izvor: http://www.rtv.rs/
На платоу на раскрсници Булевара Михајла Пупина и Улице Модене откривен је још један споменик српском великану, Михајлу Пупину - научнику, проналазачу и професору на универзитету у Колумбији.
Споменик су свечано открили председник скупштине града Александар Јовановић и градоначелник Игор Павличић, који је истакао да је мало људи чија дела превазилазе њихов живот, те да је управо Михајло Пупин један од њих, а овај симболичан гест најмања ствар која је могла да се уради, како бисмо му се захвалили и одужили за све оно што је учинио за цело човечанство.{jcomments on}
"Пупин је био научник и проналазач, професор на Колумбијском универзитету, човек чија су открића оставила дубок траг на цело човечанство. Таквих људи нема много и морамо да им се одужимо, да им се захвалимо и да упутимо важну поруку будућим генерацијама да имамо на кога да се угледамо", надовезао се Јовановић.
У свечаном програму учествовали су хор и чланови рецитаторске секције ОШ "Михајло Пупин" из Ветерника, као и хор Средње електротехничке школе ''Михајло Пупин'', а присутнима се обратио и председник Одбора за спровођење одлуке о подизању споменика Михајлу Пупину у Новом Саду Ласло Силађи.
Од физичког радника до почасног конзула Србије
Пупин је рођен 1854. године у банатском селу Идвору, где је похађао основну школу, а потом и немачку основну школу у оближњем Перлезу. Уписао се у средњу школу у Панчеву, али је због активности у Покрету српске омладине морао је да се склони од очију немачке полиције.
Школовање је наставио у Прагу, а због недостатка новца убрзо отишао у Америку, где је пет година радио као физички радник и паралелно учио енглески, латински и грчки језик. Након три године положио је пријемни на Колумбија колеџу, диплому стекао у британском Кембриџу, па се вратио на поменути амерички универзитет, где је као професор предавао пуне четири деценије.
У том раздобљу написао је око 70 стручних радова, а за његово име везана су 34 патента, од којих су најпознатији "пупинови калемови". Од 1912. до 1920. био је почасни конзул Србије (Југославије) у Њујорку, где је и преминуо 1935. године.
Споменик је, иначе, дело академског вајара Саве Халугина.
