TEMA: Naličje grada

Poklopci šahtova sve više na meti lopova

!

Megabordi - kako su "mali igrači" pobedili Grad

Pojedine male marketinške firme u Novom Sadu uspele su da zaobiđu kontroverznu gradsku odluku o plaćanju komunalnih taksi, zatraživši od Ministarstva finansija da odredi najvišu moguću globu kojom lokalna vlast može da optereti oglašivače.



Kako za portal 021 kaže vlasnica firme "Link" Violeta Bujandrić, reč je o megabordima, reklamnim platnima velike površine koja se uglavnom postavljaju na stambene zgrade, preduzeća i institucije čiji osnivač nije Novi Sad.

"Razlika između bilborda i megaborda nije samo u veličini - mreže bilborda se postavljaju na gradskim javnim površinama, zbog čega su provajderi ovog tipa oglašavanja upućeni na saradnju sa lokalnim samoupravama. Sa druge strane, megabordi se postavljaju na objekte koji ne pripadaju Gradu, najčešće na stambene zgrade i institucije, pa je naša komunikacija uglavnom orijentisana prema vlasnicima tog prostora", kaže Bujandrićeva.

Ovim manevrom male marketinške agencije uspele su da zaobiđu gradsku odredbu iz 2009. godine, koja propisuje plaćanje komunalne takse za sve reklamne panoe koji su "vidljivi sa javne površine", bez obzira da li se nalaze na privatnom posedu. Kako saznaje 021, od donošenja ove uredbe, Grad je ostao bez dosta oglašivača, koji nisu želeli da postavljaju reklame jer su im komunalne takse postale preskupe, a neke od marketinšikih agencija započele su i postupak ocene ustavnosti ove gradske odredbe.

Grad profitirao smanjenjem takse za megaborde?
Naša sagovornica navodi da cilj borbe protiv urbanističkih vetrenjača nije bio samo smanjenje komunalne takse radi profita, već i uređenje politike oglašavanja, zahvaljujući čemu je, paradoksalno, profitirao i Grad. "Naš ključni argument u raspravi o visini komunalne takse je bio upravo taj da će Grad najviše profitirati smanjenjem ovih nameta. Stvar je logična - ukoliko takse budu racionalne, svi ćemo ih redovno plaćati, a ukoliko budu previsoke, svi će prosto poskidati svoje reklame, jer su preskupe. Po našim saznanjima, od kako je Ministarstvo donelo uredbu o smanjenju globe, Grad je počeo da inkasira pet puta više novca u odnosu na raniji period", navodi vlasnica ove reklamne agencije.

Ni megabordi nisu besplatni - za njih takođe mora da se traži posebna dozvola od Gradskog veća za urbanizam i Komisije za dodelu dozvola pri Zavodu za izgradnju grada, ali je cena za većinu reklamera koji se odluče za megaborde daleko prihvatljivija od cene bilboda. Međutim, sama procedura dobijanja zelenog svetla za postavljanje megaborda je dosta komplikovana, prvenstveno zbog neuređene gradske politike, ali i pregovora sa fizičkim i pravnim licima na čijem se posedu postavljaju velike reklame.

Kako nezvanično saznaje 021, deo ovih oglašivača, koji su uglavnom "mali igrači" na tržištu, prebacio se na megaborde delom zbog manjih taksi, a delom zbog činjenice da je postavljanje standardnih bilborda praktično monopolizovala beogradska kompanija "Alma Quattro", koja ima potpisan sedmogodišnji aranžman sa Novim Sadom.

Masovne krađe šahtova, ponestalo zaliha

U Novom Sadu od početka ove godine ukradeno je oko 500 poklopaca sa šahtova, a osim što iziskuju velike novčane izdatke, predstavljaju i opasnost za građane.



Portparol Vodovoda Davor Santrač kaže za Radio 021 da nisu ni slutili da će u prva tri meseca razmere krađa biti toliko velike i da će im ponestati zalihe poklopaca.

Kako napominje, njegova firma je nadležna za slivničke rešetke, dok su neki poklopci šahtova u vlasništvu drugih preduzeća.

- Mi smo prošle godine pokušali da sredimo situaciju i uskladimo rad službi formiranjem zajedničke mejl adrese, preko koje smo slali sve prijave građana kako našim radnicima, tako i komunalnoj inspekciji i Zavodu za izgradnju grada - kaže Santrač.

Đorđe Sokić iz novosadske policije navodi da je u toku akcija pronalaženja ljudi odgovornih za krađe, dodajući da je poslednjih dana uhapšeno njih dvoje, prenosi 021.rs.

- To je krivično delo koje se ne dešava svaki dan, već sporadično. Problem je u tome što, kada se desi, ne kradu se pojedinačno poklopci, već se iz jedne ulice pokrade pet, šest komada. Oni se posle najčešće prodaju kao sekundarne sirovine - kaže on.

On dodaje da je policija već apelovala na gazde da ne kupuju robu za koju se sumnja da je ukradena, jer je u tome srž celokupnog problema.

Santrač dodaje da je jedno od rešenja za ovaj problem ugradnja poklopaca sa ključem, ali ocenjuje da je neophodno i pooštriti kazne za lopove i one koju robu otkupljuju.

Dnevne novine "24 sata" već su pisale o ovom problemu. Više o tome možete pročitati ovde.

Tu je nemoguće preduzeti nešto. Ni jedan sudija neće da odredi pritvor nekome ko je izvršio kradju predmeta male vrednosti (što šaht jeste). Može npr. murija da uhvati tog lopova sa šahtom u torbi, on može da prizna još 30 kradja i u najgorem slučaju će dobiti 48 sati zadržavanja u stanici... I, što je najgore, lopovi to odlično znaju.

Takva je politika naših sudova... Dok se tu ne promeni nešto, bićemo svedoci svakakvih gluposti.

FUTOG napisao/la:
A da li moze da mu se prisije izazivanje opste opasnosti po treca lica, gde je direktno potencijalno ugrozen zivot hiljada vozaca, biciklista, motociklista pa nazalost i pesaka. Ispada da ako ukrade sraf sa mosta, koji kosta 400 dinara, a most se posle srusi, nikom nista. Moglo bi se ovo malo sire posmatrati.