TEMA: Toplovodi

Predstoji izgrada Generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti sistema daljinskog grejanja Mišeluka

Novosadska toplana raspisala je javnu nabavku za izradu Generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti sistema daljinskog grejanja Mišeluka. Planom generalne regulacije Mišeluka sa ribnjakom predviđeno je da deo trenutne K.P. 4153 K.O Petrovaradin (6.159 m2) bude namenjen za budući lokalitet toplane "Mišeluk". Površina rezervisana za TO "Mišeluk" je približno 3.179 m2.

Prilikom izrade Generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti, kako je naglašeno, treba razmotriti konceptualno rešenje za izgradnju toplotnog izvora ukupnog toplotnog kapaciteta 29 MW.

- Faznost izgradnje toplotnog kapaciteta toplane treba usaglasiti sa razvojem toplotnog konzuma predmetnih područja Mišeluka. Shodno tome, za potrebe prve faze razvoja potrebno je definisati toplotni izvor ukupnog kapaciteta 9 MW, pri čemu se bazni kapacitet obezbeđuje primenom toplotnih pumpi voda-voda (2x0,5 MW), a preostali kapacitet od 8 MW visokoefikasnim kotlovskim postrojenjem na prirodni gas. Iako se prvom fazom razmatra izgradnja toplotnog izvora kapaciteta 9 MW, novoprojektovani objekat, u građevinskom smislu, treba da obezbedi dovoljno prostora za proširenje kapaciteta za dodatnih 20 MW, čime će se u konačnom konceptu obezbediti potrebnih 29 MW toplotnog kapaciteta. Proširenje kapaciteta za 20 MW se predviđa za drugu fazu razvoja toplane - naglašeno je u dokumentaciji.

Generalnim projektom, kako se precizira, potrebno je sagledati resursne i prostorne mogućnosti i ograničenja izgradnje toplotnog izvora, usvojiti generalnu koncepciju, makrolokaciju i prostornu dispoziciju objekta, utvrditi osnovne funkcionalne, tehnološke i tehničke karakteristike objekta, etapnost gradnje, uslove i režime eksploatacije, odnos prema prostoru i životnoj sredini, optimalni raspored opreme i infrastrukture, kao i osnove za ekonomsku (Cost-Benefit) analizu.

Kako se podseća, toplifikacioni sistem grada Novog Sada čini pet gradskih toplana, odnosno toplotnih izvora (TO Jug, Sever, Istok, Zapad, i Petrovaradin), od kojih su tri (TO Jug, Istok i Sever) poveznim vrelovodima preko Gradske razdelne stanice (GRS) spojene sa Termoelektranom-toplanom TE-TO "Novi Sad".

- Mogućnosti za dalje proširenje sistema daljinskog grejanja (SDG) razmatrane su u dokumentu Strategija razvoja sistema daljinskog grejanja Novog Sada - Strategija razvoja JKP Novosadska toplana do 2030. godine iz 2021. godine u kojem je, između ostalog, sprovedena urbanistička analiza planova područja Mišeluka, prikazana projekcija toplotnog konzuma za predmetno područje (na osnovu GIS analize) i dat predlog razvoja nove toplane na osnovu koncepta četvrte generacije sistema daljinskog grejanja i hlađenja. U slučaju ostvarenja planskih dokumenata, realno je predvideti da potencijal novog toplotnog konzuma na području Mišeluka ide i do 60 MW za 2030. godinu. Kako na predmetnoj lokaciji trenutno nema toplotnog izvora, a uzimajući u obzir prethodno sprovedene analize, zaključeno je da je potrebno pristupiti projektovanju novog toplotnog izvora koji će obezbediti snabdevanje pomenutog područja toplotnom energijom - ukazuje se u dokumentaciji.

Novosadska toplana je izvela geološka istraživanja i izgradila jednu istražno-eksploatacionu bušotinu za zahvat vode za pogon toplotne pumpe na lokaciji budućeg toplotnog izvora TO "Mišeluk", a kako se dodaje, generalnim projektom treba predvideti još jednu eksploatacionu bušotinu.

Procenjena vrednost nabavke je 14 miliona dinara bez PDV-a.
Rok za podnošenje ponuda je 16. septembar.

www.ekapija.com/news/4834392/predstoji-i...og-grejanja-miseluka

Novi Sad se gradi: Odmiču radovi na toplani "Majevica" | Gradske info

U planu izgradnja solarno-termalne elektrane kod Novog Sada,​
EBRD razmatra kredit od 90 miliona evra.​
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) razmatra odobravanje kredita Srbiji u vrednosti od 90 miliona evra za finansiranje izgradnje velike solarno-termalne elektrane na teritoriji Novog Sada, saznaje Biznis.rs.

Radi se o projektu procenjene vrednosti 104,7 miliona evra, koji bi trebalo da sufinansira EU putem granta u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).

Izgradnja i integracija solarno-termalne elektrane u daljinski sistem grejanja deo je Akcionog plana za održivu energiju i klimu (SECAP) koji je Skupština grada Novog Sada usvojila na sednici 28. juna ove godine, kao i zajedničkog projekta sa EBRD pod nazivom „Novi Sad – Akcioni plan za zeleni grad“ (GCAP).

Sredstva iz kredita EBRD trebalo bi da budu iskorišćena za izgradnju solarno-termalne elektrane sa 38.600 kvadrata solarnih kolektorskih polja, sezonskim skladištem toplote, toplotnom pumpom i e-bojlerom.

Projekat je deo Green Cities Window 1 Framework i uključen je u Akcioni plan za zeleni grad, naveo je EBRD u dokumentaciji i precizirao da je u tom akcionom planu GCAP Novi Sad „identifikovao svoje najhitnije ekološke izazove sa ciljanim investicijama i političkim akcijama za njihovo rešavanje“.

U Akcionom planu za održivu energiju i klimu (SECAP) koji je usvojila novosadska skupština, međutim, stoji ocena da bi optimalno bilo izgraditi daleko veće „polje solarnih kolektora“ nego što je predviđeno projektom koji razmatra EBRD.

„Optimalno tehničko rešenje podrazumeva izgradnju polja solarnih kolektora površine oko 200.000 kvadrata, sezonskog skladišta energije kapaciteta oko 1.000.000 kubnih metara i toplotne pumpe kapaciteta 80 MV“, piše u SECAP-u.

Izgradnja postrojenja, kako se navodi, planirana je neposredno uz postojeću vrelovodnu infrastrukturu, preko koje se može distribuirati oko 130.000 MWh čiste obnovljive energije za potrebe sistema daljinskog grejanja, čime bi se emisija ugljen-dioksida smanjila za oko 29.500 tona godišnje. Ukupna isporučena toplotna energija, koja uključuje primarnu energiju toplotne pumpe, iznosila bi oko 255.000 MWh“, stoji u SECAP-u.

U tom dokumentu se, takođe, procenjuje da bi izgradnja i implementacija solarno-termalne elektrane u daljinski sistem grejanja Novog Sada trebalo da bude završena do 2027. godine, kao i da je procenjena vrednost projekta 91,9 miliona evra.

Zajam od 90 miliona evra bi, ukoliko bude odobren, bio dat u korist gradskog preduzeća za daljinsko grejanje u Novom Sadu Novosadske toplane. To preduzeće trebalo bi da realizuje projekat u koordinaciji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i gradom Novim Sadom.

„Cilj projekta je da se doprinese efikasnom, pouzdanom i ekološki prihvatljivom snabdevanju toplotnom energijom domaćinstava, javnih ustanova i preduzeća u gradu Novom Sadu kroz obezbeđivanje baznog toplotnog kapaciteta mreže daljinskog grejanja iz solarno-termalne tehnologije“, stoji u oblazloženju EBRD u okviru procesa odobravanja kredita, uz ocenu da bi zeleno svetlo za ovaj projekat „podržalo napore Srbije da dekarbonizuje svoj sektor daljinskog grejanja“.

Kada je reč o uticaju na „zelenu tranziciju“, projekat izgradnje solarno-termalne elektrane bi trebalo da utiče i na povećanje udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji toplote integracijom solarno-termalnih izvora i izvora toplotne pumpe u sistem daljinskog grejanja Novog Sada koji se, kako je istaknuto u dokumentaciji EBRD, trenutno u potpunosti zasniva na prirodnom gasu.

EBRD će o odobravanju 90 miliona evra vrednog kredita za izgradnju solarno-termalne elektrane u Novom Sadu odlučivati 4. decembra.

biznis.rs/vesti/srbija/u-planu-izgradnja...-od-90-miliona-evra/