TEMA: Petrovaradinska tvrđava

Obnavlja se deo kasarne u Petrovaradinu

Vojska Srbije nedavno je započela obnovu fasade i sanaciju krovne konstrukcije na objektu pekare i donjeg provijantskog magazina, koji je duže bio ograđen zaštitnom trakom zbog opasnosti od pada fasade. Objekat se nalazi na Kameničkom putu 1 u Petrovaradinu i deo je prostorno-kulturno-istorijske celine Gornja i Donja Petrovaradinska tvrđava s podgrađem, a reč je o kulturnom dobru od velikog značaja.

"Objekat je sastavni deo vojnog kompleksa Donje tvrđave", kaže za "Dnevnik" portparolka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandra Zeković. "Taj jednospratni objekat je dograđen između dva svetska rata na sačuvane delove autentičnog sklopa i novi je deo magazinskog prostora. Od autentičnog sklopa provijantskog magazina, građenog u prvoj fazi izgradnje Tvrđave – a može se videti na kartama iz 1739. godine i 1750. godine – danas su sačuvane centralna zgrada i zgrada provijantskog magazina.

Prema njenim rečima, delovi Bastiona Svetog Karla s Provijantskom kapijom, izgrađenog u drugoj polovini 18. veka, srušeni su i rekonstruisani u dva navrata tokom dvadesetih godina 20. veka, usled gradnje Mosta kraljevića Tomislava i neposredno pred Drugi svetski rat zbog trasiranja Kameničkog puta.

"Sva tri objekta međusobno su povezana na nivou prizemlja, dok je na nivou sprata glavna zgrada izdvojena kao zasebna celina. Objekat na kojem se trenutno radi ima pravougaonu osnovu. Konstrukcija je savremena, fasade su ravno malterisane i obrađene po uzoru na ostale objekte – zgradu pekare i donjeg magazina. Korišćeni su slični fasadni elementi: venci, ramovi oko prozora i pilasteri, ali su njihove forme svedenije", objašnjava Zeković.

Exit traje 4 dana godišnje, a nemar 361 i tako svake godine. Koliko može jedan festival da naudi tvrđavi? Slične manifestacije se održavaju i na nekim drugim tvrđavama u Evropi.

Nisam hteo da kažem da će Exit srušiti tvrđavu već da će se tvrđava sama srušiti ako se nemar nastavi a da će Exitovci potencijalno nastradati. Naravno malo sam bio ironičan mada mislim da nije nemoguć scenario - pogledajte samo kolika je pukotina. Poenta priče nije hejt prema Exitu (pošto ste odmah krenuli da ga branite a ja ga nisam ni napao) već da je blam da ne može da se sanira tvrđava tj. da ni to ne može da bude prioritet u ovom gradu.

FOTO: Katakombe Petrovaradinske tvrđave očišćene posle 70 godina
Katakombe Petrovaradinske tvrđave očišćene su od smeća posle sedamdeset godina, a iz njih je izneto preko 20 tona otpada.



Završivši mapiranje kontraminskog sistema, građani okupljeni u Urbanu gerilu ratnika iz podzemlja (UGRIP) odlučili su da očiste podzemlje Petrovaradinske tvrđave. Tokom proteklih godinu i po dana organizovali su 132 akcije čišćenja, u kojima su mapirali otpadne vode, kanalizacije, kao i mesta na kojima se nalaze velike količine đubreta.

Osnivač udruženja "3D Svet", koje istražuje Tvrđavu, i jedan od ugripa, Leon Šurbanović kaže da je veliki problem što su građani uzurpirali kontraminski sistem, napravivši od njega lavirint. Umetnici su u svojim ateljeima napravili toalete, a fekalije su završavale u podzemlju. Takođe, u poslednjih nekoliko decenija mnogo osoba je prodefilovalo kroz katakombe i tunele - veliko broj njih je nešto uzeo, a zauzvrat ostavio otpatke.

"Proučavajući Tvrđavu uvideli smo da ima mnogo nesređenih stvari, u smislu da je ceo sistem postao lavirint. I sve je dobilo taj negativni kontekst, jer je zaista veliko pitanje kako se vi odnosite prema trećem najvećem kontraminskom sistemu na svetu. U poslednjih godinu i po dana smo krenuli u akcije čišćenja, a prvo što smo uradili jeste otkopavanje bitnih tunela, kako bi postojala komunikacija zbog strujanja vazduha. Otpušavanjem tih tunela mi smo omogućili da dosta vode izađe, a kroz njih je automatski prošlo mnogo više vazduha", priča Šurbanović za 021.rs.




Samo u poslednje dve akcije čišćenja takozvane Rudolfove magistralne linije članovi udruženja su izneli preko 650 kilograma smeća. Oni od kojih se očekivalo da vode računa o, kako kaže, poslednjoj liniji odbrane kulturno-duhovnog nasleđa Novog Sada, to nisu činili.

"U našim akcijama nismo imali podršku, sve što smo radili činili smo sami i sami smo to finansirali. Naravno, dobijali smo tapšanje po ramenu za to, ali ne žalimo ni trena. Preduzeće koje je trebalo da čisti podzemlje Tvrđave to nije činilo jer nisu znali pod čijom je to ingerencijom i tako se odgovornost prebacivala s jednih na druge", dodaje naš sagovornik.

Međutim, ničijoj nadležnosti uskoro bi mogao da dođe kraj. Šurbanović najavljuje formiranje radnog tela koje će okupiti udruženja i stručnjake koji se bave Tvrđavom.

Između legendi i realnosti

Za Petrovaradinsku tvrđavu vezuje se mnoge priča, a veliki broj pretvoren je u legende. Od ala koje se kriju u podzemlju, do skrivenog blaga. Zbog toga su se tokom duge istorije ovog utvrđenja mnogi upuštali u ekspedicije tražeći ono što se ne može naći. Iako ih često pitaju da li u svojim "izletima" pronalaze dragulje i zlatnike, Šurbanović kaže da su artefakti koje nalaze skromniji, ali podjednako dragi.

"Stvari koje pronađemo prosledimo nadležnim institucijama. Ipak, otkad se spuštamo u podzemlje pronašli smo kolekciju starih baterija koje su koristili istraživači i od toga imamo kolekciju. Takođe pronalazimo razne materijale, olovke i sveće starih istraživača. Interesantno je da smo pronašli šarke od starih čeličnih vrata koja su se to nalazila, a danas nema nijednih. Postoje dve verzije gde su ona nestala: jedna je da su oni koji su tragali za blagom skupljali sirovine pa ih odneli, a druga je da ih je pred početak Drugog svetskog rata iskoristila vojska za municiju ili oružje. Mi smo ih rekonstruisali kako izgledaju pa se nadamo da će ih jednog dana postaviti ponovo, kao i da ćemo moći da ostvarimo cilj, a to je osnivanje muzeja", kaže Šurbanović.

Novi novosadski sport - Work in

Iako je treniranje na otvorenom postalo svetski trend koji je popularan i kod nas, članovi UGRIP-a osmislili su, kako kažu, novi sport. S obzirom na to da je kontraminski sistem Petrovaradinske tvrđave treći najveći na svetu, oni koji uđu u njega imaju priliku da prepešače i po 20 kilometara, a ideja je da igrači treniraju i mozak, jer će morati da nauče kako da prođu lavirint Tvrđave.

Oni koji žele da upoznaju Petrovaradinsku tvrđavu do najsitnijih detalja mogu to da učine u nekoj od radionica ovog društva. Na taj način mogu i sami postati deo armije UGRIP-a i steći svoj "gerilski vojni čin".

– Циљ нам је да од старе даме, односно Петроварадинске тврђаве, направимо дунавску лепотицу, што она у бити јесте, и да се не кити само неким фестивалима већ

да буде активна 365 дана – рекао је за наш лист оснивач Удржења УГРИП, које је до сада уклонило више од 20 тона ђубрета из подземља Тврђаве, Леон Шурбановић. – „Егзит“ је одличан фестивал, ту нема шта да се прича, али они се, једноставно, не одужују Тврђави. Одговорност за то сносе и надлежни јер су то дозволили и нису узели ренту за изнајмљивање које ће касније улагати у очување и одржавање Тврђаве.
По његовим речима, од Ратно-историјског архива Беча, добили су званичну мапу, и то не једну већ стотинак, у којима се налазе драгоцени подаци о настанку Тврђаве.

– Тада смо схватили да смо доста грешили у мапама које смо сами исцртавали – истакао је Шурбановић, присећајући се како је све почело.

Прво званично спуштање чланова УГРИП-а је било августа 2015. године с мапама које су сами цртали водећи се интуицијом.
По Шурбановићевим речима, постоји око 70 незваничних улаза, а ни званичници из града не знају где су сви они и куда воде.

– Тврђава је мравињак избушен на све стране, који, по неким мојим проценама, има 20 километара подземља. Ангажовали смо и професионалног риболовца који поседује сонар, којим смо открили да постоје индиције да се испод Дунава налазе три тунела – рекао је Шурбановић.
До сада је очишћено око 20 тона ђубрета и процењује се да је остало још 100 тона.

Екипа из УГРИП-а два пута недељно чисти подземље и планира да га очисти у наредних пет месеци.
Основни проблем, како је рекао Шурбановић, представља вегетација, која је највећи непријатељ јер ружа ветрова на стогодишњем нивоу навуче по десет центиметара земље.

– Људски фактор, земља, киша, атмосфера, вегетација... утицали су на то да гомила корења продре у подземље, што доприноси да се вода слива и „цементира“ ту ситну земљу – рекао је Шурбановић, и додао да ће се, по њиховим проценама, за 600 година подземље скроз испунити земљом ако се не предузму одређене мере.

Спречавање свега тога спада у другу фазу активизма групе УГРИП, односно враћање цигала у нише – којих има 4.000 и које представљају потенцијалне ходнике – такозване ноздрве – помоћу којих подземље дише.
У последњој фази план је да се уђе у подземље с колицима и ашовима, да се вишак земље изнесе напоље да би се на крају од подземља направила туристичка атракција.
К. Бачкалић

Катакомбе у ствари контрамински систем
– Пошто су Турци водили минске ратове, да би освојили Беч, једна од препрека им је била и Петроварадинска тврђава... – казао је Леон Шурбановић. – Да би освојили град, они су копали минске галерије и нападали бедеме тврђава па су због тога Аустријанци направили контраминске градове у служби одбране. Новосађани зову подземље тврђаве катакомбама, али катакомбе су заправо гробнице, а ово је контрамински систем.

Јазавци и лисице чести становници
– Доле има много јазаваца и лисица. Јазавац је веома опасан и у ту сврху имам маску од челика. Ноге су ми се одсекле кад сам га видео, био је величине yака цемента, а познато је да они могу да убију човека. Међутим, они не нападају први ако нису угрожени, а за то имам и специјални ласер којим сам га отерао – објаснио је Леон Шурбановић.

Za rasvetu Beogradske kapije skoro 11,5 miliona dinara
Beogradska kapija će tokom leta biti osvetljena, a za to će iz budžeta grada biti izdvojeno 11,4 miliona dinara.



Ovim će se konačno završiti pre više godina započeta obnova Beogradske kapije koja je koštala 35 miliona dinara. Sa sredstvima koja se sada izdvajaju za rasvetu, dođe se do toga da će konačni troškovi sređivanja ovog dela Petrovaradinske tvrđave biti preko 300.000 evra. Prvobitno je Banka Intesa donirala 10 miliona dinara, Grad i Pokrajina su dali po 7,5 miliona dinara, a Republika još 10 miliona.

Posao na ugradnji rasvete, kao i dekorativnog osvetljenja je na tenderu Uprave za građevinsko zemljište i investicije pripao firmi "Energotehnika - Južna Bačka", koja je dala najpovoljniju ponudu.

Oni imaju rok od 120 dana da instaliraju više desetina svetiljki, nakon čega ovaj prostor više neće biti mračan za pešake, a i vozači će lakše moći da prolaze ovim delom Preradovićeve ulice.

www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/165169/Z...-miliona-dinara.html