TEMA: Gradske vesti

У Алмашком крају вишеспратнице непожељне


Алмашки крај, један од најстаријих делова града, настао насељавањем Петроварадинског шанца житељима села Алмаш у другој деценији 18. века, од 2013. године предмет је
посебних анализа стручњака Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада и преиспитивања његових вредности не би ли се та јединствена четврт, „село у центру града“, као целина прогласила за културно добро. Те године је, наиме, први пут уобличен предлог одлуке о утврђивању целине Алмашки крај за стављање под претходну заштиту. То је практично, по речима више стручне сараднице у Заводу за заштиту споменика културе града Новог Сада архитекткиње Татјане Загоричник, законом о културним добрима прописан период од три године да би се са свих аспеката – архитектуре, уметности, историјског значаја… сагледале вредности неке целине или појединачних објеката и након тога сачинио и предлог одлуке за њихово утврђивање за културно добро. Почетком јула ове године поново је предлог одлуке о утврђивњу целине Алмашки крај објављен, и то у нашем листу, с нешто другачијим границама обухвата.

– Рок од три године је кратак период за такав посао – каже Татјана Загоричник. – Ми смо у претходном периоду радили на томе, али нисмо успели да финализирамо предлог одлуке. Но, успели смо да све испитамо и валоризујемо целину и појединачне објекте па смо донели одлуку да се границе целине промене. То је изазвало малу забуну кад је предлог одлуке у јулу објављен у „Дневнику” јер се мислило да се одустало од заштите неких делова. Међутим, није тако. Првим предлогом био је обухаваћен 21 хектар, а сада 22. У оквиру целине постоји језгро и његова заштићена околина. Заштићена околина је мало проширена, док је језгро у неку руку смањено зато што смо увидели да тамо постоје цели блокови у којима је непримереном изградњом вишеспратних објеката у претходним годинама доста нарушен амбијент. Практично смо те блокове изместили у ту заштићену околину, нисмо их потпуно избацили да их не бисмо до краја девастирали и „ампутирали” из те целине, којој они физички припадају. Завод, дакле, ништа од објеката није скинуо с неке заштите, него је само мало промењен режим. У строгом језгру ће важити мало строжи и чвршћи услови заштите, а у заштићеној околини нешто мало флексибилнији. По речима Татјане Загоричник, чим предлог одлуке за стављање под претходну заштиту буде објављен у јавном гласилу, од тог тренута је тај простор или објекат под заштитом, и ништа не може бити урађено без услова и сагласности Завода. Он се у том року од три године третира као да је већ утврђено културно добро иако није, управо зато да се не би оставило простора за нарушавање вредности. То, с друге стране, значи да власници објеката и корисници у том простору за све интервенције морају да се обрате Заводу за заштиту споменика културе. – Ми смо валоризовали објекате, и то не треба да плаши људе – каже наша саговорница. – Одредили смо објекте од посебног значаја, објекте од вредности, објекте од амбијенталне вредности, објекте савремене архитектуре и реконструисане објекте и оне без вредности. За све категорије су дефинисане мере заштите. Објекти који су без вредности се могу заменити под условима које утврђује Завод. Сигурно је да тамо неће бити дозвољена градња објеката веће спратности јер тај амбијент карактерише управо породично становање, које желимо да сачувамо. Алмашки крај је, наглашава наша саговорница, значајан за овај град. Он је настајао од 1716. до 1718. године, када су становници села Алмаш населили Шанац. Преселивши се у тај крај, они су наставили да се баве земљорадњом и повртарством, а будући да су се настанили на терену који је био мочваран, испресецан барама и рукавцима, куће су градили по издигнутим земљаним гредама. Отуда, каже Татјана Загоричник, Алмашки крај има врло интересантну структуру улица које су кривудаве, неједнаке ширине, с малим трговима на појединим местима.

– То је занимљива матрица, која је сама по себи велика вредност – додаје она. – Што се тиче саме архитектуре и објеката у целини, тамо постоје само два споменика културе, али врло значајна – Матица српска, као споменик од великог значаја, и Алмашка црква Света Три јерарха, која је споменик од изузетног значаја. У оквиру целине има и доста објеката који су габаритни и архитектонски интересанти, а припадали су богатијим породицама у Улици Саве Вуковића, Алмашкој и Светосавској. Значајан је сецесијски објекат Занатског дома, који није појединчно споменик културе, али је архитектонски вредан. Пошто је становништво Алмашког краја било слабијег имовинског стања, и објекти су скромније архитектуре, али су уједначени – приземни или објекти високог приземља с детаљима који их чине допадљивим. Све то с том матрицом чини Алмашки крај вредним амбијентом, који као такав већ постоји у свести грађана Новог Сада. Граница Аламшког краја, по новом предлогу одлуке, протеже се десном страном Улице Николе Пашића, Тргом Марије Трандафил, Темеринском, Алмашком, Коче Коларова, Павла Стаматовића, Ђорђа Рајковића, Улицом земљане ћуприје, Милована Глишића, Саве Вуковића, Златне греде, Александра Тишме, Лончарском, Даничићевом, и преко Златне греде завршава се у Николе Пашића.

Како напомиње Татјана Загоричник, у Темеринској улици ће бити могуће подизати објекте веће спратности јер у њој такви објекти већ постоје.

– Мислим да ћемо до краја године успети да предлог уобличимо и проследимо у Републички завод за заштиту споменика културе, који га по Закону о културним добрима разматра, шаље Министарству културе, а ово Влади Србије на усвајање. Та процедура дуго траје, али се искрено надам да ће одлука о утврђивању Аламшког краја за културно добро бити донета.

З. Милосављевић

Фото: Архива Дневника

www.dnevnik.rs/novi-sad/u-almaskom-kraju...spratnice-nepozeljne

www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/146723/N...ca-kulture-2021.html

Ukrade mi muštuluk!

Da li neko može da pojasni šta će tačno ta titula doneti Novom Sadu?
Pretpostavljam da će više raditi na obnovi i izgradnji objekata od kulturnog značaja, možda će se održavati više kulturnih manifestacija...ali nisam takav podatak uspeo da pronađem.

Biće tri prestonice kulture.
Prva je Temišvar (mislim da je u trci bio i Bukurešt, Baja Mare i Kluž Napoka), druga Novi Sad, a treća jedan od Grčkih gradića Elefsina, Kalamata i Rodos.
BTW, takmičili smo se sa Herceg Novim, Cetinjem i Beogradom

pa dobice puno love od eu

poslato sa mašine u dokolici

Dukelander napisao/la: Poslednja dva su odustala ranije. U trci smo bili mi i HN.

Oniks napisao/la: Koliko sam skontao dobija se novac iz Evropskih fondova za izgradnju institucija i ustanova kulture. Sad koliko ce to ovi na vlasti biti sposobni da iskoriste ...

image free hosting

Čestitamo! Lepe vesti!

Sent from my SM-N900V using Tapatalk

Svakako dobre vesti i prilika za grad

Da li je bilo ko i sumnjao?

ranko su ns napisao/la:
A Istanbul 2010?

Mozemo biti zlobnici pa reci da Istanbul nije striktno evropski grad

Inace kazu da je Maribor od novca koji je dobio obnovio dvorac iz 13. veka i jos sto sta nesto. Nadam se da ce nasi mozda resiti da obnove Podgradje.

2000. godine Bergen, Prag, Krakov i Rejkjavik i, kao što reče Dukelander, Istanbul 2010. Sve gradovi izvan EU....

en.wikipedia.org/wiki/European_Capital_of_Culture

Ipak, lepa vest. Nadamo se da će nam dati dosta materijala za forum.

Pecuj u kom ste biti danas i pre nego sto je bio prestonica kulture su dva razlicita grada.