TEMA: Dunav

На Камењару се се појавили даброви

НОВИ САД: Становници Камењара постали су богатији за још неколико становника. Наиме, све је обрадовала вест да су обалама Дунава на само пар километара од Новог Сада запливали даброви. За њима су се појавили и јежеви, веверице, па и дивљи голубови, како би увеселили становнике овог викенд насеља, које је због своје лепоте, многим Новосађанима постао дом.

Али откуд даброви на Камењару? Допливали су из Сремске Митровице, тачније Специјалног резервата природе „Засавица“. Дабар се код нас до пре мало више од деценије, није могао видети читав један век, међутим 2004. и 2005.године, у три наврата, пуштено је укупно 35 даброва пореклом из Баварске. Процена је да их данас има више од стотину, а да им је лепо код нас говори управо и чињеница да се шире нашим рекама.

У целој Европи су у једном моменту били истребљени, јер се веровало да њихово месо има лековита својства, али и због крзна које је доста скупо.

У Засавици су пуштени на 12 локација у већ припремљена гнезда и јазбине где су годинама живели правећи бране у Специјалном резервату природе, међутим данас се могу видети и у Сави, Дрини, Доњем Потисју, Обедској бари, па и Дунаву.

Први даброви у Србији били су чиповани, а врло брзо својим бранама, мењали су водни режим према својим потребама.

На Камењару им очигледно одговарају рукавци, којих има доста и где је вода мирна и дубока, те њихове бране могу да стоје постојано и да их вода не односе, али где има и пуно дрвећа, поготово листопадног које преферирају за живот.

Хране се биљкама, лишћем, и кором стабла. Дабар из свог скровишта најчешће излази ноћу када вредно ради, одлични су пливачи, величине средњег пса и тежине до 35 килограма. Дабар је изузетно опрезан, али и страшљив, на земљи је изузетно тром и спор, док је изврстан ронилац.

Иако је код Камењара уочен само један примерак ове дивне врсте, верује се да их има још, јер они обично живе у мањим групама с породицом.
Брану граде и зими како би подизањем воде спречили њено замрзавање. Вештим шапама, увезујући у свим правцима гране које лепе муљем и камењем, брану је касније тешко уништити. Бирају врбе за материјал у овој мајсторији, дебљине до 25 центиметара, међутим одговара им и бреза и северноамеричка топола, због савитљивости.

Претпоставља се да се шире рекама, јер иако морају да имају своју породицу уз себе, не трпе се са другим фамилијама даброва, тачније комшијама своје врсте, које морају да су им по неколико километара удаљене. Важно је знати да они не угрожавају рибљи свет, као ни усеве поред својих природних станишта.

А шта је са другим становницима овог викенд насеља? Јежева је било одувек, али да у башти излегну петоро младих и прогласе територију за свој дом. Становници се са тим до сад нису сусретали, јер су јежеви увек бежали и скривали се, док сада поносно шетају међу цвећем. Додуше, млади се још плаше, па када им се човек приближи склупчају се и праве опасни са својим још увек малим бодљама, како би се сваки непријатељ брзо удаљио, ипак један се већ ослободио па има и нове пријатеље.

Веверице као прави извиђачи, иду од дрвета до дрвета и патролирају, а дивљи голубови су вероватно дошли да се шепуре својим перјем пред домаћим, али и у потрази са храном. Како год, на нама је само да пожелимо добродошлицу овој веселој дружини и пожелимо им да ту остану дуго, јер живот је увек лепши у друштву животиња.

Ježevi su standard, ali nedavno sam u Vase Stajića video nešto vrlo slično kuni.

Započeli radovi na čišćenju ulaska u Dunavac


Potpredsednik pokrajinske vlade Đorđe Milićević, zajedno sa gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem i predstavnicima Vojske Republike Srbije, obišao je danas. 28. marta, u Novom Sadu radove na produbljivanju plovnog puta na ulazu Dunava u Dunavac, u kome su smešteni objekti Vojske Republike Srbije i veliki broj nautičkih klubova.

“Pokrajinska vlada pristupila je rešavanju ovog višegodišnjeg problema na inicijativu Vojske Republike Srbije. Nakon sastanka sa pripadnicima Rečne flotile Vojske Srbije, brzo smo reagovali i dali nalog Javnom vodoprivrednom preduzeću „Vode Vojvodine” da pristupi čišćenju dela Dunava na ulazu u Dunavac, od nanosa mulja, peska i svog onog materijala koji onemogućava nesmetan ulazak i izlazak plovila. Na taj način rešavamo jedno važno pitanje, pre svega zbog nesmetanog obavljanja redovnih zadataka Vojske Republike Srbije, ali i radi omogućavanja velikom broju građana koji poseduju čamce i brodove ovde na Dunavcu da mogu nesmetano da ih koriste”, rekao je potpredsednik Milićević i dodao da je problem posebno izražen kada je vodostaj Dunava nizak i kad je, praktično, onemogućen prolaz čak i manjim plovilima.

Radove izvode “Vode Vojvodine”. Vrednost investicije je oko sedam miliona dinara. Neophodno je očistiti 19.000 kubika materijala i rok za završetak radova je polovina maja.

Na kraju obilaska radova, potpredsednik Milićević je izjavio da ovako brzo reagovanje Pokrajinske vlade i “Voda Vojvodine” na inicijativu Vojske Republike Srbije, pokazuje zapravo izuzetnu saradnju između Pokrajinske vlade, Vojske Republike Srbije i Grada Novog Sada.

“Na takav način ćemo nastaviti i u budućem periodu da rešavamo i sva slična pitanja i probleme koji se u nekom redovnom funkcionisanju pojave”, naglasio je Milićević.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da radovi na ulasku u Dunavac koje izvode “Vode Vojvodine” imaju značaj za Rečnu flotilu Vojske Srbije, ali i za veliki broj Novosađana koji svoje slobodno vreme provode na reci. On se osvrnuo i na urbanistički koncept silaska grada na obale Dunava, kao i na pripreme za predstojeću sezonu na novosadskoj plaži “Štrand”.

Kako je izjavio komandant Rečne flotile kapetan bojnog broda Andrija Andrić, produbljivanjem ulaza u Dunavac biće rešen višegodišnji problem isplovljavanja brodova, pa i manjih plovila iz zimovnika Novi Sad i omogućeno pripadnicima rečne flotile nesmetano izvršavanje namenskih zadataka.

Obilasku radova prisustvovali su i direktor “Voda Vojvodine” Slavko Vrndžić, kao i predstavnici Vojske Republike Srbije.