Zašto stvari ne nazovu pravim imenom?
Ovo je dečije igralište a ne urbani džep.
Odeš na gugl i ukucaš "urbani džepovi", klikneš na search pa na slike. I šta vidiš? Vidiš gomilu fotografija dečijih igrališta, ljuljaški, tobogana, cevi, penjaliva, klackalica, . . .
Onda na tom istom guglu ukucaš "urban pockets", klikneš na slike i šta vidiš? Vidiš zelenilo, drveće, veštačke vodopade, veštački potok, cveće, . . .
Urbani džep u Srbiji naspram urbanog džepa u ostatku sveta je kao dupe i oko. Zašto ovde sve mora da se izopači i preokrene u odnosu na ono kako bi to trebalo da bude.
Kao kada odeš u pekaru pa vidiš krosan sa šunkom, kroasan pizza, kroasan sa sirom, kroasan kulen,, . . . U stvari, dobiješ smrdljivu kiflu od testa za hleb punjenu svime i svačim. A onda odeš u Austriju, Francusku, Dansku, Italiju, . . . udeš u pekaru i zatekneš kroasan od lisnatog testa punjen ničim.
Ili, prodaješ dupleks pa ga u oglasima krstiš kao penthaus.
Napraviš obično dečije igralište pa ga nazoveš urbani džep. Zašto? Zato što tako zvuči nobl, hoh, na višem nivou, skupo, preterano dobro, . . .
Onda su i igrališta iz sedamdesetih, osamdesetih, urbani džepovi? Ili?