Ovo što ste naveli je veoma važno.
Koja je svrha brze saobraćajnice koja je u nivou sa putem nižeg reda? Denivelacija je svakako opcija, ukoliko za to naravno postoje uslovi. Hajde da vidimo matematiku, prvo u slučaju da putevi budu u istom nivou.
Ovde se vidi na snimku od pre par dana dokle se na nasipu nasipala podloga. Moja pretpostavka je da će se tu negde put početi penjati.
Dužina od te tačke pa do starog puta NS-BG približno iznosi 500m (radi uprošćavanja kalkulacije zaokružićemo na tu vrednost). Visinska razlika je pri tome 18m, 74m nasip, a 92m stari put NS-BG).
Kalkulacija sa tim vrednostima daje rezultat nagiba od 3.6%.
Ako na ovo dodamo sasvim realnu pretpostavku kolege Dukelandera o denivelaciji dva puta i pretpostavljanoj visini penjanja ne od 18 nego 25m dobijamo rezultat od 5%.
Propisi kažu sledeće (izvor: PRIRUČNIK ZA PROJEKTOVANJE PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI):
Što znači: nagib od 5% za brzinu od 100kmh je sasvim moguć u izvedbi. Vrlo verovatno da će se zbog tunela i raskrnice brzina ograničiti i na manje, tako da to svakako neće predstavljati problem.
Mene više brine blizina visokonaponskih vodova od brze pruge, no struka sasvim sigurno ima rešenje i za to.
Inače, najviša tačka iznosi 116m, potez od ivice šumice po do kraja polja lavande prema bukovačkom putu.