TEMA: "NS bike" i biciklizam u gradu

Ма прснем кера водом из бидона по сред очију и решено. Док он прогледа, а ја већ отишао.

Novi Sad, biciklo-grad!

Novosadska biciklistička inicijativa (NSBI) je aktivna duže od 10 godina. Ova grupa zaljubljenika u "gradski biciklizam" je formalno pokrenuta 2011. kao, "nezavisna, nevladina, neprofitna organizacija, osnovana radi ostvarivanja ciljeva u oblasti unapređenja, razvoja i promocije biciklizma, zdravih stilova života, energetske efikasnosti i održivog razvoja".
NSBI je u međuvremenu kroz različite akcije i projekte postala veoma vidljiva ne samo u Novom Sadu već i u celoj Srbiji i u regionu, a tokom godina je uključena u mnogobrojne akcije i projekte koji popularizuju vožnju bicikala u gradovima, ali i rešavaju problema i izazove sa kojima se građani i biciklisti svakodnevno sreću.

Kako je inicijativa nastala, kako izgleda biciklistički grad, šta je najveći problem za Novosađane na biciklima – članovi otkrivaju za sajt erker-inzenjering.com.


Recite nam nešto više o NSBI? Kako ste nastali i kako ste od inicijative došli do institucija i saradnje sa gradskim i republičkim institucijama?

- Grupa entuzijasta okupljena oko rešavanja biciklističkih problema počela je sa svojim aktivnostima neformalno 2010. godine, nakon kažnjavanja biciklista zbog vožnje bicikla kroz pešačku zonu. Nakon uspeha u rešavanju ovog problema lokalne biciklističke zajednice odlučili smo da pokrenemo organizaciju i radimo na dugoročnim promenama, za koje smo procenili da je potrebno najmanje 10 do 15 godina. Grupa je bila kompaktna, želeli smo da budemo operativni i da idemo korak po korak. Naša vizija Novog Sada je biciklistički grad, koji neguje slobodu kretanja, pristupačnosti, gde je zajednica povezana iskustvom plemenitog okruženja. Ovu viziju smo vremenom prenosili i na predstavnike institucija sa kojima smo sarađivali. Povrh postignutom, naša vizija Novog Sada još uvek nudi mnogo pozitivnih i inspirativnih mogućnosti.

Šta je osnovni uslov da jedan grad postane "biciklistički grad"? Da bude na ravničarskom terenu, da poseduje infrastrukturu, da se bicikl nametne kao "najbolje" saobraćajno sredstvo?

- Po pravilu, ljudi iskustvo bicikliranja najviše vezuju za slobodu i pristupačnost okruženju. Kretanje organizujemo prema sopstvenim željama i potrebama, efikasno, što daje osećaj slobode. Prema prisutnosti i uslovima za bicikliranje, gradove delimo na početnike (startere), gradove u usponu (climbers) i gradove-šampione (champion cities). Svaka od ovih faza ima svoje prioritete. Osnovni prioritet gradova početnika je da kreira rute za bicikliranje koje su direktne, bezbedne i udobne. Bicikl je najefikasniji na distancama od 5 do 8 kilometara, što ga čini odličnim izborom za gotovo svaki grad u Srbiji. Napretkom tehnologije i sve većim prisustvom električnih bicikala, pitanja reljefa ili fizičke spreme postaju manje bitna. Sa druge strane, mogućnost kombinovanja sa drugim načinima prevoza, poput voza i autobusa, daje nam veće mogućnosti kretanja. Ipak, nije dovoljno samo graditi biciklističke staze ili garaže za bicikle. Na demotorizaciji gradova se mora aktivno raditi, kako bi se postigao pun efekat. Britanski grad Stevenage ima istoriju izgradnje sjajne mreže biciklističkih staza, ali one nisu u većoj meri korišćene, jer je automobilska infrastruktura ostala najzgodnija za korišćenje. Već važeće saobraćajne politike u gradovima sugerišu da se prioritet daje pešacima i biciklistima, zatim javnom prevozu, a na kraju privatnim automobilima, iako su važeći propisi poput onih o minimalnom broju parking mesta u suprotnosti sa tome. I dalje nemamo forsirani minimum za biciklističke staze, garaže, trotoare i zelene površine, već je u praksi - koliko ostane.

Šta je najveći problem za Novosađane na biciklima? Biciklističke staze, signalizacija, poštovanje/poznavanje saobraćajnih propisa?

- Najveći problem predstavlja nedostatak infrastrukture, kao što je zabrana prelaska Mosta slobode, odnosno problem sa prelaskom mostova biciklom, obzirom da nijedan osim novog železničkog mosta nema stazu za bicikliste. Takođe, delimično uređenje biciklističkih staza poput one u Futoškoj. Još jedan od problema je i nedostatak držača za parkiranje bicikala u gradu, ali i nedostatak prostora za parkiranje bicikala u stambenim objektima. Zbog tog problema i čestih krađa bicikala, građani se pre opredeljuju za auto nego za bicikl. Unapređenje bicikliranja se postiže i kvalitetni sistemima za rentiranje bicikala, čime se Novi Sad baš i ne može pohvaliti, jer postojeći sistem sa aktuelnim načinom rentiranja ograničava korisnike u korišćenju obzirom da je ostavljanje bicikala ograničeno na određen broj stajališta, a dodatno ga nekvalitetnim čini i loše stanje bicikala te određena vrsta bicikla.

Poligoni za edukaciju dece biciklista bi bili poželjni u smislu unapređenja bezbednosti.

Ali i pored svih nabrojanih problema, primetno je ulaganje u infrastrukturu, što pokazuju i novi brojači biciklista širom grada, oboreni ivičnjaci na stazama, nove staze takođe, novi parkinzi za bicikle i mnogi projekti promocije bicikla i bezbednosti biciklista među kojima je i akcija podele svetala, kritična masa i slične.

Kako izgleda saobraćajna regulativa po gradovima? Koliko je praksa da gradovi u istim državama imaju različite propise za biciklistički saobraćaj?

- Prema onome što znamo, uređenje biciklističkog saobraćaja u našim gradovima razlikuje se prvenstveno u smislu kvaliteta infrastrukture i saobraćajne signalizacije. Postoje i odstupanja koja ukazuju na to u kom pravcu saobraćajni inženjeri i projektanti razmišljaju, negde će biti data prednost biciklistima i pešacima, u nekim zajednicama se gotovo isključivo prednost daje automobilima. Najveći uticaj na saobraćajnu praksu u Srbiji ima Beograd, koji je nažalost grad koji je izuzetno okrenut ka potrebama motornog saobraćaja i predstavlja saobraćajnu anomaliju na mapi Srbije. U smislu kretanja, pravila su regulisana jedinstveno na teritoriji cele države, ali postoje recimo razlike u komunalnom domenu. U Zrenjaninu je recimo, grad odredio uslove za postavljanje parkinga za bicikle koje ne postavlja grad, kako bi omogućio lokalnoj zajednici da samostalno doprinese rešavanju problema nedostatka parkinga za bicikle. Isto tako je moguće donekle lokalno urediti pitanja rentiranja bicikala ili dodele podsticaja za kupovinu bicikala. Novi Sad je i specifičan po tome što je prvi, "pravnom gimnastikom", uveo bicikliste u pešačke zone i regulisao kretanje biciklista u kontrasmeru jednosmernim ulicama. U inostranstvu, ponegde postoje prakse da se na lokalnom nivou uređuju i propisi za kretanje biciklista, ali je to izuzetak i odnosi se uglavnom na bezazlene situacije. Razlog tome je što se na nivou jedne države moraju na isti način urediti pravila kretanja učesnika u saobraćaju, kako bi se stvorila predvidljivost koja ne zavisi od mesta do mesta. Države uglavnom teže ka harmonizaciji ovih pravila i stvaranju zajedničkih konvencija gde bi se usaglasile oko nekih osnovnih načela.

Recite nam nešto više o "fenomenu" KRITIČNE MASE? Kako se od neformalnih okupljanja dolazi do konkretnih promena?

- Kritična masa je događaj svetskog nivoa, prisutan u više stotina gradova širom sveta. Cilj kritične mase jeste promocija bicikla, ali i skretanje pažnje na potrebe i probleme biciklista i povećanje naše vidljivosti i prisutnosti u saobraćaju. Naše zajedničke vožnje uvek imaju neku temu, od bezbednosti, vidljivosti, do infrastrukturnih pitanja i promocija tih tema je ključ uspeha koji dovodi do konkretnih promena. Posebno je važna promocija događaja kako na društvenim mrežama, tako i u medijima. Od poruke kakvu šaljemo zavisi da li ćemo dopreti pre svega do naših sugrađana, a potom i do nadležnih institucija, koje prate naše preporuke i u skladu sa tim i u konsultacijama sa strukom, planiraju dalje projekte na razvoju biciklističke infrastrukture u gradu.

Šta su sledeća velika ulaganja u gradu i okolini?

- Trenutno se radi na izgradnji biciklističke staze na nasipu uz Dunav do Futoga. Poznato nam je i da nas očekuje i izgradnja biciklističke staze nasipom uz kanal DTD, do Rumenke i Kisača. U naredne dve do tri godine bi trebalo da se reši pitanje kretanja biciklista na Mostu slobode, a sledeće godine počinje izgradnja pešačko-biciklističkog mosta na stubovima bivšeg mosta Franca Jozefa. Ove godine je završena rekonstrukcija dela biciklističkih staza duž Futoške i Futoškog puta i sledeće godine bi trebao da se nastavi ovaj kapitalni projekat. Verujemo i da će se grad u dogledno vreme više posvetiti sremskoj strani i razvijati infrastrukturu i u tom pravcu. Definitvno je da nas očekuju veliki projekti i ulaganja čemu se zaista radujemo.

Da li su gradske subvencije za kupovinu bicikala uspešan projekat?

- Verujemo da jesu. Grad je pre dve godine dostigao prekretnicu, rastom udela biciklista u saobraćaju na više od 10%, što je potvrđeno i Smart studijom koju je grad izradio. Uz postojanje relativno dobre mreže biciklističkih staza, sa inovacijama u saobraćaju, infrastrukturi i saobraćajnoj politici uopšte, jedan od koraka koji je bio prirodan je direktno podsticanje ljudi da počnu sa korišćenjem bicikla. Ovo je za nas bio pionirski projekat koji je dao smernice i iskustva za takve projekte u ostatku Srbije, ali i za ponovljene konkurse u 2022. godini. Na ovaj način, grad ne samo da je poslao jasnu poruku da podržava bicikliranje i time ohrabrio ljude da koriste bicikl, već je i povećao bezbednost i podstakao privredu, jer su nabavljani novi, mahom gradski bicikli.

www.ekapija.com/news/3983027/novi-sad-biciklo-grad

Nastavljaju se radovi na biciklističkoj stazi do veternika. Rekao bih da se prethodnih par dana uradili više staze nego pre praznika što su se vukli.






Sent from my iPhone using Tapatalk

Sve se nešto oteže ova stvar.

www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/330105/O...a-Mostu-slobode.html

Brick napisao/la:
Sta gledamo?

www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/330105/O...a-Mostu-slobode.html

Rekonstruiše se železnička stanica u LEDINCIMA i pretvara u ZELENU STAZU!



Da Novi Sad i njegova okolina postaju sve više okrenuti ekologiji i ekološkim projektima, govori i urbanistički poduhvat transformacije starih železničkih stanica u zelenu stazu
Prema projektu zelenu stazu činiće dvosmerna biciklistička staza širine 2,5 metra, uz koju se uređuje pešačka staza širine 1,6 metar.



Biciklistička staza biti asfaltna, dok će se pešačka, u zavisnosti od konkretne lokacije, opremiti drobljenim kamenom, opekom i granitnim kockama.

Železničke stanice koje će biti preuređene su Sremska Kamenica, Ledinci i Beočin.
Duž cele staze predviđeni su zadržavanje i rekonstrukcija postojećih železničkih signala, drvenih bandera, rampi, prateće opreme i drugih elemenata koji pružaju autentično svedočanstvo o prvobitnoj nameni trase.

Pored zelene trase predviđena je i gradnja parkirališta za putnička vozila na nekoliko lokacija- kod železničkih stanica Petrovaradin, Sremska Kamenica, Ledinci i Beočin i kod “Inventa”



Planira se ukupno 19 mesta nemenjenih za predah i odmor. Ova mesta uključuju tipska odmorišta i prostore preuređenih železničkih stanica.

Sva odmorišta biće opremljena sadržajima koji obezbeđuju uslove za kraći boravak, kao što su česma, klupe, solarni paneli za dopunu mobilnih telefona, servisne stanice za bicikle, kante za otpatke, informativne table, i slično. Na stanicama Sremska Kamenica, Ledinci i Beočin planiraju se punjači za električne bicikle.

Stanica u Ledincima biće u potpunosti rekonstruisana, a biće izgrađena i prodavnica. U ovom delu staze planiraju se ambijentalne celine za odmor i rekreaciju.

nsuzivo.rs/naslovna-vest/rekonstruise-se...kat-podrazumeva-foto

Ista vest samo malo opširnije:

Železnička pruga Petrovaradin-Beočin postaće zelena staza - U planu pešačka i biciklistička staza, restorani, garni hotel, kulturni centar...





Projektno rešenje zelene staze u zoni železničke stanice Beočin (Foto: Print screen / Urbanistički projekat /
AG-UNS arhitektonsko građevinski institut Novi Sad)


Železnička pruga Petrovaradin-Beočin, koja nije u upotrebi, trebalo bi da bude transformisana u zelenu stazu. Investitor je Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, a za urbanistički projekat bio je zadužen AG-UNS arhitektonsko-građevinski institut iz Novog Sada.

Projektom se planira uređenje i obeležavanje trase za bicikliste i pešake u dužini od 16,95 km. Zelenu stazu čini biciklistička staza širine 2,5 m, namenjena za dvosmerni biciklistički saobraćaj, uz koju se uređuje pešačka staza širine 1,6 m.

Staza je koncipirana kao deo pejzažno uređenih zelenih površina, koja spaja Petrovaradin, Sremsku Kamenicu, Ledince, Rakovac i Beočin sa mogućnošću produženja do Sremskih Karlovaca. Produženje do Sremskih Karlovaca bi se moglo realizovati trasom stare pruge Novi Sad - Beograd koja je slobodna, kao i produženjem skelom preko Dunava, odnosno do Futoga i spajanje sa međunarodnom biciklističkom stazom EuroVelo 6. Takođe je preko Fruške gore moguće spajanje sa biciklističkim stazama.

Duž cele staze predviđeno je zadržavanje i rekonstrukcija starih železničkih signala, drvenih bandera na stanicama, rampi, mehanizmi rampi, prateće opreme pruge i sl. kao autentično svedočanstvo o prvobitnoj nameni trase.

Zelena staza je planirana kao multi funkcionalna staza sa zelenim površinama, različitim sadržajima u staničnim objektima, prostorom za umetničke instalacije, muzejom, vidikovcima, hotelom, restoranima, teretanom na otvorenom, dečjim igralištima itd.

Posetioci i rekreativci, osim bavljenja sportom i svakodnevnog korišćenja staze za odlazak i povratak na posao ili školu, mogu dobiti informacije i o turističkim atrakcijama u širem kontekstu predmetne lokacije, poput Petrovaradinske tvrđave, fruškogorskih manastira, arheoloških lokaliteta itd., na koje mogu biti upućeni.

Što većim zadržavanjem elemenata nekadašnjeg šinskog saobraćaja, na pojedinim delovima, zadržale bi se osnovne karakteristike industrijskog "landscape design"-a, dok bi demontiran materijal bio iskorišćen za ograde, popločanje ili urbani mobilijar i opremu.

Na stazi se planira formiranje ambijentalnih celina na lokacijama staničnih objekata koji se zadržavaju, potoka, prostora za odmorišta, kao i za potrebe angažovanja različitih grupa korisnika.

Trasa zelene staze će celom svojom dužinom biti nezavisna od ostalih vidova saobraćaja što će omogućiti da korisnici zelene staze budu bezbedni, a samo korišćenje staze da bude udobno i interesantno, jer će korisnici biti animirani dodatnim sadržajima. Iz ovog razloga se i planira izgradnja novog nadvožnjaka (pasarele) preko Državnog puta IIA reda oznake 119 (državna granica sa Hrvatskom, granični prelaz Neštin - Beočin - Sremska Kamenica).

Urbanim dizajnom u prostoru će biti fizički razdvojene biciklistička i pešačka staza.

Duž trase zelene staze predviđeno je ukupno 19 mesta namenjenih za predah i odmor. Od toga će na jednoj predmetnoj lokaciji odmorišta biti postavljena česma - na početku trase kod Livadske ulice u Petrovaradinu (odmorište sa informativnim punktom na početku trase zelene staze). Ostale će biti na železničkim stanicama Sremska Kamenica, Ledinci i Beočin.

Sva odmorišta su opremljena sadržajima koji obezbeđuju uslove za kraći boravak, predah od vožnje bicikla, odnosno pešačenja, kao i za eventualne male servisne intervencije na biciklima.

Za osvetljenje zelene staze predviđeno je postavljanje najmanje 436 novih antivandal stubova, na približnoj međusobnoj udaljenosti od 40m, na udaljenosti 1m od pešačko biciklističke staze. Stubovi su visine šest metra. Na stubove se montiraju svetiljke sa LED izvorom svetlosti snage do 50 W.

Za osvetljenje parking prostora, odmorišta i ostalih pratećih sadržaja u okviru zelene staze se postavlja najmanje 60 novih antivandal subova, visina 6-8m, u skladu sa fotometrijskim proračunima.

Projektom je planirano i inteligentno upravljanje rasvetom primenom DALI sistema. Sistem se sastoji iz kontrolera, DALI interfejsa, senzora pokreta (u svetiljci) i korisničke aplikacije. Sistem omogućava nadzor, prikazivanje statusa, grešaka i ušteda u električnoj energiji za svaku svetiljku, kao i mogućnost upravljanja rasvetom u zavisnosti od broja učesnika u saobraćaju.

Pored zelene staze predviđeno je postavljanje parkirališta za putnička vozila na nekoliko lokacija kako bi se omogućio jednostavan pristup korisnicima koji imaju potrebe za takvim vidom prevoza.

Na stanicama Sremska Kamenica, Ledinci i Beočin kao i na Odmorištu broj 1 dodatno se ugrađuju punjači za električne bicikle.


Šta je predviđeno na železničkim stanicama?

Na mestima postojećih železničkih stanica predviđeno je uređenje sadržaja u funkciji rekreacije, kulturnog centra i afirmativnih socijalnih okupljanja, osim u Petrovaradinu, jer je ova stanica u upotrebi.

Železnička stanica Sremska Kamenica

Koncept formiranja novog prostora i rekonstruisane celine Železničke stanice Sremska Kamenica obuhvata:

- naglašavanje pristupa stanici Sremska Kamenica formiranjem portala i vidikovca na ulazu u stanicu;
- izgradnju novog objekta javnog toaleta u pristupnoj zoni stanice, a iz pravca Petrovaradina;
- formiranje ambijenta u funkciji "nove stanice" za bicikliste, pešake i rekreativce kroz formiranje novog centralnog dešavanja- amfiteatra;
- formiranje ambijenta restorana sa objektom kao centralnim generatorom prostora koji zonu deli na dve celine – mirnu zonu za projekcije i dešavanja i intenzivniju zonu korišćenja - restoransku baštu;
- formiranje amfiteatra na lokaciji koji prati sočivastu konfiguraciju lokacije i omogućava formiranje scene za objekat nekadašnje stanice u smislu mirne zone za posetioce, korisnike staze i šinocikla koji je smešten u centralnoj zoni stanice.




Projektno rešenje železničke stanice Sremska Кamenicа (Foto: Print screen / Urbanistički projekat / AG-UNS arhitektonsko građevinski institut Novi Sad)



Glavni objekat železničke stanice

Objekat železničke stanice se zadržava u gabaritima i volumenu postojećeg objekta. Vrši se njegova prenamena u funkcionalnom smislu i formira se restoranski prostor na poziciji nekadašnje stanice sa pratećim sadržajima.

U okviru rekonstrukcije objekta predviđeno je formiranje restoranskog prostora u okviru prizemne etaže i formiranje galerije na poziciji postojećeg tavanskog prostora međusobno objedinjenih u jedinstveni prostorni volumen formiranjem galerija, uvođenjem centralnog stepeništa uz odvajanje funkcija neophodnih za funkcionisanje restorana i kuhinjskog bloka.

Formirane su zasebne celine - korisni restoranski prostor, odvojeni ulaz za osoblje restorana sa pratećim toaletom za osoblje, garderobni deo i kuhinjski blok sa dnevnom ostavom. Galerija je rezervisana za otvoreni mansardni restoranski deo.

U okviru novoformiranih platoa oko objekta formira se scena na otvorenom, pogodna za projekcije, prezentacije, kulturna događanja dok se sa pristupne strane objekta u zoni ka glavnoj ulici i sadašnjem pružnom prelazu, formira bašta restorana.

Na ulasku u samu lokaciju stanice iz pravca postojećeg pružnog prelaza formira se i parking prostor koji je odvojen od lokacije tamponom zelenila. Pristupni put samom restoranu i pratećim sadržajima takođe je odvojen od kolskog pristupa okolnim objektima koji koriste istu pristupnu saobraćajnicu.

Kompletna zona odvojena je od susednih funkcionalnih celina – pretežno stanovanja, tamponom zelenila i formira veliki gradski park drugačije namene i intenziteta korišćenja.


Železnička stanica Ledinci

Železnička stanica Ledinci nalazi se u središnjem delu trase pruge Petrovaradin - Beočin u uskom pojasu između glavnog puta koji povezuje Petrovaradin i Beočin sa jedne strane i proizvodnog pogona za obradu kamena sa druge.

Koncept formiranja novog prostora i rekonstruisane celine obuhvata:

- rekonstrukcija staničnog objekta i promena funkcije;
- izgradnju novog objekta prodavnice sa servisom na stanici Ledinci;
- formiranje ambijenta u funkciji "nove stanice" za bicikliste, pešake i rekreativce kroz formiranje novog centralnog dešavanja;
- formiranje nove saobraćajnice i veze sa glavnim putem;
- formiranje ambijentalnih celina za odmor / izlete / rekreaciju.




Projektno rešenje železničke stanice Ledinci (Foto: Print screen / Urbanistički projekat / AG-UNS arhitektonsko građevinski institut Novi Sad)



Glavni objekat železničke stanice Ledinci

Rekonstrukcija glavnog staničnog objekta u Ledincima podrazumeva rušenje postojećeg unutrašnjeg rasporeda prostorija i formiranje novog u funkciji kafea.

Servis/prodavnica bicikala

U okviru stanice Ledinci planira se izgradnja novog objekta koji bi bio u funkciji servisa i prodavnice bicikala, a na mestu starog magacinskog prostora.


Železnička stanica Beočin

Železnička stanica Beočin nalazi se u krajnjem delu trase na oko 17km pruge Petrovaradin - Beočin. Specifičnost njene pozicije je u tome da je ona najveća, da se u njenom nastavku, direktno, nalazi fabrika cementa Beočin kao i da se razvija u okviru relativno gusto naseljene gradske zone.

Rekonstrukcija objekta železničke stanice Beočin podrazumeva nenarušavanje statičke stabilnosti objekta i čuvanje autentičnih elemenata na kompletnom originalnom objektu iz 1892. godine. U skladu sa novom funkcijom objekta, aneks, dograđen 50-tih godina 20. veka ruši se i na njegovom mestu se formira novi aneks drugačije materijalizacije koji u potpunosti prati funkcionalnost objekta kroz novu, predloženu funkciju Muzeja trase.

Koncept formiranja novog prostora i rekonstruisane celine u Beočinu obuhvata:

- rekonstrukciju staničnog objekta i promenu funkcije;
- rekonstrukciju i prenamenu prostora velikog džak magacina na stanici Beočin u multifunkcionalni objekat;
- formiranje urbanog ambijenta – amfiteatra sa pratećim sadržajima/info zonom.

Glavni objekat železničke stanice Beočin

Rekonstrukcija glavnog staničnog objekta u Beočinu podrazumeva rušenje postojećeg unutrašnjeg rasporeda prostorija i formiranje novog u funkciji muzeja na lokaciji. Deo objekta nastao tokom 50-tih godina dvadesetog veka, takođe se ruši i gradi se novi aneks koji je u funkciji muzeja.

U okviru prvobitne stanične zgrade formira se novi lift koji povezuje podrumske prostorije sa prostorima za izlaganje na prvoj etaži.




Projektno rešenje železničke stanice Beočin sa multifunkcionalnim objektom (Foto: Print screen / Urbanistički projekat / AG-UNS arhitektonsko građevinski institut Novi Sad)



Multifunkcionalni objekat (džak magacin)

Rekonstrukcija starog robnog magacina (džak magacina) podrazumeva rekonstrukciju i adaptaciju prostora nekadašnjeg robnog magacina u multifunkcionalni objekat u okviru koga se razvijaju sledeće funkcije:

- restoran u funkcionalnoj šemi po principima, prodajni prostori sportske opreme, hotel/motel, kafe, kulturni centar, pripadajući platoi ispred objekta ka zelenoj stazi i bočno od objekta.

Gаrni hotel formira se u severoistočnom delu objekta kapaciteta pet apartmana sa pripadajućom ulaznom partijom i delom za sedenje. Plato apartmana formiran je ka centralnom trgu-centru dešavanja.

Prodajna zona formira se u okviru centralnog dela objekta na južnoj fasadi objekta i sastoji se od predprostora, pulta i prodajnog dela kao i zasebnim mokrim čvorovima. Ceo prostor podeljen je centralnim koridorom koji ga povezuje sa ostalim delovima objekta i dostupan je i osobama sa posebnim potrebama.

Kafe se nalazi na poziciji ispred kulturnog centra i u okviru je holskog prostora.

Imajući u vidu strukturu naselja Beočin, njegovu povezanost sa Novim Sadom kao i potrebu za formiranjem sadržaja drugačije namene od komercijalne u okviru Idejnog rešenja zelene staze formiran je kulturni centar. Kulturni centar može da funkcioniše u potpunosti kao nezavisna funkcija od ostatka multifunkcionalnog objekta.

U okviru kulturnog centra formira se glavna polivalentna sala sa prostorima za tehniku i zaposlene. Salu je moguće koristiti u različitim režimima korišćenja. U kulturni centar je moguć ulaz sa istočne strane - zabatni deo fasade sa platoa, koji se formira ispred kulturnog centra ili direktno iz objekta - sa zajedničkog platoa.


Železnička pruga na trasi od Petrovaradina do Beočina

Železnička pruga na trasi od Petrovaradina do Beočina bila je u funkciji od 1908. do 2007. godine. Do 1965. godine na pruzi je obavljan putnički i teretni saobraćaj, a od te godine pruga je korišćena samo za prevoz robe. Saobraćaj je obustavljen 2007. godine zbog dotrajalosti pojedini.

Duž postojeće trase pruge nalaze se četiri kompleksa koja su služila kao stanične tačke odnosno železničke stanice robnog i putničkog saobraćaja.

To su:

-Železnička stanica Petrovaradin;
-Železnička stanica Sremska Kamenica;
-Železnička stanica Ledinci i
-Železnička stanica Beočin.

Stanica u Petrovaradinu je aktivna i nalazi se u sklopu međunarodne pruge Beograd - Novi Sad - Subotica - Budimpešta, a ostale tri stanice nisu u funkciji.

Trasa je danas u dosta zapuštenom stanju, na većem delu pragovi i koloseci su uklonjeni, a na pojedinim delovima su ti elementi grupisani "na gomilu". Prostor je većim delom trase obrastao samoniklim zelenilom, a u pojedinim delovima je usled toga i pešački neprohodan. Objekti duž trase su većinom očuvani ali isto u zapuštenom i neodržavanom stanju.

A.K

Izvor: www.ekapija.com/news/4019499/zeleznicka-...6NbOooqAW8YX9VsLYbtk.

I još par slika iz iste vesti

Preambiciozno i previse sadrzaja.

Veoma ambiciozno jeste, a sadržaja je po meni premalo. Mogli su to bolje iskoristiti da pojačaju kulturne sadržaje na obodu gradai i recimo da i tu budu kulturne stanice. U svakom slučaju dobro je da se radi na javnim prostorima i sadržajima, a ne samo na interesu investitora i profita.

Bas sam sada uradio kratku analizu, na 16.7 km ce postojati 13 tipskih stajalista za biciklove i pesake i svako stajaliste ce imati modularnu stanicu za popravku bicikla i pumpu.
To je prosecno na 1.2 km po jedno stajaliste.
Najveci problem koji vidim je odrzavanje svih ovih objekata.

Otis.Driftwood.Ressurected napisao/la:
Problema nema. Održavanja neće biti.

Ali ozbiljno, ovo je dugo najavljivan projekat koji baš priželjkujem. Nadam se da neće doživeti sudbinu mosta ka Šangaju ili onog ka Petrovaradinskoj tvrđavi. Iako nisam neki biciklista, ovakva saobraćajnica je preko potrebna kako stanovnicima sremske strane, tako i urbanim novosađanima.

Meni su podeljena osećanja.
Super je staza, bez daljnjeg...
Što se tiče restorana, hotela , 4 stanične zgrade i sl, bolje da prvo za predviđeni novac povežu i ostala prigradska naselja - Rumenku, Kać, Kovilj pa i Temerin, pe nek onda troše pare na "klupe i jelke".

Drugo, pruga na tom pravcu po mom mišljenju ima smisla u budućnosti...

takođe dvojako, radujem se stazi jer je vožnja na tom pravcu naporna zbog velikog broja kamiona, ali nisam srećan zbog propuštene prilike da NS ima neki regio voz, tram, metro.

Evo da kazem: s.anje. Zato sto ce se ukloniti kolosek pruge koji je mogao da koristi i Lafarz kao i narod da dodje za 10min na glavnu z.stanicu ili Petrovaradin i presedne na bus ili za BG SU. Ili taj imaginarni tamvaj u buducnosti, koji je trebao da se planira na na mostu Bulevara Evrope.

Billy napisao/la:
Koliko ja znam, bar po vestima iz medija, uskoro kreće izgradnja biciklističke staze od Novog Sada do Čeneja na deonici Novi Sad - Rumenka - Irmovo - Kisač - Čenej, ukupne dužine 21,2 kilometara. Konkretno, za koji mesec kreće prva faza koja će spojiti Novi Sad i most na kanalu DTD ka Irmovu, u dužini od devet kilometara. Tako da će se to raditi paralelno, valjda?

Super, hajde samo.
Bila je na ovoj temi i vest o stazi ka Šangaju i Kovilju sa mostom na kanalu pa pala u zaborav

Povezuju i Budisavu i Kać (možda).
Brick napisao/la:

Billy napisao/la:
Mislim pozitivno i nadam se da će ovo i realizovati. Tim pre što nije vezano za izgradnju mosta, kao što je to bila biciklistička veza sa Šangajem.