TEMA: Letovanja, morske destinacije...

U prvom postu spomenuo sam Tsagaradu, mesto koje se ne sme propustiti za razgledanje. Centralnim trgom dominira platan koji je star oko 1.000 godina, ja sam ga fotkao iz najgoreg mogućeg ugla jer se uopšte ne vidi koliko je drvo ogromno, ona "grančica" u pozadini ima betonski stub koji je pridržava i pruža se preko skoro celog trga, a inače je bukvalno ceo trg u hladovini tog jednog drveta (ja sam inače visok 193cm i imam oko 135kg, čisto da se mogu porediti moje dimenzije sa tim drvetom). Kada se dočepam ženinog aparata, imaću i neke fotke iz boljih uglova:



U blizini na jednoj od tih planinskih staza nalazi se i kameni most koji je dosta mlađi od platana, ako se dobro sećam ima samo 2-3 veka, i dok si tamo u šumi sve očekuješ da ti izleti kentaur odnekud, ili da protrči Bagins sa družinom:

Nekada je sa zalivske strane od Volosa išao ćira do nekoliko planinskih sela, prugu i mostove na njoj je projektovao Evaristo de Chirico, otac italijanskog slikara grčkog porekla Giorgia de Chirica. Još uvek se u Volosu ponegde mogu videti šine, sada je u upotrebi samo deo pruge između tri sela ali van sezone vozi samo vikendom, i to ne uvek, i baš se potrefio taj "ne uvek" vikend kada smo mi bili tamo (zbog izbora nije mnogo toga radilo tih dana), tako da smo mi u sopstvenoj režiji krenuli jedan dan na ekskurziju, pa svratili usput do poslednje stanice i okretnice voza u mestu Milies:

I onda smo krenuli niz prugu, ima tu svašta nešto da se vidi, meni na žalost krenula da crkava kartica u telefonu baš tog dana i izgubio sam nekih 30-ak fotki, ovo je sve što imam, kada se dočepam ženinog aparata i telefona ubaciću i neku bolju od ovih:

Pruga prelazi preko više potoka koji se u kaskadama obrušavaju na dole:



I onda posle malo krivudanja kroz šumicu izbija na čistinu i prelazi preko potoka čeličnim mostom na zavidnoj visini, ja sam jedva prešao na drugu stranu, supruga napravila tri koraka i pobegla nazad, u suštini samo treba gledati pravo ispred sebe i nema problema, čim pogledaš levo ili desno preko ograde gotov si

I sam gradić je simpatičan, ima svašta nešto da se vidi, crkva na centralnom trgu je ali kao što rekoh, kartica me tog dana izdala, evo samo jedna kuća u tipičnom Pelionskom stilu i još poneka znamenitost koju sam uspeo da uhvatim:

Iz Miliesa smo otišli do Volosa, njega su sigurno videli oni koji su lovili trajekt ka Skiatosu, Eviji i sl, pa neću mnogo dužiti o njemu, pošto me kartica kao što rekoh izdala tog dana pa nemam nešto mnogo fotki odatle, evo par komada iz luke, izgleda su njihovi urbanisti studirali sa našim, totalni mix stilova jedan pored drugog:

Ceo Volos je u znaku Jasona i Argonauta, i kante za smeće i bandere nose taj simbol:

Iznad Volosa je selo Makrinitsa, zovu ga "terasa Volosa" jer je pogled na Volos odatle



nas je nažalost uhvatilo nevreme pa smo jako skratili posetu

Kao i svugde na Pelionu, sve je u Makrinitsi puno izvora, potoka, vodopada i kaskada:






I još malo tipične Pelionske arhitekture sa oslikanim prozorima.





I kao i svugde na Pelionu, na centralnom trgu dominira platan, ovde je to šuplja varijanta, može se i ući u njega i ima i dodat plehani krov kako ne bi od kiše drvo trulilo iznutra i uvedeno osvetljenje:

I za kraj, plaže, zbog toga i smo i išli tamo. Inače, čak i kad vikendom navale Vološani na plažama nema gužve, nikad nam se nije desilo da je neko stavio peškir tik uz naš. A srpski smo čuli svaki treći dan. Koliko je šok bio kada smo u povratku svratili u Leptokariju kod ženinog brata da mu ostavimo par stvari, plaža kao mravinjak, a iz plićaka se svake tri sekunde čuje sočna srpska psovka
E da, ovo što sledi je sve fotkano action kamerom u podvodnom kućištu, i ja redovno zaboravim da stresem kapljice pre nego što stisnem dugme, tako da se izvinjavam unapred zbog mutnih delova...

Papa Nero plaža, bili smo smešteni u njenoj blizini pa smo se tu i najčešće kupali.



Plaka, nama omiljena, potpuno divlja plaža, nema tuševa, nema spasilaca, ima na samom kraju hotel sa barom, na jednom kraju plaže je potok, na drugom je mali vodopad (u stvari su produžili potok sa par drvenih žljebova pa voda pada dole na stene) i može da se iskoristi za tuširanje, a i za piće kao i sva izvorska voda na Pelionu. I plaža i voda je puna raštrkanih stena koje svemu daju poseban šmek, na slici se vidi i "naše" drvo, znači ima i prirodnog hlada, tamo nismo nosili ni suncobrane ni stolice ni ništa, imaš drvo za hlad, imaš stene za sedenje/izležavanje, a svugde je sitno svetlo kamenje koje zovu "biseri Peliona", nama je čak više prijalo od peska...




Damuhari je najpoznatija u okolini po ranije spomenutom filmu, u suštini sama plaža nije nešto naročito u odnosu na neke druge u komšiluku, ali pored nje prolazi jedna od onih planinskih staza preko kamenog mosta i gubi se gore u brdima, pa ima odličnih lokacija za fotkanje, u pozadini je maslinjak pa ima i prirodnog hlada, kao i desno uz stene, ovde na fotki se ne vidi taj deo jer ove stene u vodi dele plažu na dva dela pa su meni malo zaklonile vidik iz ove pozicije:

Milopotamos je najpopularnija plaža u ovom delu, ima veliku stenu po sredini u kojoj je rupa poput vrata, i kroz nju se može proći između dva dela plaže, jedan je uređen sa barovima, ležaljkama, tuševima i spasiocima ali ima mesta da se zabode i sopstveni suncobran i razvuče sopstvena asura, a ovaj drugi je skroz divlji, ima jednu veću i dve manje pećine u kojima se možete skloniti od sunca i nama se taj mnogo više dopao, vidi se i ovde na fotki:




I evo čuvene rupe/kapije u steni:




I za kraj Fakistra, totalno divlja i skoro nepristupačna plaža, mi smo do nje došli kajakom a inače može i kolima donekle, pa peške nekim kozjim stazama, tu su za vreme drugog svetskog rata i partizani imali svoje baze jer je jako dobro skrivena:




Tu pored Fakistre je i pećina u koju se može ući kajakom, iznad koje se nalazi druga pećina do koje vodi staza gore sa brda, i u toj gornjoj pećini je skrivena monaška ćelija u kojoj je je jedno vreme bila i skrivena škola (jer su jedino monasi umeli da čitaju i pišu, pa su onda tu slali decu za vreme Turaka da nešto nauče). To još treba da poskidam sa action kamere, eventualno da napravim screenshotove sa snimaka, ali je sunce bilo tačno iznad stena dok sam snimao sa vode pa se ne vidi ne znam šta...

I kratak video koji oslikava zbog čega je ovaj odmor bio baš to, u pravom smislu te reči (obavezno stavite slušalice ili uključite zvučnike):

www.facebook.com/janko.valencik/videos/2593453904046737/

Preko puta naše terase je ovaj šumarak od nekoliko platana, u kojem je ušuškana mala kamena crkva, i iza nje je onaj viseći most sa biciklističkom i pešačkom stazom. Znači, nismo imali direktan pogled na more, ali smo imali hladovinu i tišinu maltene ceo dan...

Veri gud +