NOVI SAD 2021: Titula EPK gradi dugo očekivani mostić između Štranda i Ribarca
Novi Sad će 2021. godine biti prvi grad van EU koji će poneti laskavu titulu Evropske prestonice kulture. Ovaj istorijski uspeh imao je veoma pozitivan odjek, ne samo među Novosađanima nego i u celoj Srbiji. Moramo dodati, više nego zasluženo.
Sad, kad se euforija malo stišala, postavlja se pitanje šta sve Novi Sad može da dobije kao Evropska prestonica kulture, kakve mogućnosti ima na raspolaganju? Odgovor je – ogromne. Međutim, te mogućnosti treba znalački iskoristiti, da bi za pet godina grad bio dostojan kulturni centar Starog kontinenta.
Prema rečima Nemanje Milenkovića, predsednika organizacionog odbora Novi Sad 2021, trenutno se očekuju komentari koje će grad dobiti od panela eksperata Evropske komisije. Za dva meseca će se saznati šta je ono što je bilo dobro, a šta ono na čemu tek mora da se poradi u okviru kulturnog koncepta “Za nove mostove”.
Milenković je za mojnovisad.com predočio i neke konkretne projekte koji će obogatiti kulturnu i turističku ponudu Novog Sada, ne samo u narednih pet godina nego i u decenijama koje dolaze.
- Predstoje nam tri velika projekta. Prvi je izgradnja umetničkog centra “New Novi Sad”, muzičke i baletske škole sa koncertnom dvoranom na Limanu 3, koja bi trebalo da bude gotova do 2019. godine. Druga je izgradnja i adaptacija Youth Creative Polisa na mestu sadašnje “Kineske četvrti”, koji bi trebalo da predstavlja kreativni hab Novog Sada. Treći je izgradnja pešačkog mosta koji će spajati Ribarsko ostrvo i Kej – kaže Milenković.
On dodaje da pored ovih, postoji i čitav niz drugih projekata koji predviđaju infrastrukturna ulaganja. Finansijske strane što se tiče, sa uspešnom kandidaturom vrata evropskih fondova su sad širom otvorena, a na gradu je da definiše na koji način će to iskoristiti.
Velika ulaganja najavio je i Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada. Spominjale su se cifre od 30 pa sve do 100 miliona evra. On je istakao da predstoji ulaganje u infrastrukturu i ustanove kulture, kako samog Novog Sada, tako i okolnih naselja. Prema najavama, prvo će se početi sa uređenjem fasada u centru i Podgrađu.
Posmatrajući iskustva gradova koji su ranijih godina bili Evropske prestonice kulture, dolazimo do oprečnih iskustava. Neki nisu iskoristili pruženu šansu na pravi način, kao Liverpul, na primer. U ovom engleskom gradu relevantni projekti uglavnom su bili usmereni u centar grada, a manje razvijeni delovi su ostali zapostavljeni. Najbolje bi bilo slediti primer Pečuja. Grad pobratim Novog Sada je kao kulturna prestonica Evrope skoro u potpunosti preuređen i postao je primamljiva svetska turistička destinacija.
Mogućnosti su zaista ogromne i baš zbog toga Novi Sad ne sme da propusti prliku da se izdigne iz sivila. To se može postići sa pravim projektima, koji su po meri grada i njegovih građana. Ključno je učešće svih činilaca kulturnog života, kako pripadnika takozvane kulturne elite, tako i nezavisne scene.
Mojnovisad.com je pitao i novosadske umetnike šta je to što, po njihovom mišljenu, najviše nedostaje našem gradu na polju kulture. Gabriela Hajzler je magistar grafike. Ona je do sad imala brojne samostalne izložbe, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.
- Novom Sadu fali jedan otvoreni grafički studio, koji bi popularizovao ovu granu umetnosti i dao mogućnost i prostor umetnicima da stvaraju. Tu bi trebalo organizovati i stručne kurseve za učenike osnovnih i srednjih škola, koji bi se na ovaj način mogli uvesti u svet grafike. Toga kod nas nema. Postoji potreba i za kvalitetnim galerijama, kojih jednostavno nema dovoljno - ističe Hajzler.
Terezia Figura je već skoro dve decenije jedno od najprepoznatljivijih lica Novosadskog pozorišta. Ova glumica kaže da je preko potrebno poraditi na uslovima u kojim novosadski teatri funkcionišu.
- Pozorišta su nam u veoma lošem stanju. Većinom su to starije zgrade u koje godinama nije ulagano. Počevši od svlačionica, pa sve do sedišta za gledaoce, ima mnogo toga što zahteva velika ulaganja. Nekako bi trebalo privuću i inostranu publiku. Kod nas se predstave već titluju na srpski jezik, ali bi možda trebalo razmisliti i u prevodu na engleski, za goste koji posećuju naš grad. Pored toga trebalo bi i intenzivirati međunarodnu saradnju, i organizovati što više radionica, gostovanja inostranih pozorišnih trupa i stručnjaka, posebno iz zapadne Evrope.
Goran Strgar, tenor, solista je opere Srpskog narodnog pozorišta. Do sad je ostvario brojne uloge, a bavi se i pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
- Što se opere tiče, treba poraditi na repertoaru. Neophodno je odgovoriti željama i ukusu publike, praviti više predstava zbog kojih rado dolaze u pozorište. Zatim, tužno je da Novi Sad nema muzičko pozorište. Sve se svodi samo na neka gostovanja iz Beograda. Baš zbog toga me najviše raduje što ćemo najzad dobiti svoju prvu koncertnu salu, koja će biti u okviru novoizgrađene muzičke škole. Sve ovo je od neprocenjive važnosti, jer naši sugrađani vape za dobrim koncertima i dobrom muzikom. Isto tako mora se pružiti prilika mladim umetnicima, jer potencijala i te kako ima – predlaže Strgar.
Tekst: Lajoš Vajda