TEMA: Nova Detelinara

Sredinom i krajem 90ih

2005-2006 je bilo izgrađeno oko 60-70% ulice. Sigurno je počelo pre 2000-te.

Nova Detelinara okovana betonom



Prašina, buka, užareni beton posebno opterećuju žitelje Nove Detelinare zbog potpunog odsustva zelenila. Građani sa kojima smo razgovarali jednoglasni su u svom nezadovoljstvu prostornim planom tog dela grada.
"Činjenica da ovde na Novoj Detelinari, oko ovih zgrada koje su izgrađene nisu predvideli dovoljno zelenila, kao što je to na Novom naselju."
"Neka odu malo do Sombora, pa neka nauče šta je grad zelenila."
"Em je toplota nepodnošljiva kada se leti ugreje beton, em deca moraju da se igraju isključivo po betonu, prosto su nehumani uslovi za život."
U Zavodu za urbanizam kažu da koren problema leži u drugačijem načinu gradnje područja Nove Detelinare u odnosu na Liman i Bistricu. Stambeni blokovi koji su u Novom Sadu građeni tokom šezdesetih i sedamdesetih, imali su u svom okviru javne površine namenjene za zelenilo i dečija igrališta, dok je na Novoj Detelinari prostor takav da je uređenje parcele prepušteno investitoru. Međutim, investitori u trci za profitom teže da maksimalizuju broj izgrađanih stanova, tako da sav ostali prostor na parceli okupiraju parkinzi.
Biljana Vrbaški iz Zavoda za urbanizam za Radio 021 kaže da oni u planovima ostavljaju najmanje četvrtinu parcele za zelenilo, ali da nemaju nikakav način da kontrolišu investitore. "Kada bi investitori podneli zahtev za uređivanje parcele, pa kada bi uradili suprotno tim uslovima ozelenjavanje, onda bi inspekcija mogla da interveniše. Ali zakon njih ne obavezuje da podnose zahtev za uređivanje parcele, tako da, faktički, oni ne moraju ni da je urede", objašnjava Vrbaški. Prema njenim rečima, zelene površine planirane su uz Bulevar Evrope, kao i između ulica Stevana Mokranjca i Ilije Birčanina na prostoru planiranom za javne službe. U najvećem broju ulica na Detelinari planirani su i drvoredi.
Ipak, i pored postojanja planova, u novoizgrađenim delovima grada zelenila nema dovoljno.



Zbog parkinga nema mesta za zelenilo

Investitori tvrde da postoje objektivne prepreke koje ih sprečavaju da ostave dovoljno mesta za zelenilo. Direktor građevinske firme "Gardi", Darko Reba, smatra da zakonski propisi i mala površina parcela na Novoj Detelinari prisiljavaju investitore na takav način gradnje. Naime, zakonom je predviđeno da broj parking mesta na parceli bude pedeset odsto u odnosu na broj stanova u zgradi, dok veličina zelene površine nije propisana. Reba objašnajva da takvo stanje uzrokuje i veća potražnja za malim stanovima.
"Srž problema jeste naše stanje u društvu. Kada bi ljudi imali novca da kupuju veće stanove, broj stanova na praceli bi se smanjio, što bi opet smanjilo i broj parking mesta. Kada bi na parceli bilo, recimo, 10 stanova, umesto 20, mnogo bi bilo lakše obezbediti parking mesta u podzemnoj garaži, a površinu na parceli ostaviti za zelenilo i dečije igralište", navodi Reba.
Splet loših zakonskih propisa i nebrige investitora, čini se da su zapečatili stanje na Novoj Detelinari, ali i drugim novoizgrađenim delovima grada. Bez zelenila, oni se ne mogu nazvati lepim, ali je veći problem što zbog buke, zagađenijeg vazduha i drugih štetnih posledica, nisu prijatni za život. (Vladimir Milenković)

Identitet i kontekst
Tekst: Marija Marić
12. jul 2012.
“Novogradnja“ kao novo urbano stanje

Novogradnja predstavlja pokušaj kritičke valorizacije prostornih promena koje Novi Sad proživljava kao urbana celina. Ovaj osvrt je zasnovan na intuitivnom pogledu iz tri perspektive: pešak, korisnik novogradnje - novostanar i novi arhitekta.

Pešačka perspektiva omogućava uvid u opšte promene grada kao celine, novostanarska omogućava osećaj novogradnje, te neminovni osećaj privatnosti susednih novostanara, dok perspektiva novog arhitekte, iako najmanje perspektivna od nabrojanih, omogućava pokušaj kritičke valorizacije pomenutog.

Promene grada podrazumevaju prostornu manifestaciju tranzicionog društva, i u skladu sa osnovnom definicijom pojma, obuhvataju prelazak iz jednog prostorno-semantičkog stanja, u drugo. Tranzija grada je vizeulni element, dok je jedan od najznačajnijih segmenata njegove vizuelnosti proces. Upravo proces je uzrok i posledica tranzicionog okruženja - on, u svom društveno-političkom obliku pokreće prostorne promene, pri čemu rezultira istim. Govoreći o promenama osvrćemo se na pojavnost procesa i na njegov rezultat. Pojavnost procesa podrazumeva prisustvo gradilišta, kao integralnog dela urbanog okruženja, dok je njegova posledica - novoizgrađena stambena struktura. U tranzicionom gradu, gradilište predstavlja tipologiju, konstantu vizuelnog urbaniteta. Drugim rečima, ono što danas doživljavamo kao grad je dinamička kategorija - on se neprekidno obnavlja, dok je generator obnove - gradilište kao arhitektura u nastajanju. Obnovljeni grad u našem slučaju, podrazumeva novoizgrađeni grad. Ovo novo stanje podrazumeva prethodni sistem kontrastnih situacija: sukoba starog i novog, velikog i malog, privatnog i javnog. Jednom rečju, tranzicija.

Ako tranzicija predstavlja sistem urbanih sukoba i promene, Novi Sad se nalazi u stanju post - tranzicije: prostorni sukobi su očekivani, čime biva umanjen intenzitet njihove sukobnosti. To je tačka u kojoj možemo govoriti o novogradnji, te o novom kontekstu koji ona formira. Drugim rečima, to je momenat u kom novogradnja počinje da formira nas.

Kada kažemo devedesete, pomislimo na dve stvari - danas, i pre dvadeset godina. Devedesete od pre dvadeset godina predstavljaju tačku u kojoj se formiraju uslovi za danas. Period devedestih označava početak promene društvenih prilika, koje uslovljavaju promenu grada. Grad, kao što je i očekivano od samog pojma, počinje da se širi - populacijski i prostorno. Međutim, ono što širenje grada na Balkanu čini specifičnim, je njegova nekontrolisana dimenzija, van smisla kvantitativnog, već u domenu nepostojanja okvira za novoizgrađeno. Uočava se stepen proizvoljnosti novonastale stambene arhitekture, gde lik graditelja, poznatijeg kao investitor, dobija svoj odraz u prostoru. Ruralni osećaj postavljen u urbani kontekst je osnovni generator mutacionog procesa nastajanja novog, graničnog shvatanja grada u ekspanziji, a u Srbiji. Dešava se arhitektura izopštena iz konteksta, usmerena na destrukciju i negaciju istog. Mnoštvo pomenutih izopštenja definiše ne samo nove gradske četvrti u prostornom smislu, već utemeljuje fenomen Grbavice i Nove Detelinare, kao nove stilske urbane celine. Rezultat ovog mnoštva je kontekst novogradnje - novi kontekst u stambenom, značenjskom i sociološkom obliku.

Kontekst novogradnje, dakle, postaje realno okruženje koje generiše nove ljude. Ono što je danas tehnički nov objekat, u budućnosti biva nadograđeno značenjem. Današnja Grbavica će sutra postati tradicija. A tradicija u jednom trenutku prestaje da bude samo stvar arhitekture i postaje stvar identiteta. Grad dobija novo osvetljenje, koje baca ružičasto svetlo na makete u kojima živimo.

Sa druge strane najproblematičniji prostori u smislu nedostatka svakog tipa zelenila jesu stambene zone
transformacije: Podbara, Grbavica, Nova Detelinara i Telep. Trend izgradenje zatvorenog bloka povlači za sobom niz problema gde je direktno sagledivo da je jedan od najvećih nedostatak zelenilo:
- unutrašnjost bloka je fragmentirana prema prethodnoj parcelaciji, odnosno nepostoje zajednički prostori unutar urbanog bloka, a slobodni prostori nisu ozelenjeni;
- ostaci zelenih prostora nisu oblikovani, uređeni, što bi novim opremanjem nadoknadilo nedostatak javnog zelenila;
- parking i garaže su zauzeli mesto zelenilu;
- prilazi sa ulica su uski, nepregledni, nocu nesigurni i ne postoj

Sa druge strane novi trendovi u urbanizaciji Novog Sada donose nove forme na nivou urbanih
elemenata, pogotovo urbanog bloka koji je zatvorenog tipa, postavljanjem objekata u nizu uz
liniju regulacije. Problem ovog tipa gradnje jesu i ulični profili kao prostori socijalne integracije ali i
veći javni prostori, koji se najčešće lociraju uz javne objekte, u prostorima centralne namene. Zone
jednoporodičnog stanovanja transformisane po principu zamene zonama višeporodičnog
stanovanja su Nova Detelinara, Grbavica, i delom Salajka, Podbara i Telep i predstavljaju narastajući
problem Novog Sada. Sama struktura transformisanog urbanog tkiva nije nadopunjena
kolektivnim javnim prostorima pogotovo u smislu zelenila, a unutrašnjost blokova ne može da
preuzme tu namenu spram postojećih urbanističkih uslova izgradnje.

Ja zivim na keju tamo kod vojnih kula. Parcela je prepuna zelenila, kao da imamo svoj park

A ne moze se Pariz porediti sa gradnjom u Novom Sadu tamo se postuju propisi zgrade koje formiraju jedan blok su sve slicne i od kvalitetnijeg materijala a ovde vidis rozu zgradu, zelenu, plavu, zutu, belu i posle par godina otpadne malter i boja oksidira