izvor: http://www.dnevnik.rs/
Према програму уређивања грађевинског земљишта за 2012. годину, Завод за изградњу града располагаће са седам милијарди динара. Највише пара, око пет милијарди одлази за капиталне објекте, а како стоји у програму то су Булевар Европе, изградња канализације, адаптација јавног осветљења, Сомборски булевар и изградња пешачко-бициклистичког моста до Рибарца.
{jcomments on}
Поједанични износи за ове инвестиције нису наведени. „Као резултат економске кризе и умањених прихода, програм за 2012. годину је рационализован и концетрисан на стратешке инвестиције које ће бити замајац за будући развој града”, написано је у проргаму.
Из буџета града за ЗИГ одлази 3,1 милијарди динара, а ту су и донација Шведске агенције за економски и регионални развој од 35,3 милиона динара и 900,6 милиона динара нераспоређеног вишка од ранијих година.
Новина у програму су чланови у којима стоји да градоначелник утврђује приоритете у извођењу радова предвиђених програмом ЗИГ-а, да се новац из програма који се не утроши може пребацити на другу ставку у буџету града, уз сагласност градоначелника. Ту је и ставка да радови на уређивању грађевинског зељишта који нису обухваћени програмом ЗИГ-а могу да се изводе, под условом да се обезбеди новац и да не утичу на реализацију програма ЗИГ-а.
Кад је реч о радовима на територији месних заједница планирано ј е 402 милиона динара, што је око 60 милиона динара више у односу на 2011. годину. Међутим, добар део новца је обезбеђен од Фонда за капитална улагања Војводине и страних донација. Поређења ради, за трошкове реализације програма одлази 463 милиона динара, а 2009. године за месне заједнице је било издвојено 728 милиона динара.
Приметно је да доминирају месне заједнице из приградских насеља што ранијих година није био случај. Ако се изузме постављење семафора на територији четири месне заједнице, реч је о радовима започетим ранијих година и углавном се ради о изградњи канализације. Од 46 месних заједница колико их има у Новом Саду, из програма је изостављено њих чак 28. То је наставак тренда из претходних година, па је тако лане из програма избачено 13 месних заједница.
