TEMA: Časopis Architectural Approach

Pozdrav svima,

Ovu temu započinjem sa željom da se ostvari jedna kvalitetna komunikacija između ljudi iz arhitektonske struke i ljudi van nje, kako bi mogli razmeniti mišljenja i naučiti nešto jedni od drugih.

Sam časopis je koncipiran tako da svaki broj ima temu koju obrađuje, pa je idealna podloga za diskusiju. U njemu se mogu videti projekti ali i opšti stavovi arhitektonske struke kod nas. Razvoj diskusije o istim bi predstavljao značajnu povratnu informaciju stručnim krugovima, dok bi se sa druge strane ljudi van struke mogli bolje upoznati sa arhitekturom i svim onim što ona obuhvata.

Razlog zašto ovu temu otvaram na NSBuild-u jeste taj što je izdavač časopisa Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, a i većina ljudi koji pišu za časopis su iz Novog Sada.

Ispod su linkovi za elektronske vrezije časopisa:
arhns.com/aa/aa_01/
arhns.com/aa/preuzimanje-3/aa_02/

Takođe će i autori tekstova biti pozvani da aktivno učestvuju u diskusijama.
Nadam se da će se ovde razviti jedan kvalitetan razgovor, među ljudima svih mogućih struka, na obostranu dobit.

Uživam

Priča o rent a bike mi posebno prija jer potvrđuje neka moja razmišljanja.
Kuća u Mokrinu odlična...

P.S. Odlična tema, iako nemam vremena da pročitam baš sve. Inače, već sam listao ovaj sajt ali sada imam malo jači motiv da iščitavam...

Budući da sam ja započeo temu, red je i da probijem led.

Interesantan tekst: Budućnost arhitekture nije arhitektonska
"...Danas se bavimo više materijalima i tehnologijom, a manje čovekom."

Da li to znači da je Le Korbizije bio apsolutno u pravu kada je poredio arhitekturu sa mašinom? Očigledno da se može povući paralela između razvoja automobila, aviona, broda i razvoja objekata koji postaju sve više protkani tehnologijom i ovisni o njoj.
Međutim, još u srednjoj školi sam čuo tvrdnju da se lako može uočiti razlika između arhitekture i običnog izgrađenog objekta. To je upravo činjenica da arhitektura poseduje društvenu dimenziju i da je prilagođena čoveku, ne samo u fiziološkom i funkcionalnom smislu, već i čoveku kao emotivnom i društvenom biću.

Ono što je meni interesantno za raspravu je potencijal naše okoline da se, usled nemogućnosti unapređivanja i ispitivanja tehnološke dimenzije arhitekture, akcentuju upravo društvena i emotivna dimenzija i da se uloži dodatni napor u tom smeru.

PS: Kada kažem:"...nemogućnosti unapređivanja i ispitivanja tehnološke dimenzije arhitekture...", mislim na činjenicu da kod nas veliku većinu građevinskih radova obavljaju manji biroi, čija je gradnja koncipirana na što većoj isplativosti, što za uzvrat daje objekte građene svedeno (da ne kažem jeftino) i to uglavnom na tradicionalan način.

Nadam se da vam ova tema deluje kao interesantna za raspravu...