TEMA: Parkovi, fontane, spomenici

za ogrev dogodine. verovatno je neki strucnjak rekao da su stabla trula iz nutra. ali ja kad sam prolazio pored posecenih grana i delova stabala nista na njima nije bilo trulo, lose ili sumnjivo. ni spolja ni iznutra.

Počinje sanacija Futoškog parka

Radnici Gradskog zelenila sutra počinju sanaciju betonskih staza u Futoškom parku, koje su u veoma lošem stanju. Tokom prve faze rekonostruisaće 1.700 m2 betonskih staza dok će u drugoj fazi uraditi i preostalih 1.545 m2.

Има наде за опоравак парка

Карловачки парламент састаће се још једном у овом сазиву и то до краја марта, када истиче законски рок за одржавање седнице. Како незванично сазнајемо, на дневном реду би требало да с нађе одлукa о давању закуп пољопривредног земљишта у државној својини и још неколико које представљају само усаглашавање са законским прописима.



Иако се очекивало да ће овај скупштински сазив расправљати о предлогу одлуке о заштити споменика природе "Дворска башта", сва је прилика то се неће догодити. О нацрту ове одлуке требало би данас да буде речи на седнци Општинског већа, које прослеђује одборницима оне тачке које су у скупштинској надлежности, али како је неопходно по закону да се са њом упозна и јавност, то ће прво бити одржан јавни увид, па ће тек онда одлука ићи на усвајање.

Дворска башта, која је под заштитом већ 38 година, ће овом одлуком у светлу новог закона бити проглашена заштићеним подручјем од локалног значаја, као споменик природе III категорије. Истовремено би требало да њоме буде и одређен управљач тог природног добра, а то би према речима координатора заштите Дворске баште Мирјане Млађеновић, требало да буде Патријаршија Српске православне цркве, у чијем се власништву одскора она и налази.

- Општина Сремски Карловци треба да донесе акт о заштити баште на основу ове студије која је направљена у Покрајинском заводу за заштиту природе и њиме ће се одредити нови управљач баште - каже Млађеновићева. - Пошто је она враћена Патријаршији предложили смо да нови управљач буде она, која је сагласна с тим и има планове, жељу и идеје да уреди тај простор који ће и даље бити у функцији јавног парка. Добро је што је Патријаршија заинтересована, препознаје вредности и жели да то и надаље буде леп и уређен простор као некада.

По речима Мирјане Млађеновић, заштита природних вредности Дворске баште датира из 1974. године, када је заштићено 6,97 хектара на иницијативу тадашњег Покрајинског завода за заштиту природе. Током времена је дошло до промена стања и створених вредности у њој и након доношења Закона о заштити природе 2010. године, приступило се ревизији.

- Ревизија је завршена 2010. године и дошли смо до закључка да просторни оквир Дворске баште, концепцијско решење и градитељско наслеђе поседују висок степен аутентичности - каже Млађеновић. - Међутим, знатно је смањена разноврсност дендрофлоре, дрвенастих врста којих је према списку из 1957. било 200, касније све мање и мање, у једном тренутку 161, да би 2010. било свега 115 врста. Додуше, уношене су нове врсте ревитализацијом зеленила у ранијем периоду, али је чињеница да је у последњих 53 године из ње нестало 85 врста дрвећа и жбуња.

Због дугогодишње небриге парк делује запуштено, међутим, главне одлике првобитног решења Дворске су сачуване, што представља добар темељ за израду пројектно-техничке документације за његову обнову. Студијом су констатоване вредности које има и дате смернице за даљи развој и обнову. Ревизијом је незнатно повећана површина под заштитом, са непуних седам хектара на 7,28.

З. Милосављевић

Иницијатива митрополита Јосифа Рајачића
Дворска башта је један од најстаријих јавних паркова из 19. века у нашој земљи. Планско уређење Дворксе баште почиње у првој половини 19. века када митрополит Јосиф Рајачић позива бечког архитекту да на имању Карловачке митрополије уреди врт. Пројектован је у мешовитом стилу, комбиновањем слободног пејзажног израза који преовладава у решењу са незнатним учешћем елемената геометријског стила.

FOTO: Molinarijev park do daljeg u mraku

Još nije poznato kada će Molinarijev park u Petrovaradinu dobiti rasvetu.



U Zavodu za izgradnju grada za Radio 021 kažu da je to u planu, ali da ne mogu da preciziraju kada će radovi početi. Navode da je polaganje kablova zavšeno i da će nakon pribavljanja sve potrebne dokumentacije početi s postavljenjem javnog osvetljenja u ovom parku. Ipak, uređenje parka neće čekati postavljanje rasvete, kaže portpartol "Gradskog zelenila", Ivan Nožinić.



"Radnici Gradskog zelenila planiraju da popune Molinarijev park tako što će zameniti one sadnice koje se nisu primile, a ima ih nekih desetak odsto, što je u skladu sa standardima. Takođe planiramo da postavimo nekoliko klupa koje će izraditi naša stolarska radionica", kaže Nožinić. On dodaje da će radovi Gradskog zelenila početi za otprilike mesec i po dana.



Molinarijev park otvoren je 30. novembra prošle godine. Izgrađene su nove pešačke staze, tri kapije od opeke i parterno uređenje. Uklonjena su četiri trula stabla, a posađeno je 70 novih sadnica drveća. Najzastupljenija vrsta je likvidambar, a posađena su i stabla graba, kuglastog jasena i metasekvoje. Stolarska radionica "Gradskog zelenila" izradila je 15 klupa i isto toliko korpi za otpatke namenjenih ovom parku.

Novi spomenici u gradu

Gradska komisija za kulturu će u petak razmatrati inicijativu da se u Novom Sadu postavi spomen-ploča Milici Tomić (1859-1944), supruzi Jaše Tomića i ćerci Svetozara Miletića.



Ukoliko se odobri ovaj predlog, Milica Tomić će biti tek druga žena koja će dobiti spomenik u Novom Sadu, nakon što je prošle godine balerina Marina Olenjina dobila spomenik na Pozorišnom trgu.

Milica Tomić nije bila samo supruga i ćerka vođa srpskog naroda u Austrougarskoj krajem XIX i XX veka, nego je aktivno učestovala i u političkom životu.

Bila je jedna od retkih Novosđanki u to vreme koja je upisala i fakultet medicine u Budimpešti, ali je hapšenje njenog oca omelo njeno dalje školovanje.

U periodu 1911-1921 izdavala i uređivala časopis «Žena», koji se bavio položajem žene u društvu. Gradska komisija će razmatrati i predlog da se u gradu postavi bista jednog od naših najznačajnih arhitekata XX veka Đorđa Tabakovića (1897–1971).