и увредљивим, јер је у прошлости често коришћен управо у таквом контексту
...ali je zanimljivo pročitati i "srpskohrvatsku" varijantu.
Praktično, konfuzija je nastala zbog nepostojanja nacionalne države koja bi obuhvatala sve (ili makar veliku većinu) Srba, pošto mnogi žive u BiH i drugim okolnim zemljama.
Nešto slično postoji kod Mađara, gde je nakon WWI njima oduzet između ostalog ceo Erdelj (Transilvanija), pa sad postoje Erdeljski Mađari (Erdélyi Magyarok, Erdélyiek) i Mađarski Mađari (Magyarországi Magyarok). Svi su oni Mađari, ali "svi nisu isti", isto kao u slučaju Srba s ove ili one strane Drine/Save/Dunava.
Inače, u Beogradu smo Srbijancima obično zvali došljake seljobere, što im "praziluk iz ušiju viri". Nije im za džabe glavna promoterka Snežana Đurišić sa svojim "Jelek, anterija i opanci..."
P.S. To što Nixi piše o republikama, glavnim gradovima itd... pa očekujem da će ta ideja da se krčka i zakuvava narednih 3-5 godina, a onda... hm. Ako mogu Škotlanđani 2014. na referendum, što ne bi i Vojvođani, je l' tako. A ja ću tad verovatno da šmugnem s mojima na neko dovoljno udaljeno mesto tipa NZ, da ne gledam šta se dešava.
P.P.S. Au brate, nikad duži post