TEMA: Rekonstrukcije ulica

Поправни за путаре у Хаџи Рувимовој и Партизанској

Прошле године је за одржавање тротоара и рекреативних површина утрошено скоро 150 милиона динара, док је за путеве издвојено нешто више од 680 милиоолна динара. Међутим, то је слаба утеха за становнике Хаџи Рувимове улице, која, иако је од новијих и боље уређених градских џада, представља замашну препреку пешацима који покушају да се пробију преко тротоара. Ипак, из Завода за изградњу града, поручују да ће издати налог ЈКП „Пут“ да поправи бехатонски тротоар на више места и са обе стране улице, у делу од улице Илије Бирчанина до улице Веселина Маслеше. Како наводе у ЗИГ-у, сва уочена оштећења тиме ће бити отклоњена.



Занимљиво је да су одмах након завршетка радова у Хаџи Рувимовој улици, крајем 2008. године, уочени неодстаци и пропусти, које је ЈКП „Пут“, као извођач радова, отклонио 2009. године, док је још важио гарантни рок. Сви недостаци нису отклоњени, а у ЗИГ-у кажу да је стање и даље било незадовољавајуће, те је 2011. године постигнут договор с „Путем“ да се поправе уочени недостаци.
Тада је и поправљена пешачка стаза, а затим, како кажу у ЗИГ-у, због лоших временских услова, хаварија и раскопавања, пешачке стазе наново су пропале.



Партизанска улица, пак, има други проблем: пут је толико пропао да овај улазни правац подсећа на све, само не на улицу која је реконструисана 2001. године. У ЗИГ-у кажу да им је познато лоше стање Партизанске улице, те да ове године намеравају да плате израду пројектно-техничке документације за реконструкцију постојећег коловоза. И „Водовод и канализација“ намерава да реконструише канализациони колектор, кји се налази испод коловоза дуж непарне стране улице.

Како наводе у ЗИГ-у, поред координације рада градских предузећа на овом послу, потребна је и велика сума новца, пошто је у питању велики и обиман посао. Такође, власник једног дела саобраћајнице јесте и Републичка дирекција за путеве, с којом Град тражи решење за реконструкцију целе улице.



Приликом реконструкције пре 12 година, улица је проширена за један метар, изграђено је и разделно острво. Задржана је постојећа коловозна конструкција, која је састављена од калдрме и асфалтних слојева на деловима који нису дорађивани, а на проширењима је урађена нова коловозна конструкција. Из ЗИГ-а поручују и да су разлози за брзо пропадање саобраћајнице велика фреквенција саобраћаја која оштећује велики број подзмених инсталација.

Међутим, на основу ова два случаја, и многих других, поставили смо и питање зашто новосадске улице имају тако кратак рок трајања, и шта је узрок брзом пропадању. Из Завода за изградњу града, који је и инвеститор и обавља надзор на овим пословима, нису нам одговорили.

Међутим, то је слаба утеха за становнике Хаџи Рувимове улице, која, иако је од новијих и боље уређених градских џада,

Из ЗИГ-а поручују и да су разлози за брзо пропадање саобраћајнице велика фреквенција саобраћаја која оштећује велики број подзмених инсталација.

Почела санација саобраћајница

Неће буку и прашину под прозором

Грађани Радничке улице организовали су петицију против враћања калдрме у овој улици. Како каже један од житеља Радничке улице и један од покретача петиције Милорад Влашковић, основни проблем је што ће постављање калдрме у станове опет донети прашину и несносну буку, док је живот поред асфалта сада "много тиши и може да се спава".

- Бука и прашина опет ће нам се повећати барем неколико пута – рекао је Влашковић и позвао све грађане који желе да се прикључе прикупљану петиције да се јаве на на број телефона 064/111-9191.

Његов комшија Јован Татић који је касних седамдесетих био секретар за комуналне послове наводи да нема разлога да се ставља калдрма под изговором како се чува амбијентална целина, јер те целине у овој улици нема више одавно. - Од старих зграда имамо само две, а остале су никле крајем двадесетог и почетком двадесет првог века. Дакле, амбијента нема, а сада кад поставе те коцке направиће само малу карикатуру. Апсурд је што ће калдрму поставити на асфалт што се нигде не ради, као и што ови ивичњаци који сада у нашој улици већ стоје немају никакве везе са калдрмом - изјавио је Татић. Како додаје, не треба занемарити и да је асфалтирање доста јефтинија варијанта од постављања коцки. По донетом урбанистичком плану, Завод за заштиту споменика културе поднео је предлог да се калдрма сачува, а Донка Станчић из овог завода потврђује да амбијенталне целине у Радничкој улици нема, али и да поред тога сматра калдрму треба сачувати, јер је то једини траг ове гранитне коцке у граду.

- Као што у Улици Милоша Бајића имамо једини траг опеке, такозване жуте цигле, тако и овде морамо да чувамо последње трагове калдрме. То је прва индустријска улица, из 1908. године, амбијента нема одавно, али то није разлог да је не вратимо. Европа је од нас куповала јефтино гранитне коцке да би их постављала на своја шира градска језгра, њима не смета бука, него само нама, мислим да је ово сада претеривање - сматра Станчић.

Како нам кажу из Завода за изградњу града, пре постављања калдрме на асфалт ће се посути подлога од песка и шљунка. На питање зашто је улица асфлатирана када је већ било у плану да се врати калдрма из ЗИГ одговарају да су ЈКП "Водовод и канализација" и "Топлана" који су изводили радове у овој улици били дужни да је врате у првобитно стање, одосно у стање у коме ће нормално функционисати.

- Желели смо да улица буде што пре у функцији и да грађани презиме у нормалним условима. Пуно би нас коштало да сада поново све раскопавамо - објашњава портпаролка ЗИГ Александра Васиљевић зашто ће Радничка улица добити и асфалт и калдрму. Читав посао постављања калдрме коштаће 61 милион динара.