Ruglo jezgra Novog Sada nije ničija briga
Plac u Ulici Josipa Runjanina 2, u strogom centru Novog Sada, kod Srpskog narodnog pozorišta i Uspenske crkve, postao je ruglo grada.
Na tom mestu, po saznanju Novosađana i knjizi istoričara Vojislava Puškara “Boravišta uglednih građana Novosađana”, stajala je kuća poznatog kompozitora Josipa Runjanina. Sad je deponija smeća, a noću stecište narkomana i beskućnika. Nedavno je s ulaznih vrata porušene kuće skinuta i aluminijumska tabla s nazivom ulice. Neko je skinuo i odneo aluminijum jer kao sekundarna sirovina ima dobru cenu. Nemaran odnos prema jezgru grada zgražava ne samo građane srpske Atine nego i turiste koji odlaze tamo da bi kamerom ovekovičili SNP, Pozorišni trg i Uspensku crkvu. Najveće muke ipak ima Dragan Velkovski, vlasnik komšijske kuće koja je, kako kazuje, bila kuća Runjaninovog konjušara.
– Od smeća često ne mogu da priđem svojoj kući! – navodi Velkovski. – Ljudi zastaju i pitaju me zašto sam to dozvolio. Sramota je za grad, koji je kandidat za prestonicu evropske kulture, što je Runjaninovu kuću prepustio zubu vremena pa je pre dve godine pala. Pre toga je očerupana, a jednom je i gorela. Ljudi koji su se tu nelegalno useljavali dok se moglo u kući živeti počupali su kablove i odneli su sve što se moglo prodati.
Za poslednjih deset godina više puta je podnosio prijavu nadležnima u gradu zbog poluporušene kuće i izgleda placa, ali nikad niko nije reagovao. Osim Gradske čistoće, koja, kad je Velkovski pozove, odnese nagomilano smeće.
– Izgleda da sređivanje placa nije ničija nadležnost. Zvao sam i Komunalnu policiju. Bila je, napravila zapisnik i otišla. I tako to godinama. Runjaninova kuća je nekada bila lepa, prava gospodska kuća na ćošku, sad je ruševina koja samo stvara probleme – ogorčen je Velkovski.
U Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da nekadašnja viosokoparterna kuća na lakat, o kojoj je reč i koja je izgrađena sredinom druge polovine 19. veka s odlikama romantizma, nije spomenik kulture pa se i ne štiti pojedinačno.
– Odlukom o utvrđivanju starog jezgra Novog Sada za prostorno-kulturno-istorijsku celinu, objekat je deo zaštićene okoline pomenute celine, što znači da može da bude rekonstruisan ili zamenjen uz utvrđene mere zaštite – navodi za naš list Aleksandra Zeković iz pi-ar službe Zavoda. – Zavod daje stručnu pomoć vlasnicima i korisnicima objekta, utvrđuje mere zaštite, izrađuje projekte i obavlja nadzor. Zavod, međutim, ne pruža finansijsku pomoć vlasnicima i korisnicima tokom sanacije objekta, kao ni održavanje. Po Zakonu o kulturnim dobrima, vlasnik je dužan da brine o objektu koje je kulturno dobro ili je pod prethodnom zaštitom.
S druge strane, diskutabilno je da li je u toj kući živeo Josip Runjanin, poznat po kompozicijama “Rado ide Srbin u vojnike” i “Lijepa naša domovino”. Novosadska istoričarka umetnosti Donka Stančić kaže da na tom placu jeste živeo Runjanin, međutim, kuća koja je pala i sad je ruglo strogog centra grada, izgrađena je 1885. godine, dakle, posle Runjaninove smrti.
– Upoređivala sam karte grada – navodi Donka Stančić. – Kuća o kojoj je reč ucrtana je 1885. godine, a Runjanin je umro 1878. godine, znači da je izgrađena posle njegove smrti. Kuća u kojoj je kompozitor živeo bila je na tom placu, ali je srušena da bi se izgradila kuća koja je sad predmet vašeg interesovanja.
Donka Stančić smatra da je u Puškarevoj knjizi napravljena greška kod tvrdnje da je Runjanin stanovao u toj kući jer to se ne podudara s brojem na karti gde je ucrtana osnova njegove prave kuće. Dodaje i da je po njenom saznanju na mestu gde je ruševina kuće, po ranijem regulacionom planu grada, trebalo da bude mali park.
novinenovosadske.rs/ruglo-jezgra-novog-sada-nije-nicija-briga/