Eh bre Nixi, naterao si me da se raspišem
Vidi ovako, američki i uostalom zapadnjački sistem vrednosti ima mnogo dobrih strana i bilo bi lepo prihvatiti te neke ideje o ljudskim pravima, toleranciji, integritetu pojedinca itd itd. U idealnom slučaju to bi trebalo da prihvate svi članovi društva i svet bi onda bio lepši. Međutim, baš na njihovom primeru se najbolje vide svi mogući načini zloupotrebe tih ideja.
Pošto smo mi negde na razmeđi istoka i zapada, ni tamo ni ovamo, onda u medijima imamo čitav raspon od preterane privrženosti tim idejama do mržnje i fobije. Mediji kreiraju mišljenje naroda, a narod reaguje na te stvari (pa najčešće dobije po tamburi).
E sad, ti mediji i celokupna situacija zadnjih par decenija konstantno podgrevaju agresiju koja se prenosi na "konzumente medija" iliti gledaoce/slušaoce/čitaoce, a koji to dalje prenose na svoju decu (ni krivu ni dužnu, dok su mali ne znaju ništa). I onda polako raste spirala nasilja, jer su ta deca izložena agresiji pa se onda i sama tako ponašaju prema drugima iz svoje najbliže okoline.
Sa druge strane, gorepomenute ideje o toleranciji, pravima (naročito dece)... pretočene su u zabranu fizičkog kažnjavanja (što je po meni ok, jer bi i to bio vid agresije koji će kad-tad dovesti do neželjene reakcije). Međutim, rupa u sistemu je kad deca shvate da im zbog tih zabrana "veliki" (roditelji, nastavnici) ne smeju ništa. To je izvanredna podloga za razvoj nebrige, bahatosti, ravnodušnosti, egoizma... pa sve do lopovije i kriminala.
Oni koji to najviše osećaju su nastavnici u osnovnim (pa i srednjim) školama, gde oni decu ne smeju da kažnjavaju, a mogu da budu gađani kredom, popiju batine (od dece, ali i roditelja - imam svež primer gde je jedan roditelj upao na čas i počeo da davi nastavnicu engleskog), budu iz zlobe proglašeni pedofilima itd.
Određenom procentu dece ocene ne znače ništa, neopravdani, opomene, ukori takođe. Prosto treba naći način da se to nekako reši, a jedna od ideja je da takvoj (agresivnoj) deci uvalite u ruke krpu, metlu, lopatu i ajd' na društveno koristan rad (tako se to nekad zvalo, danas toga nema). Umesto toga klinci provode vreme kod psihologa, ali pitanje je koliko je to od koristi ako su roditelji protiv toga ili ne mare.
Ako se klinci ne nauče društvenoj odgovornosti (odgovornosti prema društvu, sredini u kojoj žive) kod kuće, onda moraju u školi. Treća alternativa je ulica, a tamo teško da će uspeti u tome. A pošto niko ne brine ili nema dovoljno snage, dobijamo grafite po zidovima, izlomljene izloge, otkinute retrovizore, počupana sedišta, zjapeće šahtove itd. itd.