TEMA: Park na Bulevaru Evrope

Samo što je poenta koja se prikriva tvojim postom je da se ovakav "urbani park" pravi zato jer od njega mogu i neke pare da se obrnu a istovremeno se ućutka istinska želja građana za zelenim površinama, a ono što ovom gradu stvarno 10 puta više treba od ovoga, ma šta 10, 100 puta, je pravi zeleni park, park sa drvećem, oaza za odmor od automobila i buke. I to svi spomenuti gradovi imaju, a mi na celoj Bačkoj strani na kojoj živi 400 000 ljudi nemamo NIJEDAN. Niti ćemo imati jer od takvog parka nema nikakve zarade jer nema ugradnje na tenderima za "sadržaje".

Tačno proći će i ova kao i druge vlasti, mnoge stvari će otići u zaborav, ali ostaće mislim zapamćeno ko je Limanskog parka napravio običnu livadu i ko je i ovde uprskao stvar. Jer s godinama i sve većim brojem građana i autombila u gradu pitanje zelenih površina će tek da postane prioritet.

"Novi Sad nije više u 19. veku, iako postoji intenzivna kampanja da se Novi Sad vrati u to doba."

Molim te onda objasni cemu onda ovo, i kome je upuceno? Na koga mislis? I kako tj cime mislis da to neko radi? Konstruktivnom kritikom?

RM77 napisao/la: Ima Futoški park

Sent from my SM-N9860 using Tapatalk

RM77 napisao/la:
Hvala na komentaru. Ovako, da prvo neke stvari pojasnimo. Uz bulevar je uz predvidjenje stambene zgrade bilo nasledjeno i da se tu predvidjaju komercijalni sadržaji kao što su tržni centri i hipermarketi. Na tom mestu je recimo bio predvidjen neki veliki prodajni objekat i na svu sreću lokacija nije bila nikom prodana. Nakon onih ondašnjih izbora ponudjen je koalicioni sporazum zbog podrške u opštinskom parlamentu i nekom je palo na pamet da se u koalicioni sporazum unese i park. Odoka je odredjena otprilike baš ta lokacija. Samo Novo naselje nema problema sa zelenilom, zapravo ono je deo grada sa puno zelenila i drveća. Parkovi postoje razni, kao što sam već i rekao. Postoje velike i velelepne istorijske bašte, tipa Kamenički park, ali aman odavno nije svaki park, niti mora biti, automatski i Semiramidin viseći vrt. Negde su trgovi u gradovima pretvarani u parkove, mada je to retko bilo. više su ostajali ogoljeni i korišteni kao pijace i za skupove. Ono što se danas nazivaju gradskim, tj central parkovima, to se nekad nazivalo ruralnim parkovima i oni su gradjeni po gradskim periferijama. Kako su se gradovi širili i mesta spajala u jedan, veći, grad, ti parkovi su postajali parkovi unutar gradova. Berlinski Tiergarden park je bio lovište, isto kao što je do malo više od 100 godina Vračar bio lovište za patke. Da Vračar nije isušen i urbanizovan, to bi danas bio verovatno nekakav centralni beogradski park. Njujorški centralni park, koji će verovatno svi uzeti za primer, u osnovi je izuzetak od toga i način na koji je nastao je netipičan za centralne parkove.
Manji parkovi, takozvani parkovi u susedstvu, razvijani su kao "pluća grada" u devetnestom veku iz jasnog uverenja da su dobri po zdravlje. Da su dobri za zdravlje svi se slažemo. Radjeni su zato što prevoz nije bio dovoljno razvijen i zaposleni nisu imali vremena da idu do velikih parkova, a čak su razni gradovi imali i propise na kolikoj udaljenosti od svog doma neko mora imati park. Kasnije je u vreme razvoja saobraćaja i pojačane urbanizacije to uglavnom zanemarivano. Postoje i džepni parkovi, kojima je zanemarivanje izgradnje prethodnih anulirano, gradjeni sredinom prošlog veka u urbanim sredinama. To su parkići pravljeni po principu "gde god zgodno mesto nadješ tu drvo posadi" do 10 ari, često uz klupe imaju i igralište za basket i nešto slično. Negde iza zgrada i tako to. Mislim da je to ovo za šta je upravo raspisan konkurs, sliku sam prikačio dole. Imamo i takozvane urbane parkove kao kategoriju javnog prostora koji nije samo priroda u koju su uneti elementi civilizacije (staze, klupe, mostići i raznorazni mobilijar), već je pre civilizacija u koju su uneti elementi prirode kako bi je oplemenili. One ranije parkove, tipa istorijske bašte i ruralne, potonje, centralne, parkove - to obično rade pejzažni arhitekte. Oni se bavi biljem, a staze su tu samo da neko može da to i koristi. Urbane parkove radije rade arhitekte, budući da oni zidaju. Arhitekta voli beton, široke staze, izidane objekte. Urbani parkovi sadrže igrališta, prostore za fitnes, trim staze, restorane i sl. Kada se naš grad opredelio da lagano menja Limanski park, bilo je jasno da ga vidi kao urbani park. Kamenički park je prekoputa u krajnjoj liniji, a sa novim mostom, koji svi čekamo i koji je odlična stvar, biće još lakše dostupan isto kao i Kamenička ada na koju će se silaziti sa tog mosta umesto da se kao sada ide obilazno do Mačkove čarde. I ovaj park o kome ovde govorimo je urbani park, pretpostavljam zato što je to potreba gradjana tog dela grada. Ako ti znaš da se išta namešta na tenderima, ti onda to prijavi. Ja ne mogu da kažem ni da se mulja, ni da se ne mulja. O tome ne znam ništa. Ali znam da ako neko po automatizmu kaže "u urbanim parkovima ima više posla, znaći može da se mulja na tenderima i zato ih nećemo", onda je to tipično neoliberalno "samo transparentno i legalno", ali ne i legitimno. Legitimno je da je gradjanima tu potreban takav javni prostor. Da li na bačkoj strani postoje velike zelene površine? Da, eno je Begečka jama. Ogroman zeleni prostor, nekad tamo odem na doručak i kafu i uživam. Kada sam rekao da se nadam da će biti raznih parkova, to je značilo da se nadam da će biti i ovakvih i onakvih, da će jednom u budućnosti biti i gradska šuma, što većina gradova ima kao posebnu kategoriju, zato što će to značiti da Novi Sad konačno postaje grad. Ovaj park o kojem govorimo, po meni Novi Sad više približava gradu, nego što ga udaljava. Naravno, ja tu ne moram biti u pravu, ali imam pravo na svoje mišljenje. Nadam se da više ništa nije nejasno po tom pitanju?

Otis.Driftwood.Ressurected napisao/la:
Nisam mislio na tebe, izvini ako je došlo do nesporazuma. Grad se razvija i to na način koji je veoma zanimljiv. Mi svedočimo jako velikoj promeni. U javnosti svako je pozvan da bude stručnjak za sve i sve sam urbanista i pejzažni arhitekta. U onom prošlom postu sam se upljuvao da napišem nešto o razlilitim parkovima, svi ti parkovi su bili slika perspektive koju su istorijski momenbat i tadašnje potrebe tvorili. Gradovi se razvijaju, a i parkovi sa njima. Ako ćemo mi kao društvo da se zakucavamo u ideje koje su bile pre 150 i 200 godina, onda od razvoja grada nema ništa. Konstruktivna diskusija je potrebna, nadam se da ovde dajem svoj doprinos istoj, samo onda moramo da vidimo šta je to konstruktivna kritika? Koliko javnost uopšte ima predstavu o parkovima, ili se misli da je samo jedna stvar park? Ono što ja jako zameram ovoj vlasti je to što se ne ulaže dovoljan napor da iz javnih preduzeća njihovi stručnjaci i PR službe dovoljno dobro objasne ljudima zašto se nešto radi, kakav je zapravo plan i koje su prednosti toga što se radi. U Srbiji se misli da se sve podrazumeva i da se ništa ne mora objašnjavati. A ljudi pojma nemaju ni o čemu, ali su naravno eksperti za sve i svašta i onda je pola stanovništva zbunjeno. Ako ih ne edukuju, naravno da neće znati pošto da sami nešto traže i saznaju ne pada im na pamet, tako da će onda i msiliti da bi Novi Sad trebalo da ostane u onim predstavama o gradu koje su postojale u 19. veku. Izvinjavam se još jednom na tome što nisam bio jasan, nadam se da mi ništa ne zameraš zbog toga? .

Dobre su ove lezaljke

I moj mali doprinos ...



Kao i uvek ko može da gleda u HD ili 4K rezolucijama nek se strpi dok youtube to "sažvaće", nadam se da će do sutra i to biti.

mora karma z ovakav video

?

А где је дрвеће? Неће ваљда оне притке да засаде, са три листа, што се пола не прими а остало осуши. Нека позајме од БГ ону машину која пресађује дрвеће са формираном крошњом.
Мада се ја сећам да је и наше зеленило имало такву машину. Када је центар ономад реновиран, пресађивали су са њом одрасло дрвеће.

Otis.Driftwood.Ressurected napisao/la:
Две сервисне улице, само за паркирање.
Није пролазно очигледно, а између њих ће вероватно бити пешачка комуникација до нечега.

Da, u dokumentaciji projekta za ovu saobraćajnicu je pisalo da su ova dva kraka saobraćajnice predviđena kao "slepe" ulice usled budućeg pešačkog koridora planiranog na katastarskoj parceli 5856/1. Plan je da bude formirana pešačko-biciklistička staza od Šarengrada, pa sve do Bulevara Evrope sa pasarelom koja će ići preko BE, ta staza bi trebalo da prolazi baš kroz prostor između ova dva slepa kraka. Evo slike dole kako je u planu da to izgleda. Potez između ova dva slepa kraka bi u čitavoj toj širini trebalo da bude zelena površina do BE.

Uh, kakav bi ovo PARK bio da je skroz do bulevara!

Unapred se izvinjavam na mom licnom utisku onima koje ce to povrediti, u odnosu na ostatak Naselja, "Park Novi" mi je "zatvorski krug".

A kakav bi tek bio da se prostire i na delu oko ranžirne stanice pasarelama preko Radomira Raše Radujkova ili još bolje da postoji zeleni koridor sve do Futoškog parka

Nemoj, omamili bismo se od kiseonika, nije to za nas ovde. Kako rekoše u nuteli jednom, na osnovu istraživanja potreba kupaca su došli do toga da za naše tržište ide manje lešnika

Tako je neko radio i istraživanje za zelenilo, nemam drugu ideju

Sa kakvim orcima imamo posla, super je da je napravljen i ovoliki.

Ono što ne mogu da prećutim je ovo krajnje netačno i zlonamerno blaćenje Nutele.
Dakle, Nutella u svom sastavu ima tačno 13 % lešnika. Uvek i svuda, u svakoj teglici, na bilo kojem tržištu!
Za događaj koji opisuje neobavešteni forumaš je odgovorna Podravka i odnosi se na Linoladu.


Sent from my MAR-LX1A using Tapatalk

nemam razloga da budem zlonameran prema nuteli, ali ok, izvinjavam se za površnu upoznatost sa detaljima. Anegdota sa procentom nije vezana za nutelu.

međutim, delom si samo u pravu (smem li da se obratim u prvom licu iako si ti koristio treće?). Nutela je imala epizodu sa jeftinijim sastojcima (surutka umesto obranog mleka) i drugačijim receptima za različite delove evrope. To nije na nivou urbane legende, to se lako može proveriti iz njihovih saopštenja.

svakako je nutela samo primer jer je taj trend drugačijeg proizvoda za drugačija tržišta (pa makar i samo kroz drugačiju kontrolu kvaliteta) poznat, pa je ovde poslužio kao šaljiva analogija sa našim urbanistima

No hard feelings bro!
Da, ta praksa je opšte poznata.
Mada, i tu je Nutella izuzetak. Razlike u ukusu su više zbog lokalnih sirovina nego kao deo prevarantske strategije.
Probao sam italijansku, francusku, nemačku i poljsku.
I sve su dobre
Od evropskih mi ostaje još ruska i turska verzija.

Sent from my MAR-LX1A using Tapatalk

sve može, ali nemojte mu blatiti nutelu. Osetljiv je