TEMA: Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022.

Novi Sad je u Briselu proglašen za Evropsku prestonicu kulture za 2021. godinu.

Novosadski tim je bio bolji od tima iz Herceg Novog, sa kojim se nadmetao do samog finala. Uz Novi Sad, prestonica kulture 2021. godine biće Temišva, kao i jedan grad iz Grčke koji će biti proglašen u novembru.



Projekat Novi Sad 2021 osmišljen je kao platforma za razvoj kulturnih i kreativnih potencijala Grada koji za cilj ima da osnaži kulturnu vitalnost grada, omogući urbanu regeneraciju, te poboljša internacionalni ugled i turističku ponudu Novog Sada.

Grad Novi Sad će kroz projekat Novi Sad 2021 razviti svoj lokalni koncept i strategiju održivog razvoja kulturnog sektora sa težištem na osnaživanju institucija kulture, obnovi kulturnog nasleđa, jačanju kulturne participacije, razvoju kulturnih i kreativnih industrija, decentralizaciji i međusektorskoj saradnji.

NOVI SAD 2021: Titula EPK gradi dugo očekivani mostić između Štranda i Ribarca

Novi Sad će 2021. godine biti prvi grad van EU koji će poneti laskavu titulu Evropske prestonice kulture. Ovaj istorijski uspeh imao je veoma pozitivan odjek, ne samo među Novosađanima nego i u celoj Srbiji. Moramo dodati, više nego zasluženo.

Sad, kad se euforija malo stišala, postavlja se pitanje šta sve Novi Sad može da dobije kao Evropska prestonica kulture, kakve mogućnosti ima na raspolaganju? Odgovor je – ogromne. Međutim, te mogućnosti treba znalački iskoristiti, da bi za pet godina grad bio dostojan kulturni centar Starog kontinenta.

Prema rečima Nemanje Milenkovića, predsednika organizacionog odbora Novi Sad 2021, trenutno se očekuju komentari koje će grad dobiti od panela eksperata Evropske komisije. Za dva meseca će se saznati šta je ono što je bilo dobro, a šta ono na čemu tek mora da se poradi u okviru kulturnog koncepta “Za nove mostove”.



Milenković je za mojnovisad.com predočio i neke konkretne projekte koji će obogatiti kulturnu i turističku ponudu Novog Sada, ne samo u narednih pet godina nego i u decenijama koje dolaze.

- Predstoje nam tri velika projekta. Prvi je izgradnja umetničkog centra “New Novi Sad”, muzičke i baletske škole sa koncertnom dvoranom na Limanu 3, koja bi trebalo da bude gotova do 2019. godine. Druga je izgradnja i adaptacija Youth Creative Polisa na mestu sadašnje “Kineske četvrti”, koji bi trebalo da predstavlja kreativni hab Novog Sada. Treći je izgradnja pešačkog mosta koji će spajati Ribarsko ostrvo i Kej – kaže Milenković.

On dodaje da pored ovih, postoji i čitav niz drugih projekata koji predviđaju infrastrukturna ulaganja. Finansijske strane što se tiče, sa uspešnom kandidaturom vrata evropskih fondova su sad širom otvorena, a na gradu je da definiše na koji način će to iskoristiti.

Velika ulaganja najavio je i Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada. Spominjale su se cifre od 30 pa sve do 100 miliona evra. On je istakao da predstoji ulaganje u infrastrukturu i ustanove kulture, kako samog Novog Sada, tako i okolnih naselja. Prema najavama, prvo će se početi sa uređenjem fasada u centru i Podgrađu.



Posmatrajući iskustva gradova koji su ranijih godina bili Evropske prestonice kulture, dolazimo do oprečnih iskustava. Neki nisu iskoristili pruženu šansu na pravi način, kao Liverpul, na primer. U ovom engleskom gradu relevantni projekti uglavnom su bili usmereni u centar grada, a manje razvijeni delovi su ostali zapostavljeni. Najbolje bi bilo slediti primer Pečuja. Grad pobratim Novog Sada je kao kulturna prestonica Evrope skoro u potpunosti preuređen i postao je primamljiva svetska turistička destinacija.

Mogućnosti su zaista ogromne i baš zbog toga Novi Sad ne sme da propusti prliku da se izdigne iz sivila. To se može postići sa pravim projektima, koji su po meri grada i njegovih građana. Ključno je učešće svih činilaca kulturnog života, kako pripadnika takozvane kulturne elite, tako i nezavisne scene.

Mojnovisad.com je pitao i novosadske umetnike šta je to što, po njihovom mišljenu, najviše nedostaje našem gradu na polju kulture. Gabriela Hajzler je magistar grafike. Ona je do sad imala brojne samostalne izložbe, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.

- Novom Sadu fali jedan otvoreni grafički studio, koji bi popularizovao ovu granu umetnosti i dao mogućnost i prostor umetnicima da stvaraju. Tu bi trebalo organizovati i stručne kurseve za učenike osnovnih i srednjih škola, koji bi se na ovaj način mogli uvesti u svet grafike. Toga kod nas nema. Postoji potreba i za kvalitetnim galerijama, kojih jednostavno nema dovoljno - ističe Hajzler.




Terezia Figura je već skoro dve decenije jedno od najprepoznatljivijih lica Novosadskog pozorišta. Ova glumica kaže da je preko potrebno poraditi na uslovima u kojim novosadski teatri funkcionišu.

- Pozorišta su nam u veoma lošem stanju. Većinom su to starije zgrade u koje godinama nije ulagano. Počevši od svlačionica, pa sve do sedišta za gledaoce, ima mnogo toga što zahteva velika ulaganja. Nekako bi trebalo privuću i inostranu publiku. Kod nas se predstave već titluju na srpski jezik, ali bi možda trebalo razmisliti i u prevodu na engleski, za goste koji posećuju naš grad. Pored toga trebalo bi i intenzivirati međunarodnu saradnju, i organizovati što više radionica, gostovanja inostranih pozorišnih trupa i stručnjaka, posebno iz zapadne Evrope.

Goran Strgar, tenor, solista je opere Srpskog narodnog pozorišta. Do sad je ostvario brojne uloge, a bavi se i pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

- Što se opere tiče, treba poraditi na repertoaru. Neophodno je odgovoriti željama i ukusu publike, praviti više predstava zbog kojih rado dolaze u pozorište. Zatim, tužno je da Novi Sad nema muzičko pozorište. Sve se svodi samo na neka gostovanja iz Beograda. Baš zbog toga me najviše raduje što ćemo najzad dobiti svoju prvu koncertnu salu, koja će biti u okviru novoizgrađene muzičke škole. Sve ovo je od neprocenjive važnosti, jer naši sugrađani vape za dobrim koncertima i dobrom muzikom. Isto tako mora se pružiti prilika mladim umetnicima, jer potencijala i te kako ima – predlaže Strgar.

Tekst: Lajoš Vajda

Evo predlazem ovako. Da ovde budu sve vesti dok ne krene nesto konkretno i barem u neku ruku ozbiljno. Tipa da se otvore teme za kinesku cetvrt, podgradje, ... Nesto sto je sitno moze ostati ovde. Sta mislite?

Skupština grada je većinom glasova vladajuće većine donela odluku da se odobri finansijski plan vredan 7,6 milijardi dinara za organizovanje manifestacije Evropska prestonica kulture 2021.



Istom odlukom je odobreno i da se formira fondacija koja će upravljati tim sredstvima, a najavljeno je da će direktor fondacije biti predsednik Upravnog odbora Exit-a Nemanja Milenković.

Opozicija je načelno podržala formiranje fondacije, ali je oštro kritikovala što je suma od 7,6 milijardi dinara predstavljena netransparentno, bez ikavih konkretnih objašnjenja za šta će taj novac biti upotrebljen.

Gradonačelnik Miloš Vučević je naveo da je finansijski plan napravljen u skladu sa aplikacijom koju je odobrila Evropska unija kada je Novi Sad izabran za Evropsku prestonicu kulture. Gradonačelnik nije detaljno obrazlagao na šta će se novac trošiti. Ipak, na samoj sednici je pomenuto da će novac biti upotrebljen za rekonstrukciju Kineske četvrti, uređenje Kulturnog centra na Novom naselju, Klisi, u Sremskoj Kamenici, za izgradnju Muzičko-baletske škole, kao i za uređenje 46 urbanih punktova u mesnim zajednicama.

Opozicija je insistirala da se kaže odakle će zapravo poteći milioni evra koji su nevedeni da će doći od "privatnih sponzora". Vučević je samo naveo da se radi o javno-privatnim partnerstvima koje podržava politika EU.

"Ceo ovaj projekat je nešto što vas podstiče da imate što više učesnika, a jedan od njegovih segmenata je i učešće privatnih kompanija. Kao što smo sa nekim kompanijama radili na organizaciji kulturnih manifestacija, tako ćemo sa njima ili nekim drugim organizovati buduća dešavanja. Takođe, verovatno će se ići i u javno-privatno partnerstvo za Kinesku četvrt koja je infrastrukturni objekat", naveo je Vučević.

Vučević je dodao da suma koja je navedena zapravo minimalna, i da očekuju da će od privatnih sponzora dobiti znatno više.

Dodajmo i da će Skupština grada na narednoj sednici, verovatno 27. decembra, doneti odluku o izboru direktora fondacije, kao i upravnog i nadzornog odbora, nakon čega će i formalno početi pripreme za organizovanje manifestacije.

Vlada Rеpublikе Srbijе proglasila jе "Novi Sad 2021 – Evropska prеstonica kulturе" kulturnim projеktom od nacionalnog značaja, jеr jе titula Evropskе prеstonicе kulturе od stratеške važnosti kako za Novi Sad tako i za državu.



"Podrška Vladе Rеpublikе Srbijе jе izuzеtno bitna za rеalizaciju svih aktivnosti na putu ka 2021. godini kada ćе Novi Sad u punom sjaju zaživеti kao Evropska prеstonica kulturе. Siguran sam da ćеmo svi zajеdno, Grad, Rеpublika, Pokrajina, civilnе organizacijе i pojеdinci, učiniti da naš grad budе jеdna od najboljih prеstonica kulturе u Evropi", istakao jе član Gradskog vеća za kulturu Dalibor Rožić.

Projеkat "Novi Sad 2021 – Evropska prеstonica kulturе", osmišljеn kao platforma za razvoj kulturnih i krеativnih potеncijala grada, narеdnih godina osnažićе kulturnu vitalnost grada, omogućićе urbanu rеgеnеraciju i održivi razvoj koji podrazumеva strukturnе promеnе, kao i poboljšati mеđunarodni uglеd Novog Sada i Srbijе, dodaje se.

Obnova fasada kuća u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave počeće ove godine, saznaje 021.



Radovi koji će se izvoditi ove godine vredni su 100 miliona dinara, dok će narednih godina biti uloženo još 200 miliona kako bi se sredili objekti u starom jezgru Novog Sada. Uređenje Podgrađa Tvrđave i centra Novog Sada je zapravo jedan projekat koji će trajati više godina.

Kako su nam potvrdili u Gradu, prva tranša sredstava je obezbeđena u republičkom budžetu i već se nalazi na računu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada. Direktor Zavoda Siniša Jokić kaže za 021.rs da na ovaj način republika pomaže Novom Sadu kao Evropskoj prestonici kulture 2021. godine.

Prema njegovim rečima, Zavod je napravio akcioni plan kojim se predviđa obnova 45 objekata u Podgrađu, a njihovi stručnjaci već nekoliko meseci obilaze kuće i vile u podnožju Tvrđave i razgovaraju sa vlasnicima. On je objasnio da će država platiti obnovu fasada, oluka i krovova, dok će unutrašnjost zgrada biti obaveza samih vlasnika.

Novi Sad je pre desetak godina već imao sličnu akciju kada su uređene fasade u Zmaj Jovinoj, Dunavskoj i još nekoliko ulica, ali unutrašnjost nije rekonstruisana. Direktor Zavoda se nada da će vlasnici pokazati spremnost da daju svoj doprinos predstavljanju Novog Sada kao Evropske prestonice kulture.

"Lično sam preuzeo na sebe da ću razgovarati sa svim vlasnicima kuća u Podgrađu. Rešenje je u jednoj iskrenoj, ozbiljnoj i odgovornoj komunikaciji između Grada i Zavoda sa vlasnicima kuća i nadam se da ćemo postići sporazum. Pozvaćemo ih da iskoriste ovaj elan, ovaj istorijski momenat da je Novi Sad prestonica kulture, jer svi moramo da se mobilišemo kako bi se nešto napravilo od ovog grada", navodi Jokić za 021.rs.

Jokić za 021.rs još kaže da očekuje da će tokom proleća uslediti tenderi za izbor izvođača radova, a potom i konkretni radovi. Prva na redu je Beogradska ulica.

Dok se očekuje da će oko Podgrađa Petrovaradinske tvrđave biti dosta posla jer je potrebno uraditi projekat rekonstrukcije, za centar Novog Sada će to biti lakše jer za mnoge objekte od ranije postoje pripremljeni projekti, tako da tu nedostaje samo novac, koji će verovatno biti obezbeđen naredne godine.