Kada smo već kod Gradića, imam nekoliko ličnih zapažanja koja možda i nisu toliko bitna.
Jedan moj stari školski drug je imao baku koja je živela u gradiću. Čak sam i ja nekoliko puta odlazio u taj stan. Sećam se da je žena imala problema sa prozorima. Drvenarija krenula da truli, produvavala promaja, zimi ulazio hladan vazduh i rashlađivao sobe. Pošto po zakonu nisu smeli ništa da sami urade sami urade po tom pitanju, morali su da se obrate Zavodu za zaštitu da oni nešti urade. Zavod tada nije novca da izvrši popravku/zamenu propalih prozora. Tada su pitali ljude u Zavodu da će oni sami snositi troškove, ali nisu dobili odobrenje zato što to mora da uradi stručna osoba, ne sme da se ništa menja na fasadi, prozori moraju stilom da odgovaraju vremenu gradnje objekta i slično.
Ljudi su bili spremni da sve isfinansiraju. I da plate te stručnjake i radnike koje bi im Zavod odredio. Međutim, mrka kapa. Nisu im dozvolili da bilo šta rade.
Prošlo je dosta godina, baka je umrla a oni kao naslednici su taj stan prodali. Čisto da se reše bede jer im iz Zavoda nisu dozvoljavali da izvrše opravke oštećenja na objektu.
Nedavno sam se šetao baš kroz Štrosmajerovu. I negde na sredini ulici, desna strana ulice gledano iz pravca Dunava, izbijeni prozori i napravljeni izlozi. Na kući vidim da je ugrađena PVC stolarija. Malo se okrenem oko sebe i krenem da zagledam okolne objekte, spratove, i vidim da dosta stanova ima PVC prozore umesto onih starih drvenih. Barem da su ti PVC prozori urađeni u fazonu starih drvenih pa ajde nekako i da razumem. Da su u boji drveta a ne beli i da imaju podelu na okna kao što je to bio slučaj kod starih prozora. Ali ne, ovi su iz jednog komada, bez ikakvih lajsni.
Začudilo me je da samo pre 10 godina nisi smeo probušen oluk da zameniš a kamoli drvenariju, da sada radi ko kako hoće. Od stanova se prave lokali, izbijaju se izlozi na ulicu, PVC i alu stolarija.
Malo mi je sve to degutantno pa sam pomislio šta se ja tu koji moj cimam i nerviram nad ovakvim stvarima, očuvanjem starog dela grada, kada nadležne, da izvinite, više boli patka da postoji neki red.
Eto, samo toliko. Morao sam da napišem pa makar na lakat progovorio.