TEMA: Stanovništvo u regionu i kod nas

Možda čak i više... Ipak, ne primeti se to u NS-u zbog stalnih dolazaka studenata i mlađih ljudi, ali gradovi sa većom mađarskom populacijom će uskoro postati gradovi penzionera i duhova.

Zvanična statistika godišnje zabeleži više od 120 hiljada internih migracija. Najveći broj onih koji menjaju prebivalište gravitira ka velikim gradovima, te je tako Novi Sad samo prošle godine postao bogatiji za sedam hiljada stanovnika. ...

To kažu i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i u Regionalnoj privrednoj komori ne treba da čudi, jer je do posla u Novom Sadu i dalje lakše stići nego u manjim mestima. Ono što se promenilo poslednjih godinu i po dana, jesu zahtevi poslodavaca, pa su sada najtraženiji upravo radnici sa nižom kvalifikacijom.



Iako je stopa nezaposlenih i dalje visoka oko 16, posto, načelnik novosadske filijale Nacionalne službe zapošljavanje Dušan Marjanović kaže da ohrabruje činjenica da je prošle godine posao preko te službe našlo više od 81 hiljada ljudi, a među njima najveći broj onih sa nižim kvalifikacijama.

"U Novom Sadu ogroman trend i ogroman porast je zapošljavanje lica koji imaju niže kvalifikacije, dakle srednja škola pa niže. Pogotovo ovi koji nemaju kvalifikacija. Dakle mi smo sada već u situaciji da već malo teže profilišemo kadrove koji su potrebni takvim poslodavcima.", kaže Marjanović.

Kada je reč o visokoobrazovnim kadrovima tu uglavnom bez promena. Najveća je tražnja za IT stručnajcima, a čekanje onih koji ne trebaju privatnom sektoru sve je duže. Stoga, kaže Marjanović i fakulteti moraju da se promene i proizovode kadrove koji su potrebne tržištu rada.

Isti zahtev imaju i poslodavci, ističe predsednik privredne komore Novog Sad, Dragan Lukač i dodaje da zato treba što pre uvesti dualno obrazvanje. Stručan kadar i infrastruturna opremeljenost zona, biće, kaže dobar podsticaj privredi u gradu, a strukture promene već su učinjene.

"Lir je obećao da će zaposliti u prvoj fazi oko dve hiljade zaposlenih, Delfi oko 1.500. To je ozbiljan pomak u prerađivačkoj industiriji. Kada je u pitanju struktura malih i srednjih preduzeća i mikropreduzeća. Moram da kažem da se i tu promenilo. Da se smanjio broj velikih preduzeća i srednjih preduzeća u korist mikro koja su narasla na fantastičnih skoro 91 procenat", ističe Lukač.

To što su nekadašnje gigante, zaboravljene i zarasle u korov, danas zamenili mali privrednici, dobro je za grad, jer se takva preduzeća lakše prilagođavaju tržištu i mogu brzo promeniti i svoju delatnost, kaže Lukač i dodaje da ohrabruje i to što je nakon godina otvaranja trgovina i banaka u Novom Sadu zaživela i proizvodna delatnost.

_________2016__2011_____(mesne zajednice)

7. ЈУЛИ - 16.161 -13.385
ЈУГОВИЋЕВО - 11.296 -10.637
ЈУЖНИ ТЕЛЕП - 7.124 - 6.801
АДИЦЕ - 10.371 - 8.488
БЕГЕЧ - 3.540 - 3.556
БИСТРИЦА - 21.852 - 22.427
БОШКО БУХА - 6.591 - 7.024
БРАТСТВО - ТЕЛЕП - 7.144 - 6.392
БУДИСАВА - 3.956 - 4.040
ВЕРА ПАВЛОВИЋ - 11.180 - 10.167
ВЕТЕРНИК - 18.437 -17.556
ВИДОВДАНСКО НАСЕЉЕ - 6.141 - 5.519
ГАВРИЛО ПРИНЦИП - 15.716 -15.038
ДЕТЕЛИНАРА - 21.461 -16.774
ДУНАВ - 5.576 - 5.525
ЖИТНИ ТРГ - 13.871 -12.620
ИВО АНДРИЋ - 3.812 - 4.008
КАЋ - 12.890 - 12.680
КИСАЧ - 5.334 - 5.552
КЛИСА - 9.341 - 8.969
КОВИЉ - 5.669 - 5.645
ЛИМАН - 4.289 - 4.474
ЛИМАН III - 11.396 -11.802
НАРОДНИ ХЕРОЈИ - 16.616 -15.256
НИКОЛА ТЕСЛА - ТЕЛЕП - 7.107 - 6.456
ОМЛАДИНСКИ ПОКРЕТ - 10.970 -10.676
ОСТРВО - 5.092 - 5.249
ПЕЈИЋЕВИ САЛАШИ - 342 - 277
ПОДБАРА - 9.121 - 7.970
ПРВА ВОЈВОЂАНСКА БРИГАДА - 8.228 - 7.725
РАДНИЧКИ - 8.791 - 8.734
РУМЕНКА - 6.879 - 6.733
САВА КОВАЧЕВИЋ - 5.557 - 5.561
САЛАЈКА - 6.942 - 6.394
СЛАНА БАРА - 7.633 - 7.625
СОЊА МАРИНКОВИЋ - 6.316 - 6.281
СТАРИ ГРАД - 4.151 - 4.242
СТЕПАНОВИЋЕВО - 2.082 - 2.223
ФУТОГ - 20.668 -20.816
ЧЕНЕЈ - 1.880 - 1.881
ШАНГАЈ - 1.860 - 1.834
БУКОВАЦ - 4.127 - 4.156
ЛЕДИНЦИ - 1.938 - 1.943
ПЕТРОВАРАДИН - 17.554 -17.213
СРЕМСКА КАМЕНИЦА - 13.344 -12.970
СТАРИ ЛЕДИНЦИ - 1.041 - 994

Može broj članova da bude i 0 ako niko ne živi u stanu. A još zanimljivije je koliko porodica je prijavilo manje članova, lično znam nekoliko primera, o studentima da ne pričam.

Broj stanovnika u Srbiji u 2020. godini procenjen je na 6.899.126, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS) na osnovu podataka zasnovanih na rezultatima statistike prirodnog kretanja i unutrašnjih migracija stanovništva.

Posmatrano po polu, većinu stanovništva čine žene kojih je 3.538.820 (51,3 odsto), dok je muškaraca 3.360.306 (48,7 odsto). Nastavljen je trend depopulacije, što znači da je i stopa rasta stanovništva u odnosu na prethodnu godinu negativna i iznosi minus 6,7 promila.

Istovremeno, proces demografskog starenja stanovništva manifestuje se niskim i stalno opadajućim učešćem mladih, kao i visokim i kontinuirano rastućim udelom starih u ukupnom stanovništvu, istakli su u RZS-u. U 2020. godini udeo lica starih 65 i više godina iznosi 21,1 odsto, a mlađih od 15 godina ima 14,3 odsto. Najveći udeo starijih od 65 godina zabeležen je u Zaječarskoj oblasti (28,9 odsto), u kojoj je istovremeno i najmanji udeo stanovništva mlađeg od 15 godina (11,2 odsto).

S druge strane, najmanji udeo starih 65 i više godina je u Pčinjskoj oblasti (16 odsto), dok je udeo mlađih od 15 godina najveći u Raškoj oblasti (17,8 odsto), a potom u Južnobačkoj (15,6 odsto) i Beogradskoj oblasti (15,2 odsto).

Osim promene u ukupnom broju stanovnika, kako je navedeno, evidentna je i promena u starosno-polnoj strukturi stanovništva, koja se najbolje uočava na starosnoj piramidi. U 2002. godini, kod oba pola najzastupljenija je bila populacija starosne dobi od 45 do 49 godina, dok je u 2020. u ukupnoj populaciji najveći udeo muškaraca starih između 40 i 44 godine i žena starosti od 65 do 69 godina.

Prema statističkim pokazateljima, u periodu od 2002. do 2020. godine udeo lica mlađih od 15 godina smanjen je sa 16,1 odsto na 14,3 odsto, dok je istovremeno udeo starih (65 i više godina) povećan sa 16,6 odsto na 21,1 odsto.

Učešće ženskog fertilnog stanovništva (15–49 godina) u ukupnom stanovništvu u istom periodu je smanjeno za 2,4 odsto. Kako je ocenjeno u saopštenju RZS, takvi trendovi utiču i na smanjenje učešća stanovništva radnog uzrasta (15–64) u ukupnoj populaciji, sa 67,3 odsto u 2002. godini na 64,6 odsto 2020. godine.

U istom periodu, prosečna starost stanovništva je porasla sa 40,2 na 43,4 godine. Na povećanje broja starih utiče i produženje očekivanog trajanja života, koje za ukupno stanovništvo iznosi 1,9 godina – od 72,3 godine u 2002. do 74,2 godine u 2020. godini.

Prema procenama stanovništva po tipu naselja, u Srbiji preovlađuje gradsko stanovništvo, koje čini 61,2 odsto ukupne populacije. Prosečna starost gradskog stanovništva je manja od prosečne starosti stanovništva u takozvanim ostalim naseljima, i to za 2,7 godina.

Rast broja stanovnika samo u Beogradskoj oblasti
Beogradska oblast je jedina koja u 2020. godini beleži rast broja stanovnika u odnosu na prethodnu godinu, dok je najveći pad registrovan u Borskoj oblasti.

Posmatrano na nivou opština/gradova, najveći rast broja stanovnika zabeležen je u sedam beogradskih gradskih opština i u Gradu Novom Sadu, ali i u Novom Pazaru, Tutinu, Preševu i Čajetini, dok je najveći gubitak evidentiran u Crnoj Travi, Babušnici i Gadžinom Hanu.