izvor: Dnevnik.rs
Осим конзерваторских радова, које су током прошле године стручне службе Завода за заштиту споменика културе Новог Сада започеле на објектима у подргађу Петроварадинске тврђаве, овог пролећа прионуло се и на заштитна археолошка ископавања у подножју тог значајног фортификацијског објекта – на Доњој тврђави с подграђем, или Градићу, како се у народу одмиља зове тај део Петроварадина.
Током априла обављена су археолошка ископавања у делу Улице Владимира Назора, од угла с Београдском до угла с Улицом проте Михалyића, и најстарији предмети пронађени у том делу подграђа потичу из времена енеолита (бакарног доба) и ИВ миленијума пре нове ере.
По речима археолога-конзерватора Душанке Веселинов из Завода за заштиту споменика културе, осим налаза из праисторијских периода, пронађени су предмети и из римског и позносредњовековног периода, као и они који припадају новом веку и времену аустријске и аустроугарске доминације на овим просторима.
„У оквиру те значајне просторне културно-историјске целине, у коју спадају Горња и Доња тврђава с подграђем, откривено је до данас више локалитета с археолошким садржајем и остацима материјалне културе од средњег палеолита до позног средњег и новог века“, каже Душанка Веселинов.
Додаје да су, током заштитних археолошких радова који су спроведени на Горњој тврђави од 2002. до 2004. године, пронађени и документовани остаци материјалне културе из времена средњег палеолита, преко низа праисторијских култура, античког, средњовековног и нововековног наслеђа, а који кроз низ значајних налаза представљају изузетан допринос, мењају и допуњују наша сазнања о Петроварадинској тврђави и данас се чувају у Музеју града Новог Сада.
Осим случајних налаза и праћења грађевинских радова у другој половини 20. века, како каже Душанка Веселинов, на том простору до сада није било археолошких ископавања. Садашња истраживања предузета су пре реконструкције инфраструктуре и партерног уређења у деловима улица Владимира Назора, Лисинског и Проте Михалџића, који су саставни део уређења подграђа, тачније, рестаурације и конзервације фасада тамошњих објеката.
Упркос томе што је тај простор испресецан и у великој мери девастиран трасама разних савремених инсталација, као што су канализација, водовод, гасовод, електроинсталација, те шахтовима приликом ранијих грађевинских радова, Душанка Веселинов каже да пронађене зоне имају очувану стратиграфију (наслојавање) и остатке материјалне културе некадашњих становника данашњег Градића.
Нововековна Петроварадинска трвђава изграђена је у периоду од 1692. до 1780. године на стени изнад десне обале Дунава и у њеном подножју. Просторна културно-историјска целина Горња и Доња тврђава с подграђем, спада у категорију значајних културно-историјских објеката фортификацијског градитељства и заштићена је Решењем Завода за научно проучавање споменика културе НР Србије 1948. године, а категорисана као непокретно културно добро од великог значаја 1991.
Осим историјских извора, старих карата и ликовних приказа који сведоче о средњовековном наслеђу тог простора, истраживачи бележе да се на простору Доње тврђаве с подграђем срећу археолошки налази из праисторијских периода, као и налази од времена антике и средњег века. Забележено је постојање налаза из римског периода и времена оснивања Cusuma у првом веку нове ере (војног утврђења које је припадало некадашњој римској граници – Лимесу), затим трагова насељавања и живота из 14. и 15. века и нововековног аустроугарског периода.
„Током прошле седмице су започети археолошки радови и у Улици Ватрослава Лисинског“, навела је је наша саговорница.
Каже да су теренске археолошке радове планирали да реализују по фазма, усклађујући их с динамиком грађевинских захвата, односно реконструкцијом инфраструктуре, конзерваторским радовима на фасадама околних објеката и, напослетку, у односу на функционисање живота и рада становника и корисника тог дела подграђа.
У сваком случају, предвиђено је да се реализација заштитних археолошких радова одвија током 2018. године у зависности од археолошких налаза угрожених изградњом.
З. Милосављевић
