izvor: www.dnevnik.rs

Gradnja nove zgrade Istorijskog arhiva grada, nakon godinu dana priprema i projektovanja, mogla bi da počne u septembru u Ulici Filipa Višnjića 2a, na Podbari, rekao je za „Dnevnik“ direktor ove ustanove Bogoljub Savin.

{adsense}

Iz ovogodišnjeg budžeta Grada za ovaj projekat izdvojeno je oko 167 miliona dinara, što sa prošlogodišnjih 30 miliona, do sada bezmalo iznosi 200. 
- S prvih 30 miliona smo uradili sve projekte i platili dozvole, a ovgodišnji budžet bi trebalo da bude dovoljan za građevinske radove kao što su postavljanje temelja i izrada konstrukcije budućeg Arhiva. Tokom avgusta bi trebalo da bude raspisan tender za izvođača radova, te da parcela na kojoj se nalaze stari magacni bivše fabrike „Kulpin“ bude raščišćena. Nakon toga bi trebalo da počnu građevinski radovi- objasnio je Savin. 
Zgrada budućeg arhiva trebalo bi da ima oko 5.500 kvadratnih metara, a kako Savin kaže u suterenu će se nalaziti garažni prostor i pomoćne prostorije, u prizemlju će biti biblioteka, čitaonica i prijemne kancelarije, dok će međusprat, prvi i drugi sprat biti namenjeni čuvanju građe.
Na ovom gradskom građevinskom zemljištu budući Arhiv predstavljaće samo jednu od zgrada, jer po njegovoj izgradnji planira da na tom mestu bude i jedan poslovno-komercijalni centar, s lokalima, kafeima, hiper marketom.
Arhiv na Tvrđavi trenutno čuva oko 7.000 dužnih metara dokumentacije, što s arhivom Gradske uprave, koja će takođe dobiti prostor u novoj zgradi, iznosi oko 10.000 metara dokumentacije. U prostoru na Tvrđavi građa stoji svuda po neuslovnoj zgradi, po hodnicima i kancelarijama, bez ikakvih uslova za čuvanje. Međutim, ono što predstavlja veću teškoću od skučenosti prostora je to što ne postoje ni minimalni uslovi za čuvanje vredne građe. Zimi je izložena temperaturama i do minus 15, a leti iznad trideset stepeni u plusu. Prostorije u kojima se nalaze vredni istorijski papiri nemaju kontrolu vlage, prašine i svetlosti, a ne postoji ni protivpožarna zaštita, jer je stara ugrađena još sedamdesetih godina prošlog veka.
A. Vidanović