MUZIČKA ŠKOLA I PROBLEM ZNAČENJA ARHITEKTURE:
Kako vidim i na Limanu konačno imamo povišeni arhitektonski pritisak.
Jeste, slažem se, zgrada je bolja nego neke što su napravljene ili će biti napravljene u gradu; podseća jako na onu novu RTV Vojvodinu sa konkursa i nije elegantna za jedan JAVNI objekat koji je ovde propustio priliku da dobije na MONUMENTALNOSTI I ORIGINALNOSTI transponujući svojom formom zaista tipologiju važne javne zgrade. A ne kao što je sada slučaj da liči na neke modernije stambenjake koji slobodno mogu da se ušuškaju bilo gde na Detelinari, Bulevarima, Novom Naselju itd...
Muzička škola ili stambenjak na Novom Beogradu?
Drugim rečima: sve se slažem što je Turbo napisao oko koncertne sale i upravo bih nju izdvojio kao paradigmu propusta. Koncertna sala je srce jedne ovakve institucije, ona je i funkcionalno izuzetno kompleksna zbog akustike, amfiteatarskog tipa sedenja, scene, binskog tornja, broja ljudi koji ulaze ilzlaze, tehnike i ko zna čega sve još što kada se složi u celinu treba da pleni FORMOM na način da se i na spoljašnjosti zgrade, dakle eksterijeru, može uočiti ta kompleksnost koja bi prerasla u urbani reper kako bi se zgrada izdvojila od okoline na pozitivan način.
To je tako logično u svim svetskim primerima gde se od koncertnih dvorana pravi pravi urbani spektakl i gde u stvari forma prenosi impresiju funkcije tj. tipologije zgrade. Ovde, kako je sada projektovano se ne zna da li je STUDENTSKI DOM ili MUZIČKA ŠKOLA jer je KONCERTNA DVORANA obavijena istim tipom fasade u jednu prilično šizofrenu na prvu loptu kvazi - modernu kutijastu izbušenu anemičnu "ljušturu".
Zaštoooooo!!!???
Ljuštura kontinuirano obavija dvoranu.
Ko bi rekao da je iza koncertna dvorana?
Setimo se samo fantastičnih svetskih primera arhitekata Alvar Aalto-a (Finska) i Hans Sharoun-a (Berlinska filharmonija) gde se tipologija zgrade i njena funkcionalna kompleksnost ogledaju u složenoj formi.
Gde se amfiteatri, auditorijumi, ističu u odnosu na druge delove zgrade. Uveče su osvetljeni a preko dana svojim neobičnim oblicima predstavljaju urbane spektakle.
Alvar Aalto i Finski hol. Spektakularni dijalog izmedju funkcije i forme
Alvar Aalto i gradska kuća u Saznatsalo-u, Finska. Osnova "dokazuje" spektakularnost forme i obrnuto. Ne samo što je amfiteatar istaknut vertikalom u odnosu na celu kompoziciju već je arhitekta koristio i dijagonalu da bi istakao i uobličio najvažniji deo njegove zgrade. Amfiteatar u kome se donose sve važne gradske odluke.
Drugi je primer Aalto i projekat Univerziteta. Ponovo vanserijska složena kompozicija u stilu GRUPNE FORME kakvi svi javni objekti mogu da imaju kako bi izrazili monumentalnost i važnost svojih delova.
Poslednji primer je Berlinske filharmonije i arhitekte Hansa Sharoun-a. Arhitektonsko "ludilo" formi i funkcije.
I na kraju sve je to moglo ovde ali nije... I kao što sam jednom rekao nije problem novac, problem je stav i svest. Čini mi se da narod, gradski oci i sve arhitekte grada generalno imaju stav: bolje išta nego ništa. I u pravu su... Na žalost.
Pozdrav za forumaše