TEMA: Petrovaradinska tvrđava

Ok, u teoriji je dosta toga moguće. Ali koja je verovatnoća da muzika, koja traje 4 dana godišnje, nanese štetu tvrđavi? Onda bi trebalo zabraniti i koncerte na Trgu, jer će se ceo stari centar srušiti...

Veću štetu tvrđavi nanosi njeno loše održavanje, zapostavljenost nekih delova, saobraćaj (na tvrđavi i u podgrađu), itd...

Sasvim sigurno najveću štetu tvrđavi nanosi neodržavanje, i nepažnja.
Nadam se samo da će izdržati još malo dok se ne pojavi neko odgovoran ko će se stvarno pozabaviti kvalitetnim investicionim održavanjem, konzervacijom, restauracijom i rekonstrukcijom.

Dukelander napisao/la:
Znam ponešto o tome. Ne spada u nemoguće, ali ni u mnogo verovatno. Trebalo bi direktno pobuditi konstrukcju u dužem trajanju i velikom energijom zbog značajnog rasipanja. Ovako kroz vazduh, ne bih rekao. Hoću da kažem da muzika nema veze. Ostaju cupkajući ljubimci. Kako polovina nema ni sluha ni ritma nisam zabrinut.

Vidis da je sada i ON strucnjak. Ali, cuo sam da postoje dve studije o "stetnom" uticaju EXITa na Tvrdjavu da su radili PMF i FTN 2003 i 2009 ili 2010. Naime i ovo sam cuo od jednog novinara (mislim da je i on na ovom forumu pa ga tom prilikom pozdravljam), ali ko vise veruje u ono sto procitaju u novinama, cuju na radiju ili vide na televiziji!? Rekoh, dok ne vidim crno na belo...

Samo ne znam ko vise steti tvrdjavu EXIT, grad koji nema para da ulaze u ocuvanje, oni koji se penju autobusima i automobilima jer je na Gornjoj tvrdjavi zabranjeno parkiranje, ja koji driftujem kod na gornjem bastionu sv. Luja, oni koji ULTovima i kamionima paradiraju, intezivan saobracaj kroz Podgradje. Gradjavni koji ne znaju nista o Tvrdjavi, turisticki vodici koji pisu o "jebodromima" ili mi govore kako Damad Ali-pasa nije bio veliki vezir. Milkovic, akademik Veljko koji jedini nesto i pise, pardon, skenira.

Ah, da... Ovo ce nekima biti zanimljivo. Nisam vam rekao da sam "imao cast" da budem spomenut u poslednjoj "publikaciji" pomenutog akademika.

"...najlakse bi bilo propremiti obimnu suvoparnu publikaciju o fortifikacijama putem kompilacije arhivske gradje, pojedinih knjiga iz biblioteka, beskrajnim fotografisanjem bastiona, bedema, galerija itd."¹ rece Milkovic akademik Veljko u predgovoru knjige u kojoj je objavio skenirane strane iz "Vojne enciklopecije", ali i radove Secuskog i Smita uz napomenu da se bitni podaci "prenose u neizmenjenom obliku kako bi se izbegle greske pri bilo kakvoj obradi teksta... V.M.)²
__________
¹ Milkovic, Veljko, Petrovaradinska tvrdjava - Kosmicki lavitint otkrica - podzemne galerije, prilozi o fortifikacijama, prikaz sazvezdja, tajna malteskog krsta, astronomska podudarsnot, rituali i mistika, alternativni turizan..., Novi Sad 2007, str. 8.
² Milkovic, op.cit., str. 14.

Micowiny napisao/la:
Ozbiljna i sistematska merenja su jedini način da se to utvrdi. Ne zanemarimo stotine godina sleganja, zemljotrese, bombardovanje. Navijam za Egzit, ali ne do granice uništenja tvrđave.
Pitanje je šta su gorepomenuti radili. I o njima ponešto znam i ne znam šta bih rekao.

VREMEPLOV za 18. oktobar 1692.

pronadjite greske...

1692. - Počela gradnja Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu. Kamen-temeljac Petrovaradinske tvrđave položio je austrijski princ Kroj. Izgradnja je trajala punih 88 godina, do 1780, po projektu francuskog vojnog arhitekte Sebastijana Vobana, a gradili su je austrijski vojni arhitekti. Izgrađena na 112 hektara, na uzvišenju koje dominira okolinom, bila je neosvojiva za tadašnju ratnu tehniku i već tada je dobila naziv Gibraltar na Dunavu. Kao isključivo vojni objekat, Petrovaradinska tvrđava služila je sve do 1948. godine, da bi 1951. stavljena pod zaštitu države i dobila karakter kulturnog i turističkog objekta. Pored muzeja, arhiva i niza umetničkih ateljea, poslednjih godina se na tvrđavi održava "Exit", međunarodni festival muzike.

Kao što verovatno svi znate, ovo su planovi izloženi u centru grada i to do 26. aprila, pa ako želite uživo da ih vidite požurite.

Da su stavili mat stakla ne bi bilo odsjaja, ovako nisam mogao da skroz izbegnem svoj uticaj...

Ako nekome zatrebaju original fotke neka mi se javi na pp.

Austrijski državni arhiv
(Österreichisches Staatsarchiv)
PLANOVI PETROVARADINSKE TVRĐAVE

(Naslove sam prekucao sa etiketa koje stoje pored planova.)

1. Plan Petrovaradinske tvrđave - 1688.

2-3. Plan Petrovaradinske tvrđave sa okolinom - 1720.

4. Plan Petrovaradinske tvrđave sa okolinom - 1721.

5. Prikaz radova na Petrovaradinskoj tvrđavi - 1726.

6. Pregledni plan Petrovaradinske tvrđave, Hornverka, Petrovaradina i Majura - 1750.

7. Raportni i projektni plan fortifikacijskih i drugih radova na Petrovaradinskoj tvrđavi - 1760-1762.

8. Raportni i projektni presek fortifikacijskih i drugih radova na Petrovaradinskoj tvrđavi - 1760-1762.

9. Raportni i projektni plan fortifikacijskih i drugih radova na Petrovaradinskoj tvrđavi - 1762-1764.

10. Raportni i projektni presek fortifikacijskih i drugih radova na Petrovaradinskoj tvrđavi - 1762-1764.

11. Nacrt minskog sistema Petrovaradinske tvrđave - 1764.

12. Raportni plan Petrovaradinske tvrđave - 1770-1771.

13. Glavni raportni plan fortifikacijskih i drugih radova na Petrovaradinskoj tvrđavi - 1780-1781.

14. Situacioni plan dela Petrovaradinske tvrđave, sa predloženim ušančavanjima - 1822.

15. Kopija skice ušančavanja na Petrovaradinskoj tvrđavi - 1850.

16. Prikaz ostataka Inzelšanca uništenog u poplavi 1827. kao i delova srušenih 1832.

17. Plan pešadijske kasarne u Hornverku, građene 1751-1752. (danas zgrada Akademije)

18. Plan, fasada i profil kasarne u Hornverku - 1805. (danas zgrada Akademije)

19. Raportni i projektni plan franjevačkog samostana pored kojeg je napravljena garnizonska bolnica - 1783-1784. (danas Vojna bolnica)

20. Presek i fasada garnizonske bolnice u Vaserštatu, adaptirane zgrade franjevačkog manastira - 1786. (danas Vojna bolnica)

21. Skica i profil već izgrađene garnizonske bolnice i stare zgrade franjevačkog samostana takođe predviđenog za adaptaciju u bolnicu - 1786. (danas Vojna bolnica)

22. Skica i presek nekadašnje zgrade Komande Tvrđave, potom Generalne komande, kao i plan bivše franjevačke crkve pored samostana, predviđenog za adaptaciju u bolnicu - 1786. (danas Vojna bolnica)

23. Raportni plan kuće adaptirane u zgradu Ratne kancelarije - 1784. (danas Trg vladike Nikolaja br. 4, deo Vojne bolnice)

24. Projekat proširivanja zgrade Generalne komande - 1811. (danas u sastavu Vojne bolnice)

25. Fasada i poprečni presek zgrade Generalata - 1820. (danas Vojna bolnica)

26. Fasada i poprečni presek zgrade Generalne komande u Donjoj tvrđavi - 1820. (danas Vojna bolnica)

27. Plan Duple kasarne na Petrovaradinskoj tvrđavi - 1750. (danas Oficirski paviljon)

28. Raportni i projektni plan potpune restauracije Duple kasarne na Gornjoj tvrđavi - 1784. (danas Oficirski paviljon)

29. Plan, fasada i presek Duple kasarne na Gornjoj tvrđavi, predviđene za adaptaciju - 1802. (danas Oficirski paviljon)

30. Plan artiljerijske kasarne - 1839. (danas Muzej grada)

31. Plan Lihtenštajnove kasarne na Gornjoj tvrđavi - 1819.

32. Fasada i presek zgrade Komande Tvrđave - 1820. (danas Beogradska ulica br. 9)

33. Plan i presek restauracije grenadirske kasarne u Donjoj tvrđavi u Oficirski paviljon - 1828. (danas Beogradska ulica br. 14)

34. Skice, presek i fasada nove garnizonske bolnice - 1809.

Bravo za trud, odlicne su

Od mene + za trud i za ideju (i za 666-ti post )!

ma nista dok ih ne vidite uzivo...

btw... broj 16. je fenomenalna...

svaka cast za trud i reportazu.

Dukelander napisao/la: Hahaha uočio si
Hvala svima. Ipak sam odlučio da stavim velike fotke, pa ko želi moći će da skine neko vreme (dok ne obrišem sa servera).

ovo mi deluje kao pronalazak rupe na saksiji...

svi znamo da je na dnu ali eto, neko se nasao i da je podigne i vidi sta ima ispod...

ajde ovako, ko hoce sa mnom jedan da da izvrsi pravo arheolosko istrazivanje bez iskopavanja... da lociramo redute iz sredine XIX veka... samo da uzmem plan iz istorijskog arhiva grada...

Ako si ozbiljan racunaj na me

I na mene

enovisad.rs/content/view/9426/520/lang,serbian/

E dobro su se setili - 1948! Inace mislim da od te price sa Uneskom nema nista, samo mazu oci, ali dobro je da se bar mi sami sa sobom sredimo...

Naravno,Novom Sadu nije u interesu da Tvrđava bude pod UNESCO jer ako bude onda Novi Sad nema para od Exita jer nece biti exita!