TEMA: Sistemi grejanja objekata

Moze li neko da mi objasni kakve su to pumpe tj sistem? I molim vas bez gugla i viki i tako slicnoga, samo jednostavno objasnjenje

I mene zanima.

Otis Driftwood napisao/la: Koliko sam uspeo da skontam, to su pumpe koje koriste prirodni gas kao medijum, a uzimaju energiju iz prirodnih resursa (solarna, vetar, voda), koja se posle obradjuje i modifikuje u samom sistemu. Nisam siguran tacno, tako da ako gresim, nek me neko ispravi.

www.swissterm.rs/pumpe.html najjednostavnije objasnjenje.Ne moze da stane u recenicu,dve,tri zbog same slozenosti i vise razlicitih sistema,ali evo vam link gde vam je najjednostavnije objasnjeno

Ima neka fora da se pumpa, bar ova kod koje se rade dubinske sonde, mora koristiti i leti i zimi, tj. hlađenje i grejanje. To se radi jer bi se korišćenjem pumpi samo zimi efikasnost grejanja zimi smanjivala. Ako bi se koristila i leti za hlađenje, onda se podzemlje priprema za grejnu sezonu.

I naravno, ne treba zaboraviti da pumpe troše struju.

ja mislim da je za zgradu od nekih cca 2000 m2 grejne povrsine otp. 40 jedinica po prosecnih 50 m2 ukupna potrosnja struje do 400 evra max sto je smesno sa obzirom npr. za cenu grejanja na gas za nekih 150 m2 treba sigurno dobrih 20 000 dinara min.

najbolji su ti fank-oil uredjaji koji se postave i koji su nesto slicno radijatorima sto preko leta hladi,a zimi greje tako da su standardna klimatizacija i klima uredjaji bespotrebni

Aj sad neko ko zna neka kaže.
Meni je čovek koji je ugradio toplotne pumpe u svoju kuću rekao da mu ipak treba dogrevanje, jer pumpe zagreju kuću na temperaturu od 15-17 celzijusa. Kaže i da je računao da će mu se investicija isplatiti tek za oko 10 godina.

A drugo, meni mala WILO-ova pumpa za centralno grejanje radi na 150W non-stop, i to bogami lepo podigne račun za struju. Čak ni bojleri i frižideri ne rade non-stop.
Ne znam kolika je snaga cirkularnih pumpi za ovaj sistem grejanja, ali sigurno nije tako zanemarljivo.

Meni i dalje nije najjasnije.

Recimo, koliko bi koštala ugradnja tog sistema za kuću od 150 m2?

Dukelander napisao/la:
Zavisi koji sistem pumpe je koristio. Ne greju svi sistemi jednako i to treba proračunati pri ugradnji. I sama isplativost opet zavisi od sistema tj. da li je voda - voda, vazduh - voda i dr.

Ne znam da li znaš ali isplativije je da ti je bojler stalno uključen nego da ga pališ samo po potrebi.

FUTOG napisao/la:
Nije ti jsano kako funkcioniše toplotna pumpa? Ona je slična klima uređaju jer je i klima uređaj jedna vrsta toplotne pumpe. Toplotna pumpa radi tako što, zavisno od sistema a uzeću primer sistema voda - voda, toplotu vode iz bunara uz pomoć električne energije i gasa u sistemu dogreva do potrebne temperature za zagrevanje prostora. Tačnije, ako je temperatura vode iz bunara oko 12°C onda pumpa tu vodu dogreje do potrebne temperature za zagrevanje prostora. Ne mora da je zagreva od 0°C. Tu ulogu ima i gas u sistemu toplotne pumpe koji povećava njenu efikasnost i potrebna je manja količina električne energije za zagrevanje vode.

Koliko je para potrebno, kažem, opet zavisi od sistema. Ovde možeš pogledati primer jedne investicije:

Brane napisao/la:
I kad je stalno uključen, kao što ga i držim, nije stalno uključen. Ima termostat, i dogreva se, ali ne radi non-stop. Na to sam mislio
Isto kao i frižideri.

U redu. Po tvom pisanju sam zaključio da ga uključuješ samo po potrebi.

топлотна пумпа ради на истом принципу као фрижидер
Са једне стране хлади (унутра/земља), а са друге греје (решетка са задње стране/стан(кућа))

Treba imati obzir i podzemne vode, gde su pozdemne vode tu je t.p. neizvodljiva.

нетачно, управо супротно,
ако се као извор топлоте користе поземне воде добија се максимални коефицијент искориштења топлотне пумпе пошто су поземне воде током целе године на константној температури од око 15 степени.

Onda my bad...

Površinske ili dubinske podzemne vode? Dubinske su u redu ali površinske mislim da ne odgovaraju.

Pitanje je i kako se radi bunar. Ako se pobijaju cevi, vući ćeš vodu sa dubine koja ti odgovara.

Постоје 3 врсте системa

1. Систем код којег се бакарне цеве полажу у земљу и кроз које пролази фреон. Овај систем није толико заступљен због могућности хаварије и загађења иако је он најбољи када је у питању размена топлоте.

2. затворени систем - у земљу се полажу пвц цеви кроз које кружи мешавине воде и антифриза. Много већа количина цеви се полаже у земљу за разлику од претходног система како би вода успела да покупи температуру од земље за коју је пожељно да не буде сува већ влажна ради ефикасније размене топлоте. Ако би земља била сува систем не би био ефикасан и био би не исплатив јер би трошкови струје потребне за рад топлотне пумпе били астрономски (под условом да је пумпа подешена за постизање исте температуре као она у влажној земљи). Та вода циркулише кроз те цеви и сакупљену топлоту предаје топлотној пумпи унутар објекта. Пошто је топлотна пумпа унутра не постоји могућност од цурења фреона у земљу. (овај систем је најзаступљенији)

3. отворени систем - користе се подземне воде или неки други извор воде (река, језеро)
За подземне воде избуше се два бунара. Из једног се црпи вода која иде на топлотну пумпу и онда се та охлађена/загрејана вода пумпа у други бунар који мора бити избушен на довољној удаљености како се не би хладила/грејала вода из првог бунара. Овакав систем има велики степен искориштења али има и додатне трошкове у виду испирања система једном годишње киселином како би се цеви очистиле од наслага насталих циркулацијом воде чија чистоћа је упитна.