Nocnim busom krecemo za oslo. kasnije cu shvatiti da je bolje da smo se vratili za stokholm, ali nema veze.
oslo, glavni grad kraljevine norveske, kao i svaki drugi skandinavski grad docekao nas je u potpunoj magli.
Put kojim smo isli do njega jeste preko oresund mosta, potom prema geteborgu, tacnije joteborgu kako ga oni zovu i na kraju oslo. pre sam mmost zaustavila nas je patrola policije da pregleda bus zbog sverca. naime, nikada sto je drzava severnija to je bila veca verovatnoca za kontrolom. odnosno, juznije sigurno nece biti ali na severnim granicama mozda. nikada ne bude patrola nemacke na ulazu iz danske, ali ce ponekad biti kada se iz nemacke ulazi u dansku. tako isto izmedju svedske i danske i opet izmedju svedske i norveske
izgubioo sam se objasnjavajuci, nadam se da nisam bio naporan
oslo, uspavan grad po nasem dolasku, bilo je oko pola 6 izjutra, nist nije radilo. mi smo jedva cekali da se otvori burger king u 7 jer je to bio jedini restoran na centralnoj stanici koji se tako rano otvara. posle klope krenuli smo u obilazak grada. finac kaii koji je sa nama bio na razmeni nas je pozvao u stan pa smo se dogovorili da ostanemo kod njega. kao sto sam ranije napisao od celog osla nije mi se nista svidelo, ni vreme, ni ljudi, ni arhitektura. ja i jos jedna svedjanka smo se dogovorili da ipak ne idemo kod kaiia vec da se vratimo za stokholm.
po meni jedino znacajno u gradu je palata
od svih gradova stokholm mi se najvise svideo jer je potpuno okrenut moru, dok su kopenhagen i helsinki ipak vise ka kopnu. kopenhagen ima jako lepe i zanimljive projekte koji ce biti fantasticni ako se izvedu u doglednoj buducnosti sto ce grad otovoriti prema moru dok helsinki ipak kaska za njima jer nekako je gotovo nemoguce zamisliti da se na uneskovoj bastini sve porusi i izgradi moderno a projekat gradska luka je preambiciozan za neku doglednu buducnost.
Oslo ne bi ni komentarisao jer mi se uopste nije svideo, kao ni njihovi projekti koji su potpuno nestvarni. izgledaju lepo na papiru, elektronskom formatu, ali ih ja ne mogu zamisliti u stvarnosti. toliko od mene za skandinaviju