Kako se finansira Treća Srbija?
Finansijske tokove udruženja Treća Srbija nijedna institucija nema obavezu da kontroliše, bez obzira na činjenicu da njeni predstavnici obavljaju političke funkcije u Novom Sadu, pokazalo je istraživanje Radija 021.
Naime, od razlaza sa Dverima, Treća Srbija nije registrovana kao politički subjekt, već kao udruženje za "obrazovanje, edukaciju, privredu i kulturu", zbog čega njihove račune, dok se ne registruju kao politički subjekt, neće češljati Agencija za borbu protiv korupcije.
Kako za 021 kaže programski direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić, kontrola poslovanja udruženja nije propisana kao obavezna za bilo koju državnu instituciju, već samo u slučaju da se pojavi sumnja u nezakonite radnje. "Kontrola je moguća, ali nije obavezna. Ne postoji niko ko bi morao da je sprovodi, osim ukoliko se ne pojavi sumnja u određene nepravilnosti", kaže Nenadić za 021.
Budući da zbog statusa udruženja nijedna institucija ne mora da kontroliše njihovo poslovanje, pre svega eventualno prebacivanje novca sa računa javnih preduzeća, Treća Srbija je pronašla svojevrsnu "rupu" u srpskom zakonu, koji odavno koriste Ujedinjeni regioni Srbije, koji takođe nisu registrovani kao politički subjekt.
Kampanja košta 500 ili 25.000 evra?
Pitanje finansiranja ove stranke isplivalo je kada je krajem decembra prošle godine ova mlada organizacija započela "kampanju van kampanje", čijeg se intenziteta ne bi posramila nijedna od vodećih, daleko bogatijih partija u Srbiji. Miroslav Parović, šef odborničke grupe Treće Srbije u novosadskom parlamentu, kaže za Radio 021 da je kampanja "klasičan primer gerilskog marketinga", i tvrdi da je koštala svega 500 evra.
"Imajući u vidu da mi samo plakatiramo grad, uz nekolicinu malih bilborda, ta kampanja je u priličnoj meri jeftina. Odštampano je oko 30.000 plakata, koje smo sami izlepili, i to je trošak od najviše 500 evra", tvrdi Parović.
Međutim, poznati stručnjak iz oblasti marketinga (ime poznato redakciji) kaže za 021 da je Parovićeva tvrdnja da je na kampanju utrošeno svega 500 evra "više nego smešna". On navodi da mesečni zakup za 15 bilborda, koliko je zakupila Treća Srbija, košta najmanje 5.000 evra, koliko košta i zakup svih "siti lajtova" na kojima se oglašava ovo udruženje. Cenu plakatiranja je, kaže, teško proceniti, jer se ne zna pouzdano u koliko serija je grad oblepljivan.
"Za razliku od bilborda i autobuskih stajališta, plakatiranje je nezgodno za računanje, jer se oni ponekad već isto veče prelepljuju drugim plakatima. Međutim, pouzdano znam da se grad veličine Novog Sada ne može plakatirati bez 10.000 postera u jednom 'cugu'," kaže ovaj stručnjak, dodajući da troškovi plakatiranja sumu utrošenu u kampanju mogu podići i na ukupno 25.000 evra.
Naš sagovornik objašnjava da utrošena sredstva mogu biti i veća, budući da je kampanja pozicionirana pred Novu godinu, kada je zakup reklamnih prostora skuplji.
Korišćenje javnih dobara za politički marketing
Treća Srbija je pred Novu godinu plakatirala i prostor predviđen za maturantske panoe u Ulici Kralja Aleksandra, za šta Parović kaže da su imali pravo.
"Svaki politički subjekt ima pravo da, na ovaj ili onaj način, građanima čestita praznike. Mi smo na sebi svojstven način građanima poželeli srećne božićne i novogodišnje praznike, a to će se nekom dopasti, nekom ne", smatra lider novosadskih trećesrbijanaca.
Interesantno je da su reklamni panoi "city light", na kojima su se našli plakati Treće Srbije, u vlasništvu preduzeća "Moskva media line", čiji je suvlasnik Dragan Bračika, tridesetjednogodišnji biznismen iz Futoga. Inače, Bračika je član Upravnog odbora "Poslovnog prostora", pozicije na koju je došao nakon što je kao predsednik GO Pokreta socijalista nastupao u izbornom bloku sa Srpskom naprednom strankom.