Kao stanar "prve zgrade" imam potrebu da napišem par reči.
Te 2005. godine kada smo uplatili stan, apsolutno ništa nije ukazivalo na to kako će se sve završiti. Investitor je u to vreme bio jak, imao je iza sebe više izgrađenih objekata, dosta zadovoljnih kupaca, cena po kojoj smo kupili stan nije bila niža od cene stanova na drugim lokacijama u predugovaranju. Želeli smo stan na Novom naselju, našli ušuškan stan na dobrom mestu sa odličnim rasporedom i odlučili se da ga kupimo kao što su tada radili i mnogi drugi. Kada je sve krenulo po zlu, ostali smo zatečeni novnastalom situacijom, bez ikakve šanse da bilo šta promenimo. Na kraju smo zajednički uspeli da uz dodatna ulaganja koliko toliko završimo svako svoj ulaz i da osposobimo svoje stanove za iole normalan život.
Mi stanari smo izmirili sve svoje obaveze prema investitoru, a ono što je investitor ostao dužan Poresloj upravi, javnim preduzecima i ostalima, trebalo je a se izmiri iz stečajne mase po prioritetima. Šta se desilo sa imovinom investitora koja je dospela u stečajnu masu (a za koju pouzdano znam da nije bila zanemarljiva), niko od nas ne zna. Verovatno je prodata na doboš, u bescenje, po principu daj šta daš, pa nije bilo dovoljno sredstava da se naplate potraživanja poverilaca.
Da li ćemo ikada uspeti da legalizujemo svoje stanove, ko zna... Teši me činjenica da ipak nismo sami i da nas je puno koji smo u istoj situaciji, pa je veća šansa da se nešto pozitivno desi.
Kada pogledam u nazad, još smo i dobro prošli kako smo mogli.
Ako budemo u situaciji da ponovo kupujemo stan, biće to gotov, uknjižen i odmah useljiv stan. I sve ćemo DOBRO isproveravati!!!! Stan u izgradnji- NIKAD VIŠE!!!!!!
Nadam se da nisam smorila