TURIZAM U SRBIJI, MOGUĆNOSTI, PROBLEMI...
U potpunosti se slažem sa Dujom a vezano za turističke potencijale naše zemlje. Ipak, tu prevashodno mislim na jednu jako bitnu strategiju a to je PREZENTACIJA samih zanimljivih lokacija, prirodnih pojava, arheoloških ostataka, novih pronalazišta, planinskih vrhova, ravničarskih ritova itd...
Dakle, nije samo bitno IMATI nešto, već ga na adekvatan način prezentovati i stvoriti, kreirati projektima EFEKTE I TAČKE GLEDIŠTA, FUNKCIJE I INFRASTRUKTURU za taj mogući turistički potencijal. A ne ostaviti potpuno izolovane posetioce bez važnih i zanimljivih informacija, vizura, funkcija na istim tim lokacijama prepuštajući ih da sami formiraju mišljenje onako izgubljeni i neinformisani.
Takodje pored bitne stavke PREZENTACIJE LOKACIJA I OBJEKATA postoji i drugi jako bitan element – KONSTANTNOST ili KONTINUITET PONUDE. A tu pre svega mislim na PROSTORNU povezanost potencijalnih turističkih lokacija, prirodnih celina i objekata u jedan nedeljivi prostorno kulturološki sistem.
Jer kako sada stvari stoje Srbija samo PUNKTUALNO može da se sagleda gde su turističke tačke jako jako daleko jedna od druge bez nekih „MEDJU ZONA“ koje bi bolje i zanimljivije strukturisale naše kulturološko prirodne potencijale. A njih uvek ima u svakoj zemlji pa i kod nas ali su potpuno izolovano predstavljeni kroz jedan opšti nemar „turističkog“ ANTISISTEMA.
Dakle, u pitanju je jedan kompleksniji vid DOŽIVLJAJA STVARNOSTI za svakog posetioca koji bi kroz niz ovako sistematski postavljenih turističkih celina mogao u kontinuitetu da uživa i bude deo PRIČE.
Primer:
„Via Militaris“ u Srbiji može da predstavlja odličnu priču povezanih antičkih gradova i ostataka prožetih kroz prirodu Dunava i Istočne Srbije produbljujući istorijsko prirodnjačku viziju odredjenih regiona a što da ne i cele zemlje.
Postojeće stanje je jako loše i na nivou odsustva bilo kakve planske strategije prezentacije kultrunog blaga a tu bih iz ličnog iskustva izdvojio „GAMZIGRAD“ ili ti „FELIX ROMULIANA-u“ kod Zaječara.
Felix Romuliana i Istočna Srbija.
Kultura i priroda kao deo celine
Ova fantastična arhitektonska celina već na početku otkrivanja i doživljaja iste pada u vodu kada se u stvari sa kolima neposredno sa ostalim autobusima parkirate tik uz samu kapiju ulaza u kompleks. Stiče se utisak da se automobili „guraju“ ko će prvi da prodje kroz kapiju potpuno zaklanjajući pogled na same prelepe stare zidine neodoljivo nas odvraćajuću da „uronimo“ mentalno u samu ANTIKU odmah tu na početku...
I onda taman kada prodjete kroz taj veliki interesantni ulaz koji je dodatno „pokvaren“ činjenicom da je neko izasfaltirao do kapije, vi u stvari preko tog materijala XXI veka ulazite i spoznajete nešto mnogo starije. I onda kada sam konačno pomislio da sam iza sebe ostavio Novo doba na najpoznatijem delu pored same Galerijeve palate sa stubovima u Peristilu stoje ni manje ni više tri ogromna frižidera sa pivom i sokovima onako osvetljeni i upaljeni sa razvučenim kablovima za struju, koji potpuno ulaze u vizuru pa mogu da kažem i sam obod palate uništavajući DOŽIVLJAJ POSETIOCA...
Dakle, potpuni krah PROJEKTA PREZENTACIJE JEDNOG TAKO ZNAČAJNOG I LEPOG KOMPLEKSA, jedinstvenog u regionu. Nemar i nepostojanje vizije ali i svesti o značaju onoga što imamo.
Predlog:
Zašto na primer ne postoji odredjeni „zaštitni pojas“ oko samog kompleksa koji će da „otera“ kola i autobuse pa i asfalt, dakle „NOVO DOBA“ od samih zidina i koji kroz odredjeno pošumljavanje tog čeonog dela može da predstavlja, kako da kažem, „buffer“ zonu na način da posetilac parkira kola mnogo dalje od kompleksa koji ne vidi. A zatim kamenim putićem prodje kroz mali šumarak i odjednom se nadje na prostranoj ledini kojom će dominirati osunčani monumentalni rimski zidovi. E tu, baš tog trenutka na tom „divljem“ i izolovanom mestu, posetilac će da zaroni u ANTIKU da postane deo nje...
Tako se planira arhitektura i stvara doživljaj i predstava o nečemu. Uz izgradnju muzejskog i hotelskog kompleksa i širenjem usluga samog kompleksa FELIX ROMULIANA-e će se stvoriti STRATEGIJA TURISTIČKOG RAZVOJA koja će siguran sam da bude primamljiva za bilo koga.
A gde su tu još i Sirmium, Singidunum, Viminacium, Caričin grad kod Lebana, Mediana kod Niša, tvrdjave i stari gradovi na Djerdapu, Ram, Golubac, Fetislam, Antički grad kod Kladova, Trajanova tabla i most, neprevazidjeni Lepenski vir, Petrovaradinska tvrdjava, srednjevekovni Bač, Barokni Sombor i Art Deco Subotica itd itd...