dnevnik.rs
Има наде за опоравак парка
Карловачки парламент састаће се још једном у овом сазиву и то до краја марта, када истиче законски рок за одржавање седнице. Како незванично сазнајемо, на дневном реду би требало да с нађе одлука
о давању закуп пољопривредног земљишта у државној својини и још неколико које представљају само усаглашавање са законским прописима.
Иако се очекивало да ће овај скупштински сазив расправљати о предлогу одлуке о заштити споменика природе "Дворска башта", сва је прилика то се неће догодити. О нацрту ове одлуке требало би данас да буде речи на седнци Општинског већа, које прослеђује одборницима оне тачке које су у скупштинској надлежности, али како је неопходно по закону да се са њом упозна и јавност, то ће прво бити одржан јавни увид, па ће тек онда одлука ићи на усвајање.
Дворска башта, која је под заштитом већ 38 година, ће овом одлуком у светлу новог закона бити проглашена заштићеним подручјем од локалног значаја, као споменик природе III категорије. Истовремено би требало да њоме буде и одређен управљач тог природног добра, а то би према речима координатора заштите Дворске баште Мирјане Млађеновић, требало да буде Патријаршија Српске православне цркве, у чијем се власништву одскора она и налази.
- Општина Сремски Карловци треба да донесе акт о заштити баште на основу ове студије која је направљена у Покрајинском заводу за заштиту природе и њиме ће се одредити нови управљач баште - каже Млађеновићева. - Пошто је она враћена Патријаршији предложили смо да нови управљач буде она, која је сагласна с тим и има планове, жељу и идеје да уреди тај простор који ће и даље бити у функцији јавног парка. Добро је што је Патријаршија заинтересована, препознаје вредности и жели да то и надаље буде леп и уређен простор као некада.
По речима Мирјане Млађеновић, заштита природних вредности Дворске баште датира из 1974. године, када је заштићено 6,97 хектара на иницијативу тадашњег Покрајинског завода за заштиту природе. Током времена је дошло до промена стања и створених вредности у њој и након доношења Закона о заштити природе 2010. године, приступило се ревизији.
- Ревизија је завршена 2010. године и дошли смо до закључка да просторни оквир Дворске баште, концепцијско решење и градитељско наслеђе поседују висок степен аутентичности - каже Млађеновић. - Међутим, знатно је смањена разноврсност дендрофлоре, дрвенастих врста којих је према списку из 1957. било 200, касније све мање и мање, у једном тренутку 161, да би 2010. било свега 115 врста. Додуше, уношене су нове врсте ревитализацијом зеленила у ранијем периоду, али је чињеница да је у последњих 53 године из ње нестало 85 врста дрвећа и жбуња.
Због дугогодишње небриге парк делује запуштено, међутим, главне одлике првобитног решења Дворске су сачуване, што представља добар темељ за израду пројектно-техничке документације за његову обнову. Студијом су констатоване вредности које има и дате смернице за даљи развој и обнову. Ревизијом је незнатно повећана површина под заштитом, са непуних седам хектара на 7,28.
З. Милосављевић
Иницијатива митрополита Јосифа Рајачића
Дворска башта је један од најстаријих јавних паркова из 19. века у нашој земљи. Планско уређење Дворксе баште почиње у првој половини 19. века када митрополит Јосиф Рајачић позива бечког архитекту да на имању Карловачке митрополије уреди врт. Пројектован је у мешовитом стилу, комбиновањем слободног пејзажног израза који преовладава у решењу са незнатним учешћем елемената геометријског стила.