Miroslav Parovic :Mi smo cuvari sprske atine
Mi smo na sebe preuzeli obavezu da u veoma teškom vremenu upravljamo narodnim resursima i uveren sam da iz dana u dan građani vide da mi narodnim resursima upravljamo na jedan racionalan način i sa idejom da svima bude makar malo bolje, trudeći se da iz jednog teškog vremena izađemo jači i sa tragom koji će današnji naraštaj da ostavi pokolonjima, kaže za Novine novosadske Miroslav Parović, jedan od osnivača i šef odborničke grupe Treće Srbije.
Dvanaestog septembra, vlast u Novom Sadu je promenjena. Šta vas je zateklo dan kasnije, sa kakvim ste se problemima suočili?
Zatekli smo tešku situaciju, velike dugove u komunalnom sektoru i generalno velike dugove grada uopšte. Projekte koji su započeti, a uz velike probleme da uopšte budu završeni, poput Bulevara Evrope. Nije bilo teško uočiti da u prethodnih deset godina nije postojala nijedna jedina investicija u realni proizvodni sektor, ali, što je još tragičnije, mi nismo zatekli nijedne ozbiljne pregovore sa potencijalnim investitorima. Samomarketing, zaduživanje, bezidejnost i aktivan rad na destabilizaciji države Srbije kroz promociju separatizma su bili ključna odlika gradske vlasti koju su činili DS i LSV.
Upravo je, čini se, Treća Srbija preuzela najveći deo odgovornosti u borbi protiv tendencija koje ste vi okarakterisali kao separatističke, a vaši prethodnici kao autonomaške?
Jedan od glavnih motiva ulaska u vlast u Novom Sadu jeste želja da se amortizuju sve izraženija trvenja na relaciji republika-pokrajina, te da se protagonistima politike dalje destabilizacije države Srbije oduzme jedan broj poluga moći preko kojih su mogli da stvaraju takozvanu „Republiku Vojvodinu“ . Uzmimo primer sramne i separatističke Deklaracije, gde je Vojvodina definisana kao teritorija koja je u sastav Srbije ušla 1945. godine, što je apsolutna laž, ali laž koja ozbiljno otvara mogućnost procesa kojima smo bili svedoci u SFRJ. Što više pokrajinska vlast bude na udaru zbog kriminala koji je vršila i još uvek vrši, to će Pajtić i Čanak pojačavati separatističke aktivnosti sa ciljem da zaštite sebe. Novi Sad, odnoso gradska vlast, danas igra ključnu ulogu u dokazivanju i domaćoj i međunarodnoj javnosti da u Vojvodini nema mesta za ljude koji sprovode separatističku politiku i da aktivnosti antidržavne i antigrađanske vlasti pokrajine neće prihvatiti ni institucije ni žitelji severne srpske pokrajine.Miroslav Parovic 02
Kada su vođene polemike o uspesima, odnosno neuspesima gradske vlasti, najčešće je u epicentru bila kultura, tema o kojoj se po pravilu najmanje priča u našem društvu. Zanimljivo je da je baš Treća Srbija preuzela taj resor?
Mi iz Treće Srbije smo uvereni da je najvažnija dužnost ljudi koji se bave politikom da amortizuju i zaustave konflikte koji se dešavaju u društvu i procenili smo da je kultura upravo onaj prostor društvenog delovanja u kome je takvo nešto moguće. To je naročito značajno ovde, u Novom Sadu, koji je vekovima predstavljao maticu srpske kulture i identiteta, a koji je ujedno uvek bio primer zajedništva različitih kultura . Moram priznati da sam ponosan što smo za svega godinu dana uspeli da razbijemo ranije uspostavljeni i ušemljeni kulturni kartel i monopol povlašćenih kvazi-elita nad gradskim budžetom, ali i što smo pokrenuli niz nacionalno značajnih kulturnih projekata kao što su proslava godišnjice Šajkaškog bataljona, digitalizacija kulturne građe, obeležavanje Racije, negovanje kulture sećanja kroz brojne programe, uključujući i izložbu o stradanjima u logoru Jadovno… Veliki napori uloženi su da se kroz razne aktivnosti Novi Sad snažno ucrta na evropsku kulturnu mapu i da tamo zauzme što značajnije mesto, a kao plod takvih nastojanja imamo situaciju da je naš grad posle godinu dana napornog rada postao verovatno najozbiljniji pretendent na titulu Evropske prestonice kulture 2020. godine.
Mnogi gradskoj vlasti zameraju što godinu dana, kako kažu, nema gotovo nikakvih rezultata?
Da ta teza ne stoji, najbolje pokazuju primeri iz Informatike i Lisja koji se nisu dodatno zaduživali, a zatečeni dugovi su višestruko smanjeni – samo je Lisje za godinu dana uspelo da se reši balasta od 45 miliona dinara u vidu nasleđenih dugova. Da odgovoran menadžement daje rezultate, pokazalo se u tom preduzeću i kada je uređeno i otvoreno novo grobno polje, čime je rešen jedan od najvećih komunalnih problema koji je nad gradom stajao godinama, a da niko nije ništa radio! Uveli smo konkurenciju na tržište osiguranja, čime smo postigli da je osiguranje pojeftinilo i da će u prespektivi biti još jeftinije, a kvalitetnije! Informatika će do kraja ove godine tržištu ponuditi nekoliko novih usluga, servisa i proizvoda, čime će pokazati da i javna preduzeća mogu tržišno da posluju ako ih vode kvalitetni kadrovi. Takođe, načinjeni su značajni napori da se poboljša i poveća proizvodnja organske hrane, kroz subvencije, edukacije i priručnike za pomoć, jer tu oblast smatramo strateškom šansom. Uprava za privredu formira katalog inovacija, kako bi neka od tih rešenja našla primenu u praksi, i katalog imovine neuspešno privatizovanih preduzeća, kako bi iste ponudila potencijalnim investitorima. Zaposlili smo 93 pripravnika na godinu dana kod 68 poslodavaca, dok tridestak studenata pohađa stručnu praksu u javnim preduzećima. Pokrenuli smo i unapredili programe subvencija za samozapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta, kao i programe obuka za prekvalifikaciju nezaposlenih. Nažalost, problemi građana su veliki, pa u budućnosti svi mi moramo raditi mnogo više i mnogo bolje kako bi se poboljšao životni standard ljudi. Mislim da smo mi na delu za ovih godinu dana pokazali da nam ništa nije teško i da svi građani mogu da budu sigurni da ćemo uraditi sve što je u našoj moći da nam svima bude bolje.Miroslav Parovic 01
Čini se da nijedna stranka iz vladajuće koalicije nije bila toliko često meta kritika kao vaša?
Ono zbog čega nas napadaju jeste upravo ono na šta smo najponosniji, a o tim stvarima sam već pričao: razbijanje kulturnih kartela, kulturno i nacionalno odgovorna politika, uvođenje konkurencije na tržište osiguranja… Zanimljivo je da su, recimo, članicu Gradskog veća za kulturu Milanku Brkić napadali oni koji su godinama sredstva delili podobnima, odnosno fantomskim organizacijama za fantomske projekte, a sada morališu. Napadali su nas i kada smo pomagali vrhunskim umetnicima, sportistima i pojedincima, a naš je stav da država i institucije moraju svom svojom snagom stati iza najboljih među nama i omogućiti im nesmetan rad i napredak i od tog principa nećemo odstupiti.