TEMA: Gradske vesti

Vesti • 18:38 > 10:42 • 16. 08. 2011. | Radio 021

Orlovo bojište postaje planinarski centar



Nakon završetka pripremnih radova, Nacionalni park "Fruška gora" raspisaće tender za izvođača radova na rekultivaciji Orlovog bojišta, koje će postati planinarska oaza. Nekadašnji kamenolom već godinama služi šetačima sa Popovice kao najlepši vidikovac na vojvođanskoj planini.

Predviđeno je da se na ovom atraktivnom prostoru izgradi planinarski dom i penjalište za free climbing, koje će služiti za obuku alpinista. Ovo nije jedini planinski kop koji će biti uređen, već će mašine posetiti i kopove u Starom Rakovcu, Kozjem brdu, Ležimiru, Perinoj pećini i Paragovu, gde je planirana izgradnja terena za ekstremne sportove.

Ove projekte najvećim delom će finansirati republička Vlada, dok će ovaj nacionalni park za ostatak novca konkurisati kod Pokrajine i drugih fondova.

Opet probili rok za završetak Kaćkog mosta

Rok za završetak Kaćkog mosta ponovo je probijen, tako da će vozači za prelaz vozila još neko vreme koristiti dve, umesto četiri kolovozne trake.





Kako se uverio reporter Radija 021, radovi na mostu su u toku, ali je desna strana kolovoza i dalje puna rupa iz kojih viri armatura i kroz koje se vidi površina kanala. U Zavodu za izgradnju grada prvobitno je rečeno da će obnova biti završena na proleće, pa polovinom godine, a poslednji put da će most u potpunosti biti prohodan polovinom avgusta.



Obnova traje još od jesenas, a nadležni javnosti nisu objasnili zbog čega se nije mogla ubrzati, odnosno zašto se nije moglo raditi noću, kao i s izvođačima koji su opremljeni za rad tokom nepovoljnih vremenskih prilika.





Radio 021 očekuje da iz Zavoda za izgradnju grada dobije objašnjenje za novo probijanje roka za završetak radova, kao i da li će zbog toga neko odgovarati.





Podsetimo da je između Puteva Srbije i Zavoda za izgradnju grada potpisan protokol kojim je definisano zajedničko finansiranje radova vrednih 70 miliona dinara, od kojih su Putevi Srbije izdvojili više od polovine sume.

Opet probili rok za završetak Kaćkog mosta

Futog dobija novu ambulantu na proleće

Dom_zdravlja_FutogNakon adaptacije i dogradnje ambulanti u Šangaju i Sremskoj Kamenici, novi Dom zdravlja trebalo bi da do proleća sledeće godine bude izgrađen u Futogu.

Član gradskog veća za zdravstvo Aleksandar Kiralj kaže da je potreba za novom, većom ambulantom nastala zbog povećanog broja stanovnika u tom naselju, ističući da svi građani treba da imaju iste uslove u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Osim postojećih službi, u novom objektu će biti smeštena i laboratorija, tako da Futožani za analize neće morati da idu van mesta. Izgradnja novog Doma zdravlja u Futogu trebalo bi da počne u oktobru ili novembru, a kraj radova se očekuje do maja. Vrednost investicije je 70 miliona dinara, a deo sredstava od 30 miliona već je obezbeđen u ovogodišnjem budžetu grada.

Kiralj dodaje da do kraja godine neće biti većih dodatnih ulaganja u domove zdravlja, osim digitalizacije radiološke opreme, koja bi trebalo da bude završena na jesen.

Širi se toplana „Sever”

Rekonstrukcija i proširenje Toplane „Sever“ na Bulevaru Jaše Tomića, najveća je investicija JKP „Novosadska toplana„ u 2011. godini, a prva faza, koja obuhvata izgradnju trafo-bloka, pumpnog postrojenja i aneksa, kao i povezivanje postojećeg vrelovoda s novim pumpnim postrojenjem, biće završena do početka grejne sezone. U Toplani ističu da od ove godine preduzeće nije budžetski korisnik, tako da će za remont izdvojiti oko 775 miliona dinara sopstvenih para, od čega je 275 miliona predviđeno za remont i dogradnju Toplane „Sever”.

Kada radovi u Toplani „Sever“ budu završeni, biće omogućeno preuzimanje toplotne energije od Termoelektrane-toplane „Novi Sad„, a time će se i rasteretiti toplane „Jug“ i „Istok“ , koje trenutno pokrivaju deo potrošača toplane „Sever“. Oko pola milijarde dinara namenjeno je rekonstrukciji vrelovodne mreže u gradu, čije su cevi u proseku stare oko 25 godina, a u pojedinim delovima grada i više od 40 godina.

U prethodnim grejnim sezonama najpodložnije havarijama na vrelovodnoj mreži, zbog starosti vrelovoda, bile su lokacije u Fruškogorskoj ulici, Drage Spasić, Strumičkoj, zatim u bloku Balzakove ulice, Ulice 1.300 kaplara, područje oko Šekspirove kao i na bulevarima Cara Lazara i Despota Stefana. Tu je u toku zamena dotrajalog vrelovoda, pri čemu će biti zamenjeno oko 2.600 metara starih cevi, a očekuje se da će svi radovi biti završeni do 20. septembra.

U Toplani ističu da će rekonstrukcijom vrelovoda i priključaka u ovim delovima grada potrošačima biti obezbeđena kvalitetnija i sigurnija isporuka toplotne energije, kao i da će postavljanje cevi nove tehnologije osigurati kontinuiranu isporuku toplotne energije bez havarija.

Sledeće godine počinje raseljavanje stanovnika Podgrađa

Gradske vlasti najavile su od jeseni izgradnju stanova za stanovnike Podgrađa, čime bi i zvanično počeli sa realizacijom raseljavanja podnožja Petrovaradinske tvrđave. Ukoliko sve bude išlo po planu, prva preseljenja krenuće sledećeg leta, čime će biti stvoreni preduslovi da se Podgrađe pretvori u elitnu turističku zonu.

"Projekat je gotov, u toku je tender za izbor graditelja i očekujemo da će već do kraja 2012. godine početi useljenja u prvu zgradu koja će se nalaziti na uglu Maksima Gorkog i Stražilovske ulice. U ovoj zgradi nalaziće se i stanovi i lokali, kako bismo mogli da izađemo u susret i poslovnim ljudima i stanarima iz Podgrađa. Ipak, veći deo zgrade biće iskorišćen za stanove kako bismo obezbedili što više porodica", kaže gradonačelnik Igor Pavličić.

Za sada, ideja grada je da kvadrat u Podgrađu zameni kvadratom u novim zgradama, kako stanovnici ne bi bili na gubitku. U gradu napominju da su imali u vidu želje i potrebe stanovnika Podgrađa. "Do sada smo razgovarali sa građanima o tome koje su njihove želje i uslovi da pristanu na raseljavanje. Jedan od uslova je da budu blizu svojih komšija sa kojima žive decenijama, što postižemo time da su zgrade nedaleko jedna od druge i pri tome su relativno blizu Dunava", navodi Pavličić.

Za nekoliko godina, kada većina objekata u Podgrađu bude prazna, uslediće rekonstrukcija i obnova ovog prostora. Biće stvorena esktrazona, turističko naselje sa ugostiteljskim objektima, hotelskim smeštajem, galerijama i drugim kulturno-zabavnim sadržajima uz minimalan broj stambenih jedinica. Novac za obimne radove grad planira da obezbedi kroz rentiranje lokala, fondove i donacije.

Žitelji Podgrađa sa kojima smo pričali ideju vide kao pozitivnu, ali ne veruju da će realizovati u skorije vreme.

"Živim 50 godina u Podgrađu, to stalno pričaju, a nikad nisu uradili."

"Gradonačelnik bi trebalo da nauči da je privatna svojina svetinja, čak i u ovoj državi, tako da niko nema pravo da bilo koga preseljava protiv njegove volje."

"Ako nas budu iseljavali, treba da nam daju odgovarajuće stanove. Onda ne bi bilo problema."
"Ma neće oni ništa uraditi, treba para da se sve to iseli, a nema para za to."

Obnova Podgrađa i njegovo pretvaranje u turističko naselje, jedan je od preduslova za zaštitu celog kompleksa Petrovaradinske tvrđave, pa čak i stavljanje pod patronat organizacije Unesko. Plan iseljavanja stanovništva napravljen je još 1971. godine.

Kriza prepolovila prodaju stanova

Prodaja novoizgrađenih stanova u poslednjih godinu dana drastično je opala, a glavni razlog ovakvog poslovanja agencija za nekretnine su teška ekonomska kriza i male plate zbog kojih sugrađani nisu u mogućnosti da se zaduže kod banke. U novosadskim agencijama saznali smo da zainteresovanih za kupovinu ima, a uglavnom se raspituju za manje stanove čija veličina ne prelazi 40 kvadrata. Agent prodaje agencije Đinas Dragan Mitrović ističe da se uglavnom traže manji jednoiposobni stanovi.
- Svakog meseca beležimo veći pad prodaje, posao skoro da se prepolovio, ali sad su prošli godišnji odmori pa računamo da će i interesovanje porasti. Kupci uglavnom traže manje jednoiposobne stanove. Od lokacija vodeća je Grbavica, ima zainteresovanih i za Somborski bulevar i uži centar grada - kaže Mitrović.

Na manju kupovinu stanova uticala su i loša iskustva Novosađana sa investitorima koji su po nekoliko puta prodavali iste stanove. Poučeni tuđim iskustvom kupci od agencija zahtevaju dodatnu proveru dokumentacije u vezi sa stanom, što nam je potvrdio i direktor agencije SONS Dragan Petrović.

- U odnosu na prethodne godine prodaja je opala za nekih 60 odsto. Sugrađani se teško odlučuju za kupovinu, jer su ih zaplašili nepouzdani investitori koji su stanove prodavali po nekoliko puta. U gradu ima nekoliko sigurnih investitora koji i danas dobro posluju - kaže Petrović.
U zavisnosti od platežne mogućnosti sugrađana agencije najviše prodaju stanove koji staju oko 50.000 evra, a kupuju ih uglavnom oni koji su u situaciji da podignu kredit i otplaćuju ga duži niz godina. Menadžer agencije Siti Dejan Bašić ističe da će stan sigurno prodati onaj ko je spreman da bar malo spusti cenu.

- Dođu nam kupci i od deset stanova koje pogledaju izaberu tri i iznesu svoju ponudu, cifru koju su spremni da daju za određeni stan. Ko pristane na tu cenu prodaće stan, a dešava se da se zbog male potražnje stanovi prodaju i po nižim cenama. U malom broju prodaju se i veliki stanovi u zgradama koje su kvalitetno rađene i na dobrim lokacijama, jer sve to utiče na izbor kupca. Onaj ko želi dobar stan svestan je da će morati da plati - ističe Bašić.

Cene stanova diktira lokacija na kojoj se nalaze, pa se tako stanovi koji su na periferiji mogu naći i za 800 evra po kvadratu, dok su najskuplji oni na Grbavici i u užem centru grada, ali sagovornicu nisu hteli da preciziraju cene koje vladaju u tim delovima grada. Dešava se da oni koji su planirali da detetu koje studira kupe stan na Grbavici, često završe na Novom naselju ili Detelinari, gde se stan može naći i za 1100 evra po kvadratu.

Подграђе за Стражиловску - квадрат за квадрат
Подграђе у Петроварадину мора да се исели, односно Нови Сад мора да добије локале у тој зони да би постојао правни основ за улагање новца у тај део града, које је планирано да постане ексклузивна туристичка зона, изјавио је градоначелник Новог Сад Игор Павличић гостујући у емисији "Разгледнице".

Павличић је најавио почетак изградње прве од две зграде у Стражиловској улици у коју би требало да се преселе сви они који прихвате понуду Града да замене своје станове и локале у Градићу по принципу "квадрат за квадрат".