TEMA: Gradske vesti

legenda NS vinarstva

Смеће нестаје под земљом

Нови Сад сада тренутно има 68 подземних контејнера, а планирано је да се постави 240 нових у блиској будућности, кажу у ЈКП “Чистоћа”. Према ранијим најавама за то је обезбеђено 69 милиона динара. Прошле недеље ово предузеће је поставило још четири подземна контејнера за комунални отпад, два на Тргу галерија и два у улици Мике Антића.



- „Чистоћа“ непрекидно улаже средства у савремену опрему како би Нови Сад изгледао уредно и чисто. Зато смо се определили за куповину и постављање савремених подземних контејнера који се користе у свим великим европским градовима. Подземни контејнери представљају најбољи начин одлагања отпада и њиховом уградњом смо постигли да центар изгледа још лепше и уредније - кажу у овом предузећу.

До сада су подземни контејнери постављени у самом и ширем делу центра, у делу око Скупштине града, зграде Бановине и гимназије „Исидора Секулић“, као и у близини главног улаза у Штранд. Ови контејнери у наредном периоду требало би да се нађу и у осталим деловима града, попут Лимана, Новог насеља, Детелинаре... Када се испуни план, Нови Сад ће бити један од ретких градова у Србији који неће имати ружну слику побацаног смећа по улицама.

У подземном делу контејнера налази се непропусна врећа, док се на површини налази спољно кућиште са отвором за убацивање смећа. У један подземни контејнер стаје смећа колико и у четири класична контејнера који се налазе на нашим улицама или у четрдесет класичних канти за смеће које се користе у индивидуалном типу становања.

Iskreno, bolje podzemni kontejneri sa ovim dizajnom (nikakvim), nego metalni kontejneri bez poklopaca, najčešće na mestima gde kada se uključuješ kolima iz sporedne ulice na glavnu, ništa ne vidiš. O smradu da se ne priča, svi znamo....

Gradska cigla završava u privatnim dvorištima!



Bedem sa Petrovaradinske tvrđave završio kao ograda na Ribnjaku, vredna stara opeka i klinker izvađeni iz novosadskih ulica sada krase privatna dvorišta.

Scena iz Trebinja, gde je reditelj Emir Nemanja Kusturica zajašio da ruši austrougarsku kulu, u nameri da iskoristi autentični stari kamen sa Petrinje za svoj projekat Andrićgrada, dočekan je “na nož” od strane javnosti sa obe strane Drine. Kusturica se pravdao kako ima “usmenu dozvolu” za razvlačenje istorijskog kamena za svoje lične interese, ali mu politička podobnost u Republici Srpskoj i prijateljstvo sa njenim predsednikom Miloradom Dodikom nisu bili dovoljni, te je morao da odustane od cele rabote, zgražavajući se usput nad “primitivizmom” naroda i “nedostatkom vizije” koju obični smrtnici poseduju. Većem delu Srbije i drugih ex-Yu država je cela situacija i dalje bila nejasna i drska, ali Novosađanima je bila – poznata.

Bedem koji je postao ograda

U noći između 15. i 16. novembra 2007. godine kompletan bedem od crvene cigle koji se nalazio ispred ateljea na platou Petrovaradinske tvrđave volšebno je nestao. Građani koji su se narednog dana, posle 16 sati zatekli na gornjem platou mogli su da vide rovokopač koji je uklanjao delove bedema, dok su cigle zatim utovarane u kamion. Radne mašine i kamioni bili su bez vidnih oznaka preduzećća, a radnici koje smo tada zatekli u poslu nisu želeli da govore. Nekoliko dana kasnije, novosadska policija uhapsila je radnika Stjepana Režuka iz Bukovca zbog sumnje da je rovokopačem porušio 200 metara bedema, a on nije želeo da otkrije po čijem nalogu je to učinio.


Rušenje zida se na početku pravdalo njegovim “neautentičnim izgledom”, a zbog “neauteničnosti”, stradala je i jedna od dve preostale osmatračnice, iako se prvobitne verzije ovih kula pojavljuju na gravurama koje datiraju iz 18. veka. Ondašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika Đorđe Srbulović pokušao je da “opravda” rušenje zida upravo na osnovu argumenta “autentičnosti”.
Većina Novosađana ne zna da je pre pedesetih godina 20. veka ograda na Tvrđavi bila od kovanog gvožđa, te da je naknadno izidana kao produžetak bedema. To je urađeno radi bezbednosti građana, a ako želimo da Tvrđava ima autentičan izgled, onda se moramo za to i pobrinuti. Nova ograda je, u stvari, verodostojan izgled, kakav je i francuski projektant Voban zamislio, istakao je tada Srbulović.

Inače, koautor portala www.petrovaradinskatvrdjava.rs Nenad Šeguljev izjavio je svojevremeno da će, ukoliko mu gradski oci pokažu “Vobanov projekat” sa gvozdenom ogradom, lično finansirati izgradnju ograde, od čistog zlata.

Gde je bedem?

Prema saznanjima do kojih smo došli, građevinski materijal koji je nekada činio debeli zid, deponovan je u naselju Ribnjak. Gomila vredne crvene cigle nalazi se na obali Dunava, ispred kuće u Ulici Donji put. Na toj adresi registrovana je firma “Studio Dag”, čiji se vlasnik i likvidacioni direktor Dragoslav Ulić, poznatiji pod nadimkom Dag, bavi filmskom, fotografskom i televizijskom produkcijom. Na sajtu “Studija Dag”, među referencama, stoji i saradnja sa hotelom “Leopold I”, čija je uprava u tadašnjoj prepisci sa ZIG-om, stavljala do znanja da zbog visine bedema, njihovi gosti nemaju dobar pogled na grad. Ulić je, inače, dobitnik Zlatne palme na Kanskom festivalu za kratkometražni naučni film (2006. godine) i asistent Emiru Kusturici na snimanju njegovog filma “Crna mačka beli mačor”.

On je navode da ima veze sa misterioznim deponovanjem građevinskog materijala demantovao, navodeći da su, prema njegovim saznanjima, “gomilu cigala” na obali ispred njegovog placa ostavili radnici JKP “Put”, koji su tih dana asfaltirali Donji put. Iz ovog gradskog preduzeća odgovorili su da “nikakve cigle njihovi radnici nisu dovozili, niti da je to, razume se, materijal koji oni upotrebljavaju”. Komšije su potvrdile samo da su cigle istovarene u večernjim časovima, ali niko nije video oznake firme koja je ostatke bedema dovezla.

Gradska kaldrma na privatnim placevima
Ukoliko je rušenje, uklanjanje i deponovanje građevinskog materijala sa Petrovaradinske tvrđave urađeno tajno i sa obiljem kontroverzi, u gradu se neretko desi i da vredne kamene kocke, kaldrma ili opeka, “nestanu” nakon vršenja zvaničnih radova koje sprovode javna preduzeća. Kako za Novine novosadske kaže Anica Dugalić-Tadić iz Odeljenja za odnose sa javnošću u Zavodu za izgradnju grada, granitne i klinker kocke koje se skidaju sa rekonstruisanih ulica se deponuju u magacin, i ponovo se koriste za popločavanje novih puteva, poput skupocenog materijala koji je uklonjen sa Grbavice.
Klinker opeka koja je prošle godine skinuta iz Ulice Vere Pavlović deponovana je i složena u JKP “Put” i koristi se za popravku ulica koje su od klinkera, kao npr. Ulica Miloša Bajića.


U Ulici Branka Bajića nalazile su se granitne kocke veličine 10x10cm koje su skinute kada se rekonstruisala ova ulica. Neoštećene kocke su se koristile za popločavanje prilikom rekonstrukcije Kineske četvrti kao i za druge ulice koje su istog sastava kao i Ulica Branka Bajića (Viserionova, Radnička, Alekse Šantića…), kaže Dugalićeva.

Deo ovog materijala je, prema njenim rečima, neupotrebljiv, i kao takav je završio na deponiji, kao što je to slučaj sa klinker opekom koja je do predizbornog gradilišta u Jevrejskoj ulici krasila obode biciklističkih staza.
Tačno je da je Jevrejska ulica nedavno rekonstruisana, međutim ona nije bila pod tzv. klinker kockama, odnosno trotoar i biciklistička staza su bile od asfalta. Jedino je oivičenje biciklističkih staza bilo od klinkera, mahom oštećeno, pa je kao takvo odneto na deponiju. Ne planira se njegova dalja upotreba jer je materijal nekvalitetan i ne može se koristiti zbog oštećenja, tvrdi Anica Dugalić – Tadić.

Međutim, prema rečima jednog poznatog novosadskog arhitekte, koji je želeo da ostane anoniman (ime poznato redakciji), u pitanju je materijal koji je veoma vredan, zbog činjenice da se više ne proizvodi, a prema svojim fizičkim karakteristikama je praktično neuništiv i uvek se može upotrebiti. – To je nezvanična praksa – vredan građevinski materijal se ukloni, neko vreme stoji u nekom skladištu, a onda završi na nečijem privatnom placu. Ili u kućama političara, ili za opremanje placeva biznismena bliskih vrhu vlasti, najčešće gazdi firmi koje po pravilu dobijaju poslove na tenderima koje raspisuju javna preduzeća, navodi naš sagovornik.

Nažalost, dok neko ne iznese tačne podatke o materijalu koji je nestao, uz navođenje onih koji su “zaslužni” za nestajanje, pa dok se ne povede neka istraga na ovu temu, vredna opeka, klinker kocke i slični ostaci novosadske istorije ostaju po raznim dvorištima, i u novinskim stupcima.

Miodrag Sovilj, foto: A. Kamasi

Austrougarska cigla na ceni
U potrazi za starim građevinskim materijalom koji se koristi u “moderne svrhe”, po oglasima smo pronašli firme koje, ne samo da trguju starom, austrougarskom opekom, biber crepom, klinkerom i sličnim materijalom, nego i prave objekte od njega. Tako preko Interneta možete, na primer, da poručite zidanu ogradu, roštilj, čitave fasade i delove enterijera, izrađene od stare opeke, po ceni od 8 do 40 evra po kvadratu. Zbog limitiranih količina, očuvani stari materijal je skup, a najkvalitetnije serije na sebi imaju pečat proizvođača. Neki prodavci ciglu cene i preko 25 evra po komadu. Često je u pitanju opeka iz privatnih kuća, ali se može nabasati i na građevinski materijal koji je nekad bio u vlasništvu opštine, grada, države…

Нове камере и аутобуска станица на Булевару ослобођења

Новосађани ће морати пажљивије да возе на још једној раскрсници у граду, јер ће их ускоро снимати неколико додатних камера. Наиме, радови на постављању надзорних камера на раскрсници Булевара ослобођења и Улице Максима Горког започети су, а инвеститор је ЈКП "Информатика".



Како кажу у овом предузећу, ово је само наставак пројекта "Нови Сад, безбедан град". Биће постављено 6 камера високе резолуције, које ће пратити комплетан саобраћај на овој прометној раскрсници. Четири камере биће постављене на правцима, док ће остале две надгледати саму раскрсницу. Завршетак грубих грађевинских радова очекује у среду, док ће се на конкретно постављање сачекати још неко одређено време.

Поред тога, на супротној страни Булевара ослобођења, односно на раскрсници са Улицом Браће Рибникар, радници "Пута" почели су јуче радове на уређењу тротоара на аутобуском стајалишту, који је био у прилично лошем стању. Док трају радови, аутобуска станица биће померена неколико десетина метара даље, а завршетак посла планиран је за следећу седмицу.

Osušeno drvo nov simbol Veternika!Objavljeno 19.07.2012
Veterničani traže da se s ulaza u mesto ukloni sablasni spomenik mračnoj prošlosti
Ozlojeđeni Veterničani kažu da će pokrenuti inicijativu da se ovaj spomenik s mračnim predznakom ukloni. Naselje je poznato po kriminalu, a njegovi stanovnici kažu da ovde zlo nikada ne miruje
Simbol sablasnog izgleda već mesec dana krasi Veternik. Na samom ulasku u naselje stoji suvo i oguljeno stablo okrenuto naopačke. Osušeno drvo predstavlja pravu misteriju za meštane, kojima uopšte nije jasna njegova simbolika. Ozlojeđeni Veterničani kažu da će pokrenuti inicijativu da se ovaj spomenik s mračnim predznakom ukloni.
– Možda je onima koji su ga postavili jasno šta drvo predstavlja, ali nama ne. Ne može da simbolizuje ništa lepo jer stvarno ružno izgleda. Ovaj lepi parkić su samo unakazili. Mada, ko zna, možda je to simbol mračne prošlosti Veternika. Znate, ovde zlo nikad ne miruje – govori stariji Veterničanin, ne skidajući pogled s ogoljenog stabla.

Kamenička pijaca nova a tezge prazne

!

Lokali u Dunavskoj zvrje prazni

U poslednjih nekoliko meseci u Dunavskoj ulici zatvoreno je pedesetak radnji. Pasaži su sablasno prazni, a iako se lokali izdaju i za svega 100 evra mesečno, nema ko da ih zakupi. U devet pasaža, katanac je stavljen na oko pedesetak lokala, a na izlozima piše „hitno se izdaje“.

U Udruženju trgovaca Novog Sada upozoravaju da će do kraja godine 70 odsto malih trgovaca morati da zatvori radnje.

- Svakog meseca u gradu zbog visokih marži, poreza i gradskih taksi bude zatvoreno od 130 do 150 radnji, a od početka godine 850. Bez posla je ostalo oko 3.000 ljudi - upozorava Mlađan Šumić, sekretar Udruženja trgovaca Novog Sada.

Pokrenuo sam par ljudi da saznaju sto vise, videcemo sta ce biti do kraja, ali ovi sto su premeravali pricaju da ce biti asfalt, a staze ce biti behatonirane naravno. Cela Radnicka je ocrtana nekim crvenin i zutim krugovima, crtama i brojevima, neke njihove oznake.