TEMA: Petrovaradinska tvrđava

Jeste Voban projektovao tvrdjavu bre




Izvor: uns.ac.rs

Gradjena po njegovom planu, lepo kaze, nije ju on projektovao, samo je sistem preuzet kao najefikasniji i naj 'in' tog doba, ovaj nije ni znao za Pezos

Micowiny reaguj Hocu onu pricu sa otimanjem planova!

Iz kog laguma viri Voban?

Dnevnik 07.02.2010 10:46

Petrovaradinska tvrđava stolećima privlači pažnju, kako ljudi koji je okružuju, tako i posetilaca iz daleka. Osnovne podatke o njoj u Novom Sadu i okolini znaju i deca.

Sve ostale priče: naučne, zvanične, nezvanične, mitske, kafanske, decenijama stvaraju kakofoniju u kojoj se često potkradu greške, a čestim ponavljanjem ulaze u zvaničnu verziju. Jedna od njih je i priča o projektantu.
Kada se govori o izgradnji Petrovaradinske tvrđave uvek se pominje Sebastijan Voban (1633 - 1707), francuski vojni inženjer koji se predstavlja kao “idejni tvorac”, “projektant” ili osoba po čijim planovima je sagrađena tvrđava, ali je “nikada nije posetio”.
Koautor internet portala njnjnj.petrovaradinskatvrdjava.rs Nenad Šeguljev za “Dnevnik” kaže da da je informacija po kojoj Voban nikad nije video Đavu tačna.
- Naravno da Voban nikada nije video Petrovaradin! Ne postoji šansa ni da bi mogao biti projektant ili “idejni tvorac”, pošto Austrija ne bi dozvolila da joj jedan Francuz projektuje tvrđavu u isto vreme dok ona ratuje s Francuskom, koja, između ostalog, savetnike ima u otomanskoj vojsci - kaže Šeguljev. - Voban, dakle, nema nikakve veze sa Petrovaradinom osim što je tokom svoje karijere, između ostalog, usavršio i izgradnju tvrđava, pa su njegove sisteme koristili mnogi drugi vojni inže-njeri širom sveta.
Na uštrb promoterima Vobana kao proojektanta Đave ide i njegova izreka: “Tvrđave se ne podižu po planovima i sistemima, već po zdravom ljudskom razmu i iskustvu”.
Šeguljev kaže da je Petrovaradinska tvrđava delo isključivo austrijskih vojnih inženjera, jer – oni su je projektovali! Prvi plan za izgradnju Petro-varadinske tvrđave uradio je Matijas Kajzerfeld u maju 1692. godine, a kamen temeljac postavio je princ Kroj u oktobru iste godine.
- U literaturi koja obrađuje Petrovaradinsku tvrđavu veoma bitne ličnosti za njenu istoriju pominju se samo po prezimenu ili, u srećnijem slučaju, po činu ili tituli. Tako da smo u situaciji da ne znamo ništa o “čuvenim” prezimenima Kroj, Marsili, Vamberg - objašnjava Šeguljev.
Petrovaradinska tvrđa-va je građena u periodu od 1692. do 1780. godine što ne znači da je njena gradnja bila duga 88 godina. Tvrđava je građena u više faza, a na tempo njene izgradnje je uticao broj raspoložive radne snage, nedostatak građevinskog materijala i finansija, ali i pomeranje austrijsko - turske granice, kada su se austrijski vojni inženjeri potpuno posvetili izgradnji Beogradske tvrđave.
Još jedna velika zabluda o Petrovaradinskoj tvrđavi, kaže Šeguljev, je često navođen podatak da je od nje jedino veća tvrđava Verden. Prema rečima našeg sagovornika, zabluda je u nespojivosti. Jednostavno nije moguće da jednu artiljerijsku tvrđavu kakva je naša, poredimo s gradskom tvrđavom kakva je Verden.
Jedna od najvećih misterija Petrovaradinske tvrđa-ve je njen sistem podzemnih hodnika. Postoji informacija da je podzemlje građeno na četiri sprata u dužini od 16 kilometara i da se jedini duži sistem podzem-lja nalazi u Antverpenu.
- U toj priči nekako je izostala činjenica da su sistemi, takođe austrijskih tvrđava, u današnjoj Repub-lici Češkoj duži. Malo je poznato kod nas da je podzemlje Terezina dugačko 30 kilometara, a tvrđave Josefov čak 45 kilometara - objašnjava Šeguljev.
Nedostatak informacija o podzemlju Petro-varadinske tvrđave, njene “najveće atrakcije”, stvorilo je sliku o neistra-ženom, nepristupačnom i misterioznom mestu gde se ljudi gube, traže skrivena blaga, dospevaju čak do Futoga ili preko granice... I to nije tačno. Ali je plodno tle za pretpostavke samozvanih naučnika ili istraživača po vokaciji, koje, u nedostatku boljeg, polako postaju „istorijske činjenice“.


Petar Klaić

xxx

vobana je prvi put pomenuo smit 1939. godine i da je petrovaradin radjen po njegovom sistemu... (ali pogledajte moj potpis)... naime, kasniji prepisivaci koji dublje nisu ulazili u ovu, inace komplikovanu temu, cisto da bi izmenili redosled reci u recenici doveli su do toga da vise nije vobanov sistem, nego je prvo dobio transfomraciju u "vobanov plan" a kulminacija je "vobanov projekat"... tvrdjava jeste kompilacija francuske, italijanske i holandske vojne arhitekture XVII i XVIII veka...

ista prica je sa podzemnim sistemom antverpena... podzemlje ove tvrdjave nema istu namenu kao kod petrovaradina... da napomenem i verden za koji vazi da je jedina veca tvrdjava od petrovaradinske... jeste ali tek u XIX veku kada je doslo do promene u sistemu izgradnje tvrdjava... inace verden je grad koji je utvrdjev a petrovaradin je cista, da ne kazem suva, artiljerijska tvrdjava... i skolski primer priobalne, ravnicarske i brdske vojne arhitekture...

sta da kazem... dok ne objavim jednog dana knjizicu o ovome dotle cu da podjebavam...

Misliš na ovo?


Kakav šarlatan jbt ovaj Milković, a što je najgore njegova trabunjanja se naveliko prepisuju i prepričavaju...

nije...

sto je najgore o=pricao sam sa jednim likom koji je rekao da postoji gravura iz XVII veka kako eugen krade planove... onda mi je na pamet palo upravo to...

Nixivoje... ne znam da li podjebavas ili zajebavas...

Gradjanski list 2007.09.02.

" U ZIG-u i su oprezni su kada je u pitanju rušenje za ogradu na terasi ispred ateljea umetnika, najviše zbog eventualne negativne reakcije Novosađana. Postoji opravdana bojazan da će taj građevinski zahvat pojedinci teško prihvatiti, bilo zbog navike ili neznanja da bedem koji sada funkcioniše kao ograda nije autentičan. Ali takve reakcije sigurno neće zaustaviti stručnjake u nameri da polako ali sigurno vrate originalan izgled vojnom baroknom zdanju. Autentičnost je jedan od uslova da se ceo kompleks stavi na Uneskovu listu zaštite spomenika od svetskog značaja.

– Većina Novosađana ne zna da je pre pedesetih godina 20. veka ograda na Tvrđavi bila od kovanog gvožđa, te da je naknadno izidana kao produžetak bedema. To je urađeno radi bezbednosti građana, a ako želimo da Tvrđava ima autentičan izgled, onda se moramo za to i pobrinuti. Otpor i kritike Novosađana usledili su i nakon renoviranja ograde na terasi restorana. Nova ograda je, u stvari, verodostojan izgled, kakav je i projektant Voban zamislio – objasnio je direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Đorđe Srbulović."

Tada sam javno ponudio da ako se pronadje plan Petrovaradinske tvrdjave koji je potpisao Voban da cu da finansiram izgradnju te ograde od cistog zlata.

Pa cak i ako neko kaze da je tvrdjava uradjena po Vobanovom sistemu molio bih da mi odgovori koji je to sistem u pitanju, posto je on tokom svog zivota razvio tri sistema.

A sada nešto o Podzemlju konkretno iz mog skromnog istraživanja.

Kao što "znamo" da je Petrovaradinska tvrđava građena od 1692. do 1780. godine tj, 88 godina, ne znamo da je u stvari građena u dve faze.

Prva faza izgradnje trajala je od 1692. do 1728. godine. Neću ulaziti u detalje šta je konkretno izgrađeno u tom periodu. Uglavnom sa izgradnjom se stalo pošto je nakon potpisivanja Požarevačkog mira 1718. godine između Habzburške i Otomanske imperije granica između ove dve države sa nekadašnje linije Slankamen - ušće Bosuta u Savu pomereno do otprilike granica Beogradskog pašaluka. Pomeranje granice uticalo je da Beč više pažnje posveti izgradnji Beogradske tvrđave pa se sa izgradnjom Petrovaradina stalo. Tek nakon Beogradskog mira 1739. godine granica se pomerila na Savu i Dunav.

Tek dolaskom Marije Terezije na vlast i nakon rata za austrijsko nasleđe i priliva većeg novca u državnu kasu Beč izdvaja novac za nastavak izgradnje Petrovaradinske tvrđave. Radovi na završetku, odnosno proširenju Petrovaradinske tvrđave (Vodeni grad i Hornverk) dolazi tek od 1754. godine. Ideja o izgradnji podzemnih galerija, odnosno kontraminskog sistema dolazi nakon Sedmogodišnjeg rata i pada tvrđave Švajdnic (Šlezija) 1762. godine u ruke Prusa. Ova opsada u istoriji minskog ratovanja važi za početak nove ere u minskom ratovanju (da ne ulazim u detalje).

Austrijski vojni inženjer A.H.Schroeder izradio je 1764. godine plan kojim bi se ispod južnog dela tvrđave tj Hornverka izgradio kontraminski sistem u četiri sprata/nivoa, odnosno položaja kako ih ja zovem (lepo piše "Lage"). Plan je odmah odobren i uskoro su započeli radovi. Oko 400 minera radilo je sve do 1776. godine i tokom tog perioda izgrađeno je nešto više od 16.000 metara podzemnih galerija.

U vojnoj terminologiji galerija je podzemni hodnik koji vodi do mine. Galerije se dele na magistralne (ova galerija može da bude glavna i uvek se nalazi u kontraeskarpnom zidu pa se zove i kontraeskarpna galerija), komunikacione, envelopne i prislušne. Ove poslednje čine najveći deo podzemlja. A samo njihovo ime govori čemu su služili - prisluškivanju. Oni koji su bili u podzemlju tvrđave mogli su da vide table sa natpisima: položaj (od I do IV), broj hodnika (1-527), namenu (Kom, Horch, Verbindungs, Abgang, Ausgang i sl...) kao i njihova imena (Rudolfs Mine, Leopolds Mine, Karls Mine, Josefs Mine, Prinz Eugen Mine, Stefans Mine, Kaiser Mine...)

O velikom zalaganju majora Šredera ali i Beča govori podatak da je car Josip II posetio tvrđavu nekoliko puta. Tokom prve posete 21. maja 1768. lično je izvršio pregled tvrđave i podzemlja koje je bilo u izgradnji. O njegovoj poseti svedoči i ploča u IV položaju kod bunara koji je nazvan po njemu. Oduševljen radovima car je proizveo Šredera iz čina majora u čin pukovnika a dan kasnije kada je na Trandžamentu izvršena demonstracija minskog rata unapredio ga je u čin generala.

Još par podataka: Tvrđava nema kao što piše 12.000 puškarnica i ne može da primi 30.000 ljudi. Upravo ima nešto više od 1500 puškarnica, oko 155 toparnica i bilo je mesta za oko 6.000 ljudi. Izgrašeno je 10 barutana (pet na tvrđavi, jedna u mostobranu, tri na Klisi i jedna u Sremskoj Kamenici). Tokom mira tvrđava je imala garnizon od oko 4.000 ljudi. U toku rata posadu bi činila 64 oficira, 8134 pešadinca, 120 konjanika, 863 artiljerca, 21 lagumar i 93 inženjera i minera.



Karls Mine - I položaj odbrane


Leopold Mine - II položaj


IIIte Lage


Vuna kićo, orasi mićo...

O minskom ratovanju malo kasnije...

Micowiny napisao/la:
Malo sam sabirao?

izvinjavam se... odnosilo se na koliko vojnika moze da primi podzemlje...

Pomenuli smo Švajdnic. Tokom sedmogodišnjeg rata:



... pri opsadi tvrđave Švajdnic 1762. godine, koju su držali austrijanci, Prusi su jakim minama postigli dobre rezultate. Plan je bio da jakim minama otvore levkove u pravcu bastiona, koji je imao kontraminske galerije, a zatim potkopaju galerije do kontraeskarpe na kojoj bi napravili otvor jakom minom i kroz nju upali u tvrđavu.

blokada tvrđave


približnica - paralela


prokopavanje kontraeskarpe i napad na bastion minom


breša (otvor u bastionu)


Paralelama iskopanim od 7. do 22. avgusta, Prusi su se približili tvrđavi i otpočeli minski napad. Austrijanci su dva dana kasnije izvršili ispad i porušili galeriju napadača. Prusi su je ponovo izgradili u dužini od 28 metara a polovinom septembra ispalili minu od 2,500 kilograma baruta stvorivši levak prečnika 13 metara. Nakon što su uredili levak nastavili su izgradnju galerije. Branilac je u par navrata rušio ovu galeriju manjim kontraminama ispod površine zemlje čije dejstvo ne stvara levak već samo rastresa zemlju. Zbog toga je napadač na čelu napadne galerije ispalio 16. septembra drugu, a 25. septembra treću jaku minu sa poluprečnikom dejstva 20 metara. Ni trećom minom nije naneta kontraminskom sistemu branioca, koji je zatim sa nekoliko kontramina porušio podzemni sistem napadača i izbacio ga iz trećeg levka minom od 250 kilograma baruta. Tek tokom noći između 8. i 9. septembra napadač je razorio kontraeskarpu tvrđave i preko njenih ruševina ušao u tvrđavu.

Tako da je tek nakon 63 dana opsade, odnosno 48 dana minskog rata, tvrđava Švajdnic je kapitulirala.

www.dnevnik.rs/novi-sad/vidikovac-vidjen-za-tvrdjavu

limanac napisao/la:
Imam utisak da će takve ograde baš potrajati.

Sviđa mi se ideja.
Rampa kojom bi se penjalo već postoji, samo bi joj se "vratila namena".

A Micowiny će nam ispričati o Eugenu Savojskom koji sa kavalira komanduje bitkom.

to je stvarno lepa vest. jos samo da je sprovedu u delo.

Ograde pod hitno da se promene u metalne i to dobro zavarene, inace ima da odlete direkt na Klisu

Dukelander napisao/la:
Da i ja upotrebim kuglicu

CITIRAM:

У овогодишњем програму ЗИГ-а ни динар није издвојен за Петроварадинску тврђаву, па остаје непознаница када ће се видиковац правити.

Micowiny napisao/la:
To su te seljačke fore. 90% ljudi pročita samo naslov, a u tekstu je objašnjeno kako nema ništa od toga... Izbori...

Nešto sam kopao pa sam pronašao sledeće:

Ovo bi moglo da se tiče onih 10.000.000 dinara koji idu Beogradskoj kapiji.

Dnevnik 2003.07.10.

"Arhitekta Slobodan Jovanović iz Sekretarijata za kulturu i obrazovanje je rekao da je prekjuče održana sednica Izvršnog odbora grada na kojoj je usvojen izveštaj o projektu obnove gradskog jezgra i podgrađa Tvrđave. Kako je naveo, ostalo je samo da “Poslovni prostor” zaključi ugovore s izvođačima koji treba da počnu s radovima za petnaestak dana. Uz to, Jovanović je izjavio da se trenutno radi dokumentacija za zaštitu Podgrađa Tvrđave i Beogradske kapije."

Podnaslov ovog teksta je takođe zanimljiv:

"Prošlo je više od godinu dana od 17. juna 2002. godine, kada je formiran Odbor za zaštitu i obnovu gradskog jezgra i Podgrađa Petrovaradinske tvrđave, a obimniji radovi još nisu počeli"

DNEVNIK 2005.02.19

"Direktor Zavoda Srbulović je najavio i da je Zavod Skupštini grada predložio da se ove ubrzano radi na rekonstrukciji novosadskih fasada. Ukoliko predlog bude usvojen, novim sjajem zablistaće fasade u Zmaj Jovinoj 18, 26 i 13, Dunavskoj 5 ,15, 17, 19, 21, 23, 10, 12, 14,1 6, 18 i 20, Kralja Aleksandra 10, Trgu mladenaca od 4 do 6, u Beogradskoj 1, 3, 5, 2 i 4,"

pa hajde da se organizujemo jedan vikend ako ima ljudi sa strpljenjem za tu pricu...

posle svakako zavrsavamo u "dublinu" na cugi...

a kada smo kod citiranja da pomenemo i reci koje su izgovorene dva meseca pre nego sto je "odnet" zid duzine 220 metara...

Gradjanski list 2007.09.02.

"Nova ograda je, u stvari, verodostojan izgled, kakav je i projektant Voban zamislio" reci su Djordja Srbulovica tadasnjeg direktora Zavoda za zastitu spomenika kulture grada Novog Sada.

A sta je bilo sa onom osmatracnicom koja je bila na cosku tamo kod ateljea ? Jel i ona srusena zajedno sa zidom ?