ИСТОРИЈСКИ АРХИВ: Нова зграда као поклон за рођендан
О новом простору у који би Архив био смештен прича се већ две деценије, међутим због политичких прилика, разрешење овог проблема одлагано је донедавно
Седам километара архивске грађе деценијама се распростире на око две хиљаде квадрата у згради Историјског архива града Новог Сада на Петроварадинској тврђави. Али, не задуго, јер уколико све буде ишло по плану Историјски архив требало би да прослави 60 рођендан у новој згради која ће задовољити све потребне услове за адекватно чување докумената од важности.
Историјски архив формиран је 1954. године и тада је био срески архив сходно тадашњем државном уређењу- каже директор Архива Богољуб Савин.
- Сада Архив града покрива скоро цео Јужнобачки округ, односно општине Нови Сад, Бачка Паланка, Темерин, Тител, Жабаљ и Врбас.
О новом простору у који би Архив био смештен прича се већ две деценије, међутим због политичких прилика, разрешење овог проблема одлагано је донедавно. Сада, грађевински радници на парцели у Улици Филипа Вишњића 2а насипају шљунак, песак и туцаник, како би се стабилизовало тло и терен припремио за изградњу.
- Архив града важан је не само због архивистике, улагањем у ову област употпуњује културна слика града, који је на путу да се кандидује за Европску престоницу културе 2020. године. Мислим да ће ово улагање у великој мери допринети не само кандидатури, већ и препознавању културе као великог ресурса који може донети вишеструку економску добит - додаје Савин.
Грађа Архива годинама се налази у неколико градских склоништа и у старој згради на Петроварадинској тврђави. Услови за чување ових докумената незадовољавајући су по свим основима - смештени су у објекте старе 300 година који немају одговарајућу хидроизолацију и термоизолацију, не постоји могућност праћења и утицаја на микроклиматске услове, нити адекватног система противпожарне заштите. Овакво стање ствари је алармантно и неприхватљиво, с обзром на то да се у Архиву чувају документи Градске куће, Скупштине града, свих градских управа, судова, образовних установа и привредних предузећа. Правило је да сваки документ старији од тридесет година, мора да се преда Архиву.
- Најстарији документи потичу из 18. века. Ту су Статути града Новог Сада из 1748. године, а посебну вредност имају и прва акта Магистрата, из времена када је формиран - каже Савин.
У Архив годишње стигне две хиљаде захтева за увид у документе, а током године га посети око сто истраживача. Према Савиновим речима, од недавно је повећано интересовање за архивске документе због Закона о реституцији. Поред тога, највише захтева стиже из ПИО фонда јер људима због утврђивања радног стажа и добијања пензије требају подаци о фирмама чији документи стоје уредно сачувани у Архиву.
- Комплетна грађа Архива доступна је свима и то сваког радног дана од 8 до 14 часова, с тим што смо због многобројних захтева из ПИО фонда петак одредили само за њих. Имамо малу читаоницу где може да се седне и погледа жељени документ. У архивистици се сада јавља питање нових технологија. На стручним скуповима се обавезно разматра питање дигитализације архивске грађе, јер ЦД није трајно решење. Ништа није вредно као оригинал, тако да се они обавезно морају чувати - објашњава Савин.
Циљ савремене архивистике је да се дигитализацијом спречи додир особе са документом. Први разлог је спречавање хабања докумената, а други разлог су болести које могу да се пренесу са човека на папир и обрнуто. Пракса у свету је да се свима који долазе у контакт са архивском грађом дају рукавице које се користе док год је особа у додиру са папиром, а неретко се добијају и маске за лице. Слична правила, у складу са савременим светским тенденцијама, можда ће се примењивати када се Архив усели у нову зграду која би по проценама Срђана Црквењакова из ЈП „Пословни простор” требало да буде готова до краја 2013. године.
Нова зграда имаће шест хиљада квадратних метара, распоређених на сутерен, приземље и два спрата. Четири хиљаде квадрата намењено је депоима за чување историјске грађе, а остатак простора намењен је за конзервацију и репарацију, снимање и проучавање грађе. У један део ће бити смештене сала за едукацију, библиотека, изложбени простор, просторије за пријем странака и канцеларије. Објекат ће бити опремљен свим потребним инсталацијама, укључујући и систем за суво гашење пожара, комплетну климатизацију и вентилацију, а конторолисаће се и микроклиматски услови за чување архивске грађе.