TEMA: Dunav

Dunav apsolutno zasluzuje temu na ovom forumu a Novi Sad ima tu srecu da je stvoren uz obale jedne od najvecih svetskih reka, cuda prirode i neverovatnog energetskog toga ( 14 milona litara vode u sekundi ).

Ovo je tema o Dunavu, nautici, korisnim informacijama i alaskim legendama. Sve sto ste uvek hteli da znate ili prodiskutujete a niste imali sa kim...

Za pocetak, mali putopis




Dakle,danas sam plovio od NS do Beske, camac je tamo vadjen na suvo i ide da prezimi i da se malo dovede u red ( ciscenje korita od algi i sitnije popravke ). Iako ljudi povezuju recnu nautiku samo sa letom, uvek sam tvrdio da je plovidba u jesen ili zimu jednako interesantno i lepo iskustvo. Nema guzve, nema likova sa skuterima a prizori su divni. Ja najvise volim Dunav kad je siv, ne znam zasto...


Krenuo sam oko 10:30 iz NS a posle samo 50tak minuta sam bio u Besci. Sa sve izvlacenjem camca i prevozom, trebalo mi je sat i po dok nisam seo u kafanu

Temperatura je bila oko 7 stepeni, vetra nije bilo, voda je mirna a prema GPSu, kretao sam se oko 25 km/h, sto mu dodje oko 13-14 cvorova. Isao sam nizvodno, sto je + i za brzinu ali i za potrosnju goriva.



Pocetna tacka, marina kod veslackog kluba Danubius, pored kupalista Strand.





Tvrdjava u daljini, kej...









mostovi...





Dimnjak toplane koji nestaje u magli. Toplana se nalazi izmedju auto puta E75 i leve obale Dunava a pored rafinerije




Uz desnu obalu, sve do Sremskih Karlovaca privezani su razni brodovi, slepe, barze i sl. Neki od njih su u upotrebi a neki nisu a ima i par koji su potonuli. Nekada je tu bilo mnogo vise rashodovanih brodova a njihova sudbina mi je nepoznata ( dno ili topionica )




galebovi...





Delovi cuvenog mosta na barzama koji je posle bombardovanja bio jedini link izmedju sremske i backe strane Novog Sada i jedinog mosta u Evropi ( u to vreme ) koji se otvarao i zatvarao po potrebi...






Sr Karlovci u magli i guzva na "putu"








Deo puta od Karlovaca do Cortanovaca nema nekih interesantnih stvari za videti a i u pitanju je samo par km, medjutim sa leve strane ima nekoliko divnih ostrva sa fantasticnim plazama. Nisam to slikao jer se ne bi videlo kako treba, mnogo bolje se vidi na karti.


Most kod Beske u daljini














Nikakvih problema nije bilo osim sto sam ( danak ne razmisljanju ) naleteo na jedan mali sprud, tacno kod "oficirca" u Petrovaradinu. To je poznato mesto po sprudovima i nanosima koji su ove godine zbog vodostaja jako izasli a ja sam zaboravio na to. Srecom, brzina nije bila velika, elisi nije bilo nista a seticu se da sledeci put vozim sa otkacenim motorom bar dok ne dodjem do dubljeg plovnog puta...

a joj zavidim ti, ja sam nekad često imao takve ture Dravom a i Dunavom ali kod Bezdana i Batine i Bogojeva. A ovudam nisam išao Dunavom.

Bravo za temu, fantastična je, ja bi otvorio i temu o isto tako prelepoj Fruškoj gori, infrastrukturi, putevima, jezerima hotelima, planinarskim domovima.

Negde sam procitao da je Misisipi na indijanskom "majka svih reka" a to bi se apsolutno moglo reci i za Dunav!

Moj pradeda je bio alas i cela ta strana familije je zivela od Dunava ( i za Dunav ), tako da je moje odusevljenje sasvim ocekivano ( iako je preskocilo generaciju/dve ). Polovio sam po svim lokalnim rekama i imao sam prilike da plovim po Rajni ( u blizini Frankfurta ) ali Dunav je Dunav, keva...


Doduse, jos uvek se nisam odlucio koje mi je idelno plovilo. Neki fisherman, Cris Craft Lancer ili Catalina ili neki od onih desantnih camaca pretvoren u house boat...

Strava reportaza bravo

Odlična reportaža!

Samo nemoj da mi praviš previše talasa, veslam
Gde držiš barku?

Joj brutalno dobre slike!! blago tebi...a ja danas od 8 do 20h.. radio popis...

Uh, baš lepo.
Nego, bez obzira što ja nisam neki poznavalac, daj neke informacije o lađi , izgleda baš udobno? Domaća proizvodnja ili...?

Barba Steve

Sto se tice camaca, ovo je trenutni prevoz, zove se Argonaut i pravi se u Beskoj ( kod lika koji ih pravi je i otisao da prezimi ). 6 metara duzine, oko 2 sirine, 25 ks Yamaha, moze da glisira pri punom gasu i mislim da bi mogao da vuce skije. Camac je idealano izletnicko plovilo jer ima trimaransko korito, plitak gaz i extremno je stabilan. Ljuljanje je svedeno na minimum, recimo, ne secam se da sam ikad ista prosuo po njemu od ljuljanja ili talasa. Ovakva plovila pokrivaju 95% svih recnih nautickih potreba a podnosi i do 100 ks ali je tolika snaga nepotrebna na ovom koritu.





Jedan od mojih kumova ( treba da kumujem 3 decembra pa ako se predomisli... ) ima Microtoner jedrilicu. On je napaljen na jedrenje a to je i meni sve interesantnije. Uzeo ju je ove godine i mislim da je to najlepsa jedrilica ( u toj klasi ) u gradu. Ovako izgleda sada a planirano je jos par lepih updateova kao sto su hromirane rucke, ograde, sidro i kafe aparat na akumulator za full uzivanje na vodi. Ove godine smo plovili na motor ali vec u prolece kad je sezona jedrenja, stizu jedra. Na toj klasi jedrilica moze da jedri jedan covek ali su dvojica optimum da bi celo iskustvo bilo opusteno.





Najmocniji camac na kome sam provodio neko vreme je Draco 2500 Flyfish, koji je nazalost, sad na suvom jer je preskup za koriscenje i covek je pomalo izgubio interesovanje za njega. To je klasican gliser, uvezen sa Zenevskog jezera, primereniji moru ali jednako upotrebljiv na rekama. 2 x Chevrolet V8 od 5000ccm = 420 ks. Potrosnja - 76 litara benzina na 1 sat vremena ali pri punom gasu...

Ovako izgleda kad taj Draco na jedno 70% gasa prodje ispod mosta





Ovo je sumrak sa njegovog pramca:

Pre neki dan sam, na moje cudjenje, video Normana kako plovi. To je ovo ( detalji se razlikuju ):





Norman je uopsten naziv za plasticne brodove/jahte koje mogu da se krecu uz pomoc motora ili jedara ( ili zajedno ) a napravljene su prvenstveno za recne tokove, kanale i jezera centralne i severne Evrope i Engleske. Najcesce su Normani manji i slicniji nasim pasarama ali ih ima i velikih.


Norman koji sam ja video je skoro identican ovom sa slike i setio sam se sta je u pitanju. Naime, pre dosta godina, jedan Holandski brodograditelj ne napravio set planova i kalupa za ultimativni Norman koji bi trebao da objedini sve aspekte plovidbe. Zamislio se veliku jedrilicu ( relativno malog gaza zbog reka i kanala ), dugacku i sa dosta korisnog prostora koji moze da se iskoristi i kao stambeni. Korito i sam oblik bi trebali da budu dovoljno elegantni ali i prakticni da moze da podrzi motore, kobilicu za jedrenje po moru i jarbol.

U nekim casopisima sam nalazio textove o ovom koritu i informaciju da ih je 4 napravljeno u Srbiji ( 2 Ns 2 Bg ) i da su, do sad, 2 kom zavrsena ( 1 Bg i 1 NS ).

Prednost Normana je sto je to apsolutno ultimativno plovilo za skoro sve uslove plovidbe. Sa njim se moze krstariti po Dunavu ali i otici do Crnog Mora i posle do Grckih ostrva. Moze da ima plitak gaz da moze da se pristane uz Mackov Sprud a moze da izvuce kobilicu sa tegom od 2 metra i da bude stabilan u oluji na moru.

U zavisnosti od zelja narucioca moze da bude racing jahta a moze da bude i kao dvosoban stan. Naravno, korito je mozda relativno jeftino za pravljenje ali je sve ostalo jako skupo i taj finansijski momenat je kocnica sto ih nema vise ovde...

Koliko je uopste moguce jedrenje na Dunavu?

Vrlo je moguce, relativno je rasprostranjeno i veoma je interesantno!


www.vojvodina.com/jedrilicari/gdesmo.htm


Ovo je sajt jedrilicarskog kluba, oni najcesce vezbaju u zalivu iza ribarskog ostrva, mada izlaze na Dunav kad je vetar dovoljno jak. Sezona jedrenja je prolece i jesen. Moze da se jedri i zimi ko moze da izdrzi ali Dunav i njegovo strujanje nisu neki problemi. Ove godine, na primer, je bilo dosta kvalitetnog vetra tokom avgusta i septembra i bilo je nekoliko jedrilica koje su stalno jedrile.

Najcesce korito je microtoner ( slika je gore ) i ono moze da razvije brzinu ( kad je vetar jak ) do 10tak cvorova sto je vise nego brzo i omogucava sigurno kretanje po Dunavu. Vetar u 90% slucajeva duva sa F gore na kopno ili obrnuto, jako retko duva nizvodno ili uzvodno, stoga ne predstavlja problem. Jedri se cika caka, odnosno, vetar u bok, jedrilica blago nagnuta i onda se kormilom koriguje pravac ( najcesce )
.
U retkim slucajevima kad vetar duva uzvodno, onda se isplovi daleko a Dunav te vrati sa spustenim jedrima. 90% jedrilica imaju i male motore ( Tomos 4 ) dovoljno da se vratis nazad i uplovis u marinu ako nesto bas zagusti.

Sto se tice jedrilicarske scene kod nas, takmicenja se odrzavaju na jezerima ili na Djerdapu ( Palicko, Srebrno Jezero... ), na Dunavu su najjaci Zemunci, pa Novosadisti a onda Apatin. Zemunci, naravno, vezbaju na Dunavu...

Super tema, a evo i jedan sajt od mene...ko voli www.mojaladja.com
Steve, ovaj malo kosta, sta mu fali .. jel ova zadnja slika u Novom Sadu ili Beogradu
mojaladja.com/index.php?option=com_adsma...22&catid=1&Itemid=10

Mozda nekome bude znacilo - besplatna obuka za upravljanje camcem
www.021.rs/Novi-Sad/Servisne-informacije...avljanje-camcem.html

Svake godine krenem da razmisljam o nekom plovilu i uvek se nesto izjalovi.

• Ili se smorim zbog dozvole (mrzi me da se bakcem sa dobijanjem iste, mada se nisam nesto ni raspitivao sta/kako ide),
• ili ne mogu da odlucim kakvo bih plovilo uzeo (jedno vreme sam se lozio na macgregor 26, al sam sumnjao u njegovu iskoristivost na Dunavu),
• ili ne znam gde bih plovilo drzao leti, gde zimi ...

U principu, svi moji problemi vezani za plovidbu poticu iz neznanja
Te bi bilo dobro kad bi na ovoj temi odgovorili na takva neka pitanja pocetnika i wannabe-jeva ... Recimo, mozemo krenuti od toga gde se drzi plovilo, koliko to kosta, kakva plovila su najisplativija po pitanju potrosnje/registracije (cini mi se da je registracija skocila ove godine) ... ?

edit: evo ulete limanac kao porucen sa informacijom o dozvoli

nsblues napisao/la:

Mislim da mu ne fali nista a cena od 400e je umobolno niska. Najverovatnije je da se covek zabunio zaboravio jednu nule ili cifre ispred. Cak bi cena od 4000e bila jako niska, jer nova plasticna korita tih dimenzija ( a bez ikakve opreme ) kostaju po 10tak hiljada. Predpostavljam da je zeleo da napise 14 000 ali nekako nije uspeo... Inace, obzirom na opremu, pogon, enterijer i sve ostalo sto navodi da camac ima, ta cena od 14 000 je 2 ili vise puta manja od kolicine para koja je ulozena

pa lepo piše po kvadratu. lađa ima malo više od 34m2x400= oko 13.6k

Pa meni je bilo cudno 400ev, umalo ne rekoh uzimam ga za godisnji odmor i bacam niz Dunav nakon mjesec dana.
Everson, ovaj sajt moja ladja, tu ces sve naci, skoro svi koji prave , prodaju, preprodaju ,plove morima/Dunavom/Savom su na ovom sajtu, a i hoce ti pomoci u svemu,znam iz iskustva ...jako su voljni da istinski pomognu ,daju savjet ,sta god ti treba. Ima cak dosta ljudi i iz Novog Sada.

everson napisao/la:



1. Plovilo se drzi na marinama ( naravno ) ali mozes da ga drzis i na obali na Sodrosu, recimo ( ako je u pitanju obican pecaroski camac ). Marina ima dosta u NS sad su sve opremljene ogradama, kamerama i cuvarima tako da je camac i motor ( oprema, rezervoar ) skroz siguran. Cene vezova se krecu od 200e pa vise i to traje godinu dana. Cena veza se odredjuje prema sirini camca, odnosno, prema onome sto camac oduzme od duzine marine. Siri camac - vise para. Marine cesto ne naplacuju spustanje ili vadjenje camca za svoje clanove a za plovila vangabaritnih dimenzija ( ono sto ne moze da stane na prikolicu koju vuce auto ) koriste se dizalice na kamionima i to je skupo. Ako uzmes jedrilicu, uclanis se u jedrilicarski klub postoji mogucnost da ne placas vez na njihovoj marini jer si clan kluba i sportista a to ti je sportski rekvizit. Postoji opcija da ga vezes za neki od splavova ( ako si dobar za gazdom ) ali to ne preporucujem kao opciju za brodove, samo za jet ski.


2. Moderna plasticna korita mogu da podnesu zimu u vodi ali je preporucljivo vaditi ih svake godine, ocistiti korito od algi i namazati antialginom koji deluje sledecih godinu dana. Camac koji prezimi je u opasnosti od leda ili naglih pada vodostaja a sa druge strane kad napada sneg u njega moze da ga potopi ili optereti ( pocepa ciradu ili sl ). Desava se da u obicne otvorene camce napada sneg koji se pretvori u led i izazove pucanje korita. Extreman slucaj ali desava se. U slucaju ne vadjenja iz vode u duzem periodu, dolazi do osmoze koja je produkt sitnih deformacija u proizvodnji ( koje su neizbezne ) i fizicko/hemijskih/temperaturnih uticaja. Prvo se manifestuje kao plikovi na plasticnoj povrsini a kasnije moze da dodje do stvaranja rupa ili pukotina.

Camac moze da prezimi bilo gde na suvom, bitno je da je pokriven jakom ciradom i da je na stabilnoj osnovi ( prikolica ili klocne ). Idealno bi bilo staviti ga u neki hangar ali to zahteva dosta toga ). Camci se najcesce cuvaju na vikendicama, kod kuma u dvoristu i sl. Prikolice su skoro pa neophodne, ima ih tipskih a mogu i da se naprave prema potrebi u Beceju i kostaju oko 600e ( prohromske, atest, tockovi i gume ). Za neke camce ( vece ) obavezne a za manje camce ( otvorene - pecaroske ) i nisu. Za njih, samo radi prevoza, moze i da se iznajmi prikolica sto nije skupo.


Bez obzira na dimenzije, pogon ili cenu plovila, jako je bitno da je vlasnik upucen u mehaniku i poznaje rad motora. Vecina motora su jednostavne i pouzdane masine ali je vazno da vlasnik zna kako rade jer cesto znaju da imaju sitne mane koji se otklanjaju za minut pa da ne bi kvarile uzivanje u voznji.


3. Svaki camac zahteva brigu i negu u protivnom brzo propada. Dosta ljudi kapira plovila kao automobile za vodu. Udjes, upalis,provozas se i parkiras. To je pogresan pristup. Camac trazi paznju, kad je oluja, brines se da ga ne potopi ili da vetar ne pocepa ciradu, kad je kisa, ides da izbacis vodu, kad je sneg, ides da ga cistis, kad je led, ides da ga razbijas... To mozda zvuci kao da robujes camcu ali nije tako. Svi ljudi koje znam, te obaveze oko camca shvataju kao zadovoljstvo oko odrzavanja neceg sto jako vole i nije bas da moras da ga svakodnevno obilazis ali u zimskom periodu kad ima raznih meteroloskih "problema" treba ga obilaziti bar jednom nedeljno.


4. Sto se registracija tice, one su pre nekiliko godina jako skocile ( kad i registracije za automobile ) ali su sad nesto manje, jer je u momentu jako pao broj registrovanih plovila pa je drzava shvatila da je preterala. Detaljnije, ovde: ( www.nautika.rs/forum/viewtopic.php?f=14&t=21 )
U praxi, jako je malo registrovanih plovila jer recna policija retko izlazi da vija nauticare ( ja nisam cuo ni jedan slucaj ) uglavnom se bave brodovima. Em nemaju zivaca, em nemaju ni resurse.


5. Kolicina para koja je potrebna za uzivanje na reci zavisi od milion faktora. Moze se ploviti i sa 300-400e ali i za 300 000-400 000e, sve zavisi. Ovde je par pitanja na koje treba odgovoriti da bi moglo da se izabere idealno plovilo:


- koje su nauticke potrebe ( izletnicke, duza plovidba, pecaroske... )
- koliko ljudi treba da bude na camcu
- koja su ocekivanja od pogona ( jak pogon za vucu skija i glisiranje ili manji motor samo za prevoz )
- da li ce biti dece na camcu
- koliko se vremena provodi na camcu ( pitanje komfora, wc i slicno )
- pitanje dalje prodaje camca
- kolicina novca sa kojim se raspolaze