TEMA: Beč - Nirnberg - Desau - Berlin - Drezden - Prag..

Berlin, dan 3.
Prvi obilazak je Jevrejski muzej arhitekte Daniela Libeskinda (inače poljski Jevrej) iz 1999. godine. Čitav objekat je nešto neopisivo, slike će reći više...



















Nastavljamo šetnju pored Erich Mendelsohnovog Mossehaus-a iz 1920. godine, zanimljiva nadogradnja za novinsku kuću tadašnjeg novinskog tajkuna Rudolfa Mossa...





Maketa, izložena u Jevrejskom muzeju



Mitte je vrlo zanimljiv deo Berlina sa šarolikom arhitekturom i neverovatnim urbanim šmekom. Slike su postavljene bez nekog posebnog reda...













Izdvojio bih stambeno poslovni Quartier Schutzenstrassev, arhitekte Aldo Rossi-a završenog 1998. godine, gde je Rossi uspeo da spoji tradiciju sa sadašnjošći i savremenim potrebama.











Gendarmenmarkt





Dolazimo do Checkpoint Charlie, najpoznatijeg prelaza iz zapadnog u istočni Berlin tokom postojanja Berlinskog zida (Link:http://en.wikipedia.org/wiki/Checkpoint_Charlie)





Neposredno uz "prelaz" se nalazi muzej (Link:http://www.mauermuseum.de/) u kom je prikazana cela istorija Berlinskog zida. Par fotografija iz muzeja:





Pogled iz muzeja:



Postdamer platz, čudo moderne arhitekture i urbanizma. Nekadašnje najveći saobraćajni čvor Berlina, kroz 50 godina istorije, totalno je izmenio izgled (Link:http://www.essential-architecture.com/G-BER/BER-016.htm, en.wikipedia.org/wiki/Potsdamer_Platz).













U neposrednoj blizini Postdamer Platz-a nalazi se Filharmonija arhitekte Hansa Sharoun-a iz 1963. godine. Filharmonija je prva od objekata koji formiraju Kulturforum (kasnije su izgrađeni Kammermusiksaal, Staatsbibliothek i Neue Nationalgalerie). Inace ovaj potez je u ono vreme izabran zato sto su Zapadne vlasti htele da priblize kulturna zbivanja Zidu, posto su mnogi kulturni objekti ostali u Istočnom delu.







Jos par slika sa Kultur foruma:





Jedan od objekata koji čine Kulturforum je i Neue Nationalgalerie, arhitekte Ludwig Mies van der Rohe-a iz 1968. godine. Povratak velikana, jednog od nastavnika Bauhaus škole, "hram od čelika i stakla", kako je u ono vreme bio predstavljen objekat.











Dan završavamo na Holocaust-Mahnmal (Memorijal ubijenim Jevrejima Evrope), arhitekte Peter Eisenman, otvoren na 60 godina od kraja II svetskog rata 10. maja 2005. godine (Link: www.war-memorial.net/Memorial...f-Europe-1.104). Slike sve govore...









U neposrednoj blizini se nalaze Američka i Britanska ambasada, kao i Branderburška kapija i Unter den Linden, glavna ulica Berlina...







Nadam se da nisam smorio....

Buck napisao/la:
Naravno da nisi. Samo udri.

Gde smorio... uživamo

P.S. Samo bih zamolio i druge korisnike da kada imaju dosta slika odvoje svaku kao što je ovde slučaj...

Berlin, 4. dan:
Bauhaus arhiv (www.bauhaus.de/index+M54a708de802.html), muzej dizajna arhitekte Waltera Gropiusa iz 1964. godine, izvedenog tek 1979. godine. Muzej sadrži kolekciju svu nastavnu građu, crteže, makete, fotografije i sl. iz same Škole.











U neposrednoj blizini se nalazi još nekoliko zanimljivih arhitektonskih izvedbi:



Centrala CDU-vladajuće partije u Nemačkoj:





Meksička ambasada:





Ambasade Nordijskih zemalja:







U neposrednoj blizini se nalazi stambeni blok poznatog arhitektonskog teoretičara Leona Kriera sa početka osamdesetih godina XX veka:











Nastavljamo dalje prema kompleksu Reichstag-a i zgradama ministarstava, kroz park Tiergarten:





Pogled sa Strasse des 17. Juni na jedan od simbola Berlina, Branderburšku kapiju:



Prolazimo pored Memorijalnog spomenika Sovjetima, izgrađenog radi sećanja na skoro 80 000 vojnika Sovjetskog saveza koji su izginuli u Bitci za Berlin. Zanimljivo je to da je deo spomenika na kom stoji vojnik Crvene armije napravljen od ostataka Reich kancelarije i da je spomenik sve vreme postojanja Zida bio sa zapadne strane. Spomenik je urađen po projektu arhitekte Mihaila Gorvits-a:




"Večna slava junacima koji su izginuli u borbi sa nemačkim fašističkim osvajačima za slobodu i nezavisnost Sovjetskog Saveza".

Reichstag (Link: en.wikipedia.org/wiki/Reichstag_(building))





Pozdrav za sve od članova "ekspedicije"



Kompleks Bundeskanzleramt (Link: en.wikipedia.org/wiki/German_Chancellery):





A sada mali pregled Berlina sa reke Špre:











Nedelja je, pa ljudi uživaju:





Dolazimo do Nikolaiviertel-a, kvarta koji se smatra najstarijim u Berlinu. Crkva Nikolaikirche izgrađena je 1230. godine. Tokom II sv. rata kvart je pretrpeo ogromna razaranja, tako da je 1987. godine na 750. godinjicu Berlina obnovljen ali u duhu DDR-a,od prefabrikovanih betonskih elemenata ali u originalnom izgledu.







Nakon voznje brodom odlazimo do Olimpijskog stadiona, planiran za Letnje olimpijske igre 1916. godine (koje su otkazane zbog I svetskog rata), arhitekte Wernera March-a. 1936. godine Berlin je domaćin 11. Letnjih olimpijskih igara, koje Nacisti koriste za svoju propagandu. Tada stadion biva obnovljen u Naci duhu (slično kao Nirnberški amfiteatar).
Stanica metroa:



Stadion spolja:







Zanimljivo je da dva stuba simbolizuju Bavarsku i Prusku, koje zajednički nose olimpijske krugove. Na jednom stubu i dalje stoji sat, a sa drugog je skinuta svastika. Posto je bilo relativno kasno, niosmo imali priliku da uđemo na stadion.

Neposredno uz stadion se nalazi Le Corbusier-ov Haustechnik, izgrađen 1957. godine za izložbu Interbau. Inače originalan naziv je Unite d'habitation 'Typ Berlin' (Link: en.wikipedia.org/wiki/Unit%C3%A9_d'Habitation).





Modulor (Link: en.wikipedia.org/wiki/Modulor):











Enterijer:







Spisak stanara



...

Super.

Ajd' još malo o Berlinu...
Dan počinjemo posetom Karl-Marx-Allee, centralnom ulicom nekadašnjeg Istočnog Berlina, formiranom po ugledu na Moskovske prospekte (Link:http://en.wikipedia.org/wiki/Karl-Marx-Allee).











Nastavljamo ka obali Šprea, prolazimo pored ostataka Franziskaner-Klosterkirche, crkve započete 1250. godine, završene tek 1500. godine. Inače je pored crkve kasnije dograđen Franjevački manastir, koji je tokom II svetskog rata pretrpeo ogromna razaranja, tako da je posle rata prostor pretvoren u mali park (Link:http://www.klosterruine-berlin.de/).





Dolazimo do obale Šprea, gde se nalazi nova Holandska ambasada (Link: www.architecture-page.com/go/...sy-berlin__all), arhitekte Rema Koolhaasa (Link: www.oma.eu/) iz 2004. godine.









Inače je Koolhaas 2005. godine dobio prestižnu Mies van der Rohe nagradu za najbolji arhitektonski objekat u Evropi.

Märkisches Museum (Link:http://www.stadtmuseum.de/index3.php?museum=mm):



Još neke random slike Berlina:























Nastavak, Drezden...

Pošto je Drezden na polovini puta između Berlina i Praga, red je da se poseti. Pošto je kroz istoriju dugo bio prestonica kraljeva Saksonije, Drezden sadrži mnoštvo spomenika iz tog perioda. Mada je 1945. godine tokom Savezničkih bombardovanja, grad pretrpeo ogromna razaranja, centralni deo je u potpunosti obnovljen i to po originalnim projektima.
Centar u stilu baroka:









Jedan od mostova preko reke Elbe:



Kada se pređe most nailazi se na spomenik Augustu II (inače prava pozlata):



Nastavljamo dalje kroz Hauptstrasse:







Dvorac Zwinger (Link: en.wikipedia.org/wiki/Zwinger):









Malo smo imali vremena da detaljnije prođemo Drezden, tako da smo već u rano popodne nastavili prema Pragu. Šta reći o Drezdenu, jako lep centar, sve je ušminkano, rekonstruišu se zgrade, puno ljudi (ne samo turista) ali već kad se pređe Elba počinju objekti iz vremena DDR - a. Na nekim mestima se i oni rekonstruišu (sređuju se fasade, dodaju se neki elementi, osavremenjuju se), ali sve je to nekako bledo. Trebaće da prođe, verovatno, još puno vremena da se to sve ulicka i dovede u neko normalno stanje, ipak je 50 godina pod DDR - om ostavilo jako puno traga na licu Drezdena. Nastavak Prag...

Stižemo u Prag. Smeštaj u užem centru, sa neverovatnim dvorištem i roštiljem. Pošto smo već umorni od silnih obilazaka arhitekata i njihovih objekata, odlučujemo da prag obiđemo u "hodu", pa na šta naletimo...
Dvorište hostela:





Jevrejska četvrt (Josefov) mala gradska četvrt sa velikom istorijom (Link:http://en.wikipedia.org/wiki/Josefov):









Staro Jevrejsko groblje (Link:http://en.wikipedia.org/wiki/Old_Jew...metery,_Prague):



Manastir Sv. Agnese (Češki:Anežský klášter),nalazi se u užem centru grada. Link:http://cs.wikipedia.org/wiki/Ane%C5%...C3%A1%C5%A1ter:













Dalje obilazimo centar, pošto je manje više sve vidjeno samo ću preleteti sa mainstream delovima:















Na kraju dana, mora se nešto i pojesti...



Nastavak sledi...

Drugi dan u Pragu počinjemo obilaskom vile Miller arhitekte Adolfa Loosa završene 1930. godine za porodicu Dr. Millera (Link: en.wikipedia.org/wiki/Villa_M%C3%BCller). Inače vila Miller je zlatni primer tzv Raumplan-a. Pošto je slikanje enterijera bilo strogo zabranjeno, prikazujem samo eksterijer. Inače vila danas pripada Muzeju grada Praga i obilasci se organizuju preko interneta u grupama od po 10ak ljudi. Sav nameštaj je originalnog izgleda (čak i akvarijum), tako da je doživljaj veoma inpresivan...









Više detalja na: www.mullerovavila.cz/?q=english

Nastavljamo dalje prema Praškoj tvrđavi (Pražský hrad) pored Lorete, baroknog manastira i mesta hodočašća (Link: www.loreta.cz/cz/index.htm)





Zanimljive ulice i još zanimljiviji ambijent:









Dolazimo do Praškog dvorca (Rezidencija Predsednika republike):



Spomenik Masariku ispred kapije dvorca:



Pogled iz dvorišta dvorca prema katedrali:



Katedrala Svetog Visa (Link: en.wikipedia.org/wiki/St_Vitus_Cathedral), reči su suvišne:







Unutrašnjost:





Još nekoliko momenata sa trga oko katedrale:







U neposrednoj blizini se nalazi Zlatna ulica (Zlatá ulička), neizostavna destinacija Praške tvrđave (Link: cs.wikipedia.org/wiki/Zlat%C3%A1_uli%C4%8Dka). Inače jedno vreme je u njoj je živeo Franc Kafka.









Vraćamo se u grad, tj spuštamo se sa tvrđave:



Simpatičan vrt u podnožju tvrđave:



Objekti u okolini Karlovog mosta:





Nekoliko random fotografija:







Ambasada mile nam domovine, u neposrednoj blizini Karlovog mosta



Veče završavamo punih stomaka



...

+ k'o kuća!
Celovečernji dokumentarac, alal vera!

Nastaviće se samo da skupim malo vremena,mada je kraj blizu...

Buck napisao/la:
Prag je priča za sebe.
Smanji broj fotki po postu. Dok mi se nije otvorila strana dvaput sam išao na pišanje.

Treći dan u Pragu, šetnja gradom bez nekog preteranog cilja....
Kula Jindrisska www.pragueexperience.com/places.asp?PlaceID=1229



Hotel Hilton



Crkva svetog Petra stovezata.praha.eu/en-church-of-st-peter-at-na-porici.html



Bila Labut - robna kuća sa kraja 30 - ih godina XX veka www.transakta.cz/cs/obchodni-domy/bila-labut.html





ulaz:



Detalj sa susedne zgrade:



Stara zgrada Parlamenta, danas Nacionalni muzej i sedište Radija slobodna Evropa:

Zgrada Učiteljskog doma, arhitekte Otakara Novotnya iz 1921. godine www.berkshirefinearts.com/05-31-2009_cze...hitectural-treat.htm. Inače u Pragu ima nekoliko objekata koji su građeni u periodu Čehoslovačkog kubizma...







U neposrednoj blizini nalazi se hotel Intercontinental



Par zanimljivih objekata:





Malo Čehoslovačkog brutalizma:



I par detalja:





Popodne se povlačimo do Metronoma en.wikipedia.org/wiki/Prague_Metronome sa kog se pruža odličan pogled na Prag









...

Poslednji dan u Pragu počinjemo sa vožnjom pedalinama po Vltavi. Osećaj je neverovatan, totalno drugačiji pogled na grad. Slike govore sve...









Fran Gehry - jev Dancing building www.galinsky.com/buildings/dancinghouse/index.htm

Na preporuku drugarice iz Praga odlazimo do Vyšehrad - a, tvrđave iz X veka. Tvrđava je van gradskog centra, tako da se odlučujemo da "skoknemo" peške. Slike usput:











Tvrđava Vyšehrad en.wikipedia.org/wiki/Vy%C5%A1ehrad





Crkva sv. Petra i Pavla, koja se nalazi na tvrđavi stovezata.praha.eu/en-church-of-st-peter...aul-at-vysehrad.html:



Pogled na Vltavu:



Još jedan pogled na grad:



Posle duge šetnje, za kraj naše posete Pragu, sledi samo jedno :



...

Buck napisao/la:

Ne znam zast,ali podseti me nesto

Kopija originala

Sjajno... odlična reportaža!

Možda bi bilo efektnije da si odvojio sve u bar dve teme zbog preglednosti... Inače materijal za učenje

Pripadnik, možda jesam trebao razdvojiti u više tema, ali bih onda razvukao pisanje do u nedogled. Veruj mi da je ovo, otprilike, desetina materijala koji imam, tj slika u nedogled. Da sam razbio, dve nedelje puta bi trajale, min 4 meseca pisanja.