Sasha Cioringa, Continental: Srpski inženjeri lansirali kamione bez vozača
Nemački Continental, jedan od vodećih svetskih dobavljača delova za automobile, u Srbiju je doneo visoke tehnologije i napravio preokret u industrijalizaciji budući da su pre njega strani investitori odavde pretežno izvozili proizvode niske dodate vrednosti. Pre godinu dana je otvorio megafabriku, kojoj je prethodilo otvaranje istraživačko-razvojnog centra pre sedam godina u Novom Sadu, odakle lansira inovativna rešenja za elektroniku automobila, a kamion bez vozača koji je ovde osmišljen već je testiran i spreman je za upotrebu. Investirali su 140 miliona evra, ali Sasha Cioringa, generalni direktor Continental Automotive Serbia i direktor Continental Automotive R&D poslovne jedinice Commercial and Special Vehicles za jugoistočnu Evropu, u intervjuu za Bloomberg Adriju već najavljuje dodatno ulaganje od najmanje 150 miliona evra i zapošljavanje još 1.500 radnika.
Inače, Continental je od 2009. godine prisutan u Srbiji, gde zapošljava ukupno 3.500 ljudi. Ima fabrike u Subotici, Velikim Crljenima i Novom Sadu. Novosadski Continental je deo automotive sektora.
- Ovog meseca se navršava tačno godinu dana od otvaranja megafabrike. Da li ste zadovoljni postignutim rezultatima i da li mislite da je bio pravi potez što ste Continental doveli u Novi Sad?
Bio sam jedan od onih koji se borio da dovedemo Continental u Novi Sad i to smo pre sedam godina uspeli. Prvobitni plan jeste bio da otvorimo samo istraživačko-razvojni centar i zaposlimo 500 inženjera, ali sada ih ima dvostruko više. Tada nismo planirali da ovde otvorimo fabriku. Ipak smo to učinili i sada imamo dve u Novom Sadu i zapošljavamo ukupno 1.900 ljudi, od kojih je 1.000 inženjera u R&D centru i skoro 900 zaposlenih u fabrici.
Megafabrika ima šansu da pozicionira Continental kao prvog izvoznika iz Srbije, pošto ovde proizvodimo najmodernije uređaje za automobile.
- Šta konkretno proizvodite i na koja tržišta izvozite?
Instrument table i ekrane. Imamo i jedan inovativan proizvod koji se još ne nalazi u automobilima. To je ekran od stuba do stuba. Dakle, koliko je širok auto, toliki će biti ekran. Ponosan sam što će se baš proizvoditi u Novom Sadu.
Naše tržište je Evropska unija. Mnogo toga treba još da se uradi dok ne počne da se izvozi u punom obimu.
- Kada očekujete da se pozicionirate na prvo mesto liste najvećih izvoznika i koliki izvoz očekujete?
Za nekoliko godina. Planiramo da izvozimo oko milion instrument tabli godišnje. Ako jedna košta između 500 i hiljadu evra, možete izračunati koliki će biti izvoz. Proizvod je veoma skup i kompleksan.
Kada je reč o velikim firmama institucije Srbije reaguju brzo i pomažu da se reše problemi. Mislim da bi mnogo bolje za celu privredu bilo da i mala i srednja preduzeća, pa i svaki čovek, imaju lakši pristup institucijama. Generalno, potrebno je da sve institucije budu što efikasnije.
- Znači, subvencije za otvaranje radnih mesta nisu bile odlučujući faktor da otvorite razvojni centar i fabrike u Srbiji?
Firme kao Continental dobijaju subvencije u svim zemljama sveta. Ako ne subvencioniše visokotehnološke kompanije, zemlja gubi konkurentnost. Tri godine pre nego što smo došli u Novi Sad, Continental Automotive je birao lokaciju i Srbija je i tada bila u igri, ali je otišao u Litvaniju.
- Da li je bilo teško pronaći 1.000 inženjera?
Borba za talente je ista u celom svetu. Svi se bore da pronađu najbolje ljude i u svim zemljama sveta je teško pronaći softver inženjere. Međutim, ako poslodavac pruža najbolje uslove za rad, ako daje dobre plate i ima interesantne projekte, može da privuče najbolje stručnjake. To je naš slučaj. Ne bismo mogli da za sedam godina uposlimo najbolje inženjere, ako i mi ne bismo bili najbolji primer poslovanja.
- U međuvremenu su u Novi Sad stigle još neke tehnološke kompanije. Kako se borite sa konkurencijom oko preuzimanja inženjera?
Svaki put kada dolazi neki novi igrač, a to se ne dešava samo u Srbiji, on će prve ljude da uzme iz drugih firmi jer su već obučeni. Najvažnije kod tih preuzimanja je da ne uništite ceo jedan tim. To nije etično i niko ne voli da mu se to desi. Nažalost, ponekad se dešava. Svi smo na početku spremni da platimo više da bismo privukli najbolje kadrove. Nije lako, konkurencija je velika, ali je zdrava. Podržavamo postojanje konkurencije, ali želimo da budemo najbolji.
- Kakva inženjerska rešenja izlaze iz vašeg istraživačko-razvojnog centra?
Reč je o sistemima koji upravljaju i kontrolišu elektroniku u automobilima. Pre svega rade na sistemu za otključavanje i zaključavanje automobila preko mobilnog telefona bez ključa i, što je najvažnije, na rešenju za autonomnu vožnju za komercijalna vozila. U Srbiji je napravljeno rešenje za kamion koji se vozi bez vozača i ima nivo četiri autonomnosti. Ne samo što drži linije i distance prema vozilima ispred sebe, može da obiđe, parkira i radi sve bez vozača.
Znači, autonomni kamion je rešenje novosadskog razvojnog centra?
Možemo tako da kažemo. Najveći deo tima je bio u Novom Sadu. To vozilo je već testirano.
- Šta je automobil budućnosti, ili možda bolje, kakav je saobraćaj budućnosti?
Veoma sam optimističan i verujem u autonomna vozila. Život će sa njima biti mnogo lakši. Smanjiće se zagađenje, gužve u saobraćaju i parking neće biti potreban. Stići ćemo brže i bezbednije na destinaciju. Minut pre ulaska u raskrsnicu znaće se ko prolazi prvi i šta će se dešavati u raskrsnici. Neće svako morati da poseduje automobil. Biće dovoljno da pozovete servis preko mobilnog telefona i vozilo će vas bezbedno prevesti od tačke A do tačke B.
- Može li Srbija da isprati taj trend budući da je najavljeno da će se u okviru izložbe EXPO 2027 upravo koristiti autonomna vozila?
Srbija, kao i druge zemlje, mogu da imaju veliki doprinos. Kao i sa internetom. Rumunija, odakle sam ja, postala je broj jedan u Evropi po brzini interneta, a druga u svetu. Kako je to moguće, kada pre 20 godina nismo imali ništa? Baš upravo zbog toga što nismo imali ništa, možemo da krenemo od nule i ako postoji volja da napravimo nešto dobro. Mi u kompaniji smo sa tehnologijom spremni sutra da uvedemo autonomnu vožnju, međutim propisi i infrastruktura nisu spremni.
Na EXPO će moći da se koriste vozila nivoa četiri autonomnosti, kada je ruta tačno definisana. Mi već imamo takve automobile i u Temišvaru smo ih demonstrirali u centru grada. Oni imaju senzore, identifikuju objekte, znaju da prilagodi brzinu i da stanu. U Frankfurtu već imamo pet-šest stanica gde vozi autonomni minibus.
Najteži nivo autonomnosti je nivo pet kada je vozilo na ulici i ne zna šta ga očekuje. Nije realno da će moći da se koristi za EXPO.
Novi Sad je od početka deo strategije Continentala i zbog toga je vrlo važna lokacija za budućnost kompanije. Nema indikacija da će se poslovna strategija menjati na bilo koji način. Nastavljamo sa svim trenutnim i planiranim aktivnostima, i u istraživačko razvojnom i u proizvodnom delu, kao pouzdan investitor i odgovoran poslodavac.
- Da li se proizvodi iz Novog Sada ugrađuju u klasična ili električna vozila?
Radimo i za jedne i za druge.
- Da li vi vozite električni automobil?
Vozim ponekad i jako sam zadovoljan. Ali očekujem veću autonomnost. Ako bi svi automobili u gradovima bili električni, udisali bismo čistiji vazduh.
- Registracije novih vozila pale su u decembru za 3,8 odsto na 1,05 miliona jedinica u Evropi. Da li očekujete oporavak novoregistrovanih vozila?
Automobil je sada veoma skup. On postaje prostor u kome se provodi sve više vremena, potrebno je da zadovolji sve potrebe i bezbednost, što iziskuje puno inženjerstva. Za deset godina ili čak i manje, automobil će se koristiti 20 sati na dan, koštaće 10 puta više, ali će biti 10 puta manji broj automobila na ulicama. Ovo je tek početak trenda.
rs.bloombergadria.com/biznis/kompanije/5...made-in-serbia/news/
