Sad će naše budale videti da i južniji nesrećnici imaju konjanika(e), a bogami i lavove.
Naš konj bi mogao da se postavi na mestu javnog toaleta na pijaci. WC bi se i dalje nalazio ne istom mestu, u postolju spomenka.
Predlažem interaktivno rešenje. Mehanika kotlića mogla bi da se poveže s repom konja, tako da mu se digne kada se pusti voda. Putem zvučnika ugrađenog ispod repa bi u tom momentu bila emitovana mudra poruka. Inteligentni softver bi registrovao ukoliko između dva otvaranja vrata nije upotrebljen kotlić i aktivirao udarac kopitom kroz otvor na tavanici, praćen tonskom porukom zaboravnom korisniku:"Stoko prostačka, da li i kod kuće ne dižeš rep konju, konju?" Takođe, ispiranje pisoara bi moglo biti praćeno njištanjem. Konj bi trebalo da ima dva izraza lica - zadovoljni i vaspitno obrazovni.
Pravo sedenja na konju bilo bi demokratizovano, ali i komercijalizovano. Verujem da bi se sve brojniji turisti i sve turistkinje, kao i birani građani, rado penjali na njega i za to zadovoljstvo bili spremni i da plate.