Научно-технолошки парк граде и по зими
Грађевински део Научно-технолошког парка требало би да буде завршен крајем године, а онда ће почети опремање и усељавање.
Како нам је објаснио продекан за инвестиције и сарадњу с привредом Факултета техничких наука проф. др Срђан Колаковић, до тада ће се формирати и д. о. о. „Научно-технолошки парк”, али се још увек не зна ко ће бити оснивач и у којем обиму – Покрајина или Република.
Декан Факултета техничких наука проф. др Раде Дорословачки сматра да ће изградњом НТ парка, осим више простора, та високошколска установа добити могућност да запосли више асистената и професора те ће бити у могућности да школује више инжењера, а то је, како каже, ипак најважније.Наши саговорници кажу да су републичке, покрајинске и градске власти пружиле значајну подршку за градњу Парка јер су препознале велики значај тог пројекта.
„По нашим информацијама, Влада Републике Србије одлучила је да обезбеди око седам милиона евра да би зграда и изнутра била сређена, тако да, што се финансијског дела тиче, мислим да је све завршено“, рекао је Колаковић, и додао да је током претходне године Влада Војводине издвојила више од милион евра.
Зграда Парка имаће око 30.000 квадратних метара, од којих ће ФТН користити 10.000, а део простора предвиђен је и за старт-ап компаније.
„Визија и мисија технолошког парка је да се оствари синергија између науке, Факултета, Универзитета и привреде и тако омогући да се технолошка решења пласирају у привреди“, објаснио је професор Колаковић, и појаснио да ће будући инжењери обављати праксу кроз сарадњу с компанијама.“ Замишљено је да у делу Парка буду лабораторије у којима ће наши студенти похађати вежбе и где ће добити прилику да се усавршавају на конкретним задацима из привреде.“
Изградња Научно-технолошког парка на месту некадашње Творнице машинских делова (ТМД) у Фрушкогорској улици свакако је највећи пројекат, а декан ФТН-а каже да се на том факултету труде да побољшају и унапреде услове за рад студената и запослених да би настава била што квалитетнија, а будући инжењери добили што боље образовање. Савремену опрему факултет набаваља кроз међународне и националне пројекте, али и из сопствених извора. Сређен је простор на Машинском институту, направљене су 32 нове учионице и лабораторије, замењени су прозори и урађена је термоизолација у целом наставном блоку.
„Недостатак простора, услед рушења ТМД-а, решен је тако што су нам компаније „Шнајдер електрик ДМС НС” и РТ-РК уступиле део свог простора, а помогли су нам и Технолошки и Пољопривредни факултет, као и Висока пословна школа струковних студија“, рекао је проф. др Раде Дорословачки, и нагласио да би се настава тешко одвијала без те помоћи и 32 новоизграђене учионице.