TEMA: Gradske vesti

Premijera i otvaranje “Arene” tek 29. decembra?

Bioskop "Arena" bi, po najnovijim najavama, trebalo da bude otvoren 29. decembra, predviđa direktor kompanije "Art Vista" Zoran Cvetanović. Po njegovim rečima moguće je da do tog datuma neće biti sve
sale u funkciji već samo one koje su prioritet - Velika sala i 3D sala, kao i foaje i kafe-bar.
- Manje sale su praktično gotove, stigli su projektori i u fazi smo montiranja sedišta i audio i video uređaja. U Velikoj sali momentalo radnici postavljaju podove, a sledi krečenje i postavka sedišta - kaže Cvetanović.
Kako dodaje, u zavisnosti od brzine radova moglo bi da se desi da svih šest sala budu gotove, međutim, veća je verovatnoća da će samo deo "Arene" biti dostupan za posetioce na dan najavljenog spektakularnog otvaranja koje bi trebalo da bude praćeno novosadskom premijerom filma "Montevideo-Bog te video!".
Da podsetimo, zakupac bioskopa "Arena"- preduzeće "Art Vista", najavilo je otvaranje kompletno rekonstruisanog bioskopa sredinom meseca. Predviđanja se svake nedelje menjaju, tako da su u poslednjih mesec dana tri datuma bila u igri, 22. ili 23. decembar, potom 28. a sada se čeka potvrda da će Novosađani posle više od dve godine provedene bez poštenog bioskopa, film pogledati u “Areni” 29. decembra.
J. Zdjelarević

Konačno policijska stanica na Novom naselju

Novo naselje naredne godine dobija stanicu policije, potvrdio je direktor srpske policije Milorad Veljović, a prenosi Novosadska televizija.

"Policijska stanica na Novom naselju u Novom Sadu jedan je od prioriteta u 2011. godini", rekao je Veljović.

Policijska uprava u Novom Sadu trebalo bi da dobije i poseban status, po modelu Beograda, jer je po obimu kriminaliteta odmah iza prestonice, prenosi Novosadska televizija.

НОВАКОВИЋ: КИКА и ОБИ стижу у Нови Сад
Чет, 12/30/2010 - 21:10 — vebmaster
интервју | хронике | новосадска
Ове године трудили смо се да са скромнијим буџетом реализујемо све капиталне инвестиције и у томе смо и успели. Програм уређивања грађевинског земљишта

реализовали смо око 90 одсто, а нарочито бих истакао следеће инвестиције - изградњу Булевара Европе од Корнелија Станковића до Руменачког пута, проширење прве деонице булевара од Браће Груловић до Футошке, затим учешће у припремама за почетак изградње новог Жежељевог моста, партерно уређење кеја од Булевара цара Лазара до улива канала у Дунав, изградњу 19 нових дечијих игралишта, изградњу првог скејт парка у нашем граду, постављање, уз помоћ донација, два фитнес центра на отвореном. Прецизни подаци о приходима и расходима нису још познати, али свакако ћемо се потрудити да што мање финансијских обавеза пребацимо за наредну годину – каже за “Дневник” директор Завода за изградњу града Борислав Новаковић, сумирајући утиске у години у којој је град имао преполовљен буџет у односу на 2008, а станоградња и грађевинарство дотакли деценијски минимум.
С којим се највећим тешкоћама у протеклој години ЗИГ суочио?
– Утицај економске кризе рефлектовао се и на пословање Завода, огледајући се пре свега на обим инвестиција. Тако смо више пажње посветили структури улагања и драго ми је што нисмо занемарили ниједан кварт у граду. Криза је ове године била очита и због извесне стагнације станоградње у нашем граду и нешто смањеном интересовању инвеститора за нове локације. Поједини страни инвеститори, морали су привремено одустати од почетка изградње већ најављених инвестиционих пројеката.
Шта планирате да урадите у 2011. години?
– У складу са расположивим финансијским средствима наставићемо започети инвестициони замајац од пре две године. Приоритетне инвестиције јесу наставак изградње Сомборског булевара, изградња четврте деонице Булевара Европе и спајање са аутопутем Е-75, наставак реконструкције кеја од Булевара цара Лазара до морнарице, учешће у изградњи Жежељевог моста. Поред тога, намеравамо да уредимо улице Бранка Бајића, Војводе Шупљикца, Слободана Бајића и Мажуранићеву. Истакао би и уређење видиковца на Петроварадинској тврђави и наставак постављања заштитне ограде крај шетних стаза на Тврђави.
Каква су предвиђања за наредну годину у смислу станоградње и интереса инвеститора за градско земљиште?
– Очекујемо благо оживљавање тржишта некретнина и нешто интензивнију станоградњу идуће године, а неколико инвеститора већ нам је потврдило да 2011. године почињу са изградњом пословних и стамбених објеката. Ако је, на том плану, ово била година стагнације, уз дозу умереног оптимизма, очекујемо ускоро помак. Сачинили смо нова мерила за утврђивање накнаде за уређивање грађевинског земљишта, број зона за одређивање висине комуналија смањен је са 54 на десет, висина накнаде исказана је у бодовима који су приказани појединачно за све зоне, тако да свако, врло лако, може сам да израчуна колику накнаду треба да плати. Треба напоменути да раније донете одредбе којима се подстичу будући инвеститори и улагачи, и то пре свега они који отварају нова радна места, остају да важе и даље.
Шта ће бити учињено да се привуку значајинији страни инвеститори и да ли се већ сада зна за неког од потенцијалних улагача?
– Следеће године у нашем граду очекујемо познате светске фирме -КИКУ, ОБИ, Леснину, као и већ најављену израелску компанију БИГ ЦЕЕ. То су први наговештаји да ће Нови Сад у наредном периоду имати озбиљне инвестиције. Међутим, није нам циљ да нам долазе само велике трговачке фирме, те намеравамо да понудимо више атрактивних локација чија је намена пословање или производња. Једна од таквих парцела јесте комплекс земљишта на Римским шанчевима, величине око четири хектара, а припрема за оглашавање већ је у току. Такође, атрактивна локација налази се код Каћке петље, западно од пута М-7, величине је 1,8 хектара, а врло интересантна због свог положаја је и парцела у радној зони Север III у Улици Бајчи Жилинског. Ту је и веома занимљиво земљиште на углу булевара Европе и Војводе Степе, величине је 12.000 хектара, а намена је пословање.
Саобраћај, по оцени стручне, али и лаичке јавности, представља највећу тешкоћу за Новосађане?
– Изградњом Булевара Европе и Сомборског булевара, Нови Сад решава тренутно највеће проблеме - стање путне мреже и гужве у саобраћају. Нови булевари значе шансу и за нови привредни развој, јер привођењем намени земљишта дуж њих, стварамо услове за отварање нових радних места. Кроз програм одржавања путне привреде обезбедићемо новац за наставак насипања туцаником земљаних путева и пресвлачење асфалтом оштећених коловоза. Нови Сад важи за модеран и уређен град, али, када смо пре две године започели ову акцију, у граду је било преко 400 земљаних улица у дужини од око 150 километара. Урадили смо две трећине таквих улица, али са овим активностима не смемо стати, све док у свим деловима града не буду створени услови за лакше и безбедније кретање пешака и возила.
Како се одвија процес измештања железничког депоа на Булевару Европе?
– Измештање ранжирне станице битно ће изменити изглед Новог Сада, а условљено је завршетком изградње друге етапе новосадског железничког чвора и представља једну од највећих дугорочних инвестиција у граду. Ову вишедеценијску болну тачку окончали смо потписивањем протокола са ЈП “Железнице Србије” и склапањем уговора са Саобраћајним институтом ЦИП о изради идејног пројекта и студије оправданости. Тиме смо, пре свега, обезбедили услове за изградњу Булевара Европе и утрли пут ка изградњи недостајућих објеката на новосадском железничком чвору, чиме се стварују услови за измештање старе ранжирне станице. Граду ће тада, према потписаном протоколу, бити предато око 30 хектара грађевинског земљишта које ће представљати значајан извор прихода. ЦИП је завршио уговорену обавезу, а за следећу годину планирамо израду главног пројекта, а уколико буде средстава, потрудићемо се и да започнемо изградњу групе зграда на новој ранжирној станици.
Какви су планови за војну имовину и будућу намену тог земљишта и зграда на њему?
– Важно је истаћи да је у току поступак доношења новог генералног урбанистичког плана, као и плана генералне регулације простора који сада користи војска. Ови планови детаљно ће уредити и дефинисати намену наведеног простора и представљаће главни основ за преговоре са војском. За град су најзначајнији војни објекти на Транџаменту, Југовићеву, као и простор који сада користи морнарица, јер су у питању огромни комплекси земљишта, великог урбанистичког потенцијала, који ће у будућности представљати основне полуге развоја нашег града. Ту је још и мањи војни објекат у Футошкој улици број 26 који нам је важан због пробијања нове улице која ће спојити Футошку и Улицу Новосадског сајма и тиме растеретити саобраћај на једној од најфреквентнијих раскрсница код Футошке пијаце.
Да ли се планира уређење градских тргова за које постоје идејна решења?
– Следеће године планирамо израду пројектне документације за партерно уређење Трга Републике, чиме започињемо послове на уређивању овог атрактивног простора у старом градском језгру, у складу са идејним решењем изабраним на међународном конкурсу.
Светозар Крстић

Инвестициони буџет и задуживање
Сре, 12/29/2010 - 21:16 — vebmaster2
чланак | хронике | новосадска
Одборници у Скупштини града јуче су усвојили градски буџет од 20,3 милијарде динара, донели су одлуку да се град задужи за 3,5 милијарде динара, усвојили и програме и планове јавних предузећа.

Изабрани су нови вршиоци дужности директора: у "Пословном простору" то је Гордана Могић уместо Марка Цвијана, а у "Стану" је Рајко Бојчић уместо Миленка Перичина, док је нови председник УО Спенса Жарко Сувајџић.
У свом експозеу, градоначелник Игор Павличић навео је да је буџет за наредну годину већи за 9,5 процената од прошлогодишњег, да је изворни градски буџет 13,68 милијарди, а да ће остатак бити набављен задуживањем и из улагања Фонда за капитална улагања и Националног инвестиционог плана. Павличић је буџет оценио као инвестициони, и навео да ће се градити Булевар Европе до аутопута и канализацију у граду и приградским насељима, и то од 3,5 милијарде које ће бити набављене из кредита или муниципалним обвезницама.
Градоначелник је за говорницом рекао да ће ове године бити завршен Сомборски булевар и да ће бити спојен с Булеваром Европе кружном раскрсницом. За изградњу наследника Жежељевог моста град ће ове године издвојити 300 милиона динара, а одустало се од изградње новог моста испод Тврђаве како би се избегло додатно задуживање.
Павличић је изјавио и да ће бити реконструисано 46 спортских игралишта, да ће почети и уређење простора између градских блокова, наставиће се и реконструкција јавног осветљења. Реконструкција градске обале наставиће се Суначаним кејом све до Морнарице. За "Водовод" је одабран начин увођења страног приватног партенра оснивањем заједничког предузећа у којем ће град бити већински власник, како би имао утицај на избор инвестиција и политику цена.
Како је нагласио Павличић, а касније то подржала и опозиција, Нови Сад је омогућио померање старосне границе за вантелесну оплодњу. Што се тиче образовања, градиће се спортска хала у ОШ "Доситеј Обрадовић", а у Радничкој улици до 2012. године биће завршен вртић са 510 места, колики је и број деце на листама чекања.
На Новом насељу биће завршена зграда средње школе “Др Милан Петровић”, а почеће и изградња зграде Историјског архива града. Због недостатака пословног простора у центру, након што град црквама врати неколико хиљада квадрата, зграда Дома здравља на углу Грчкошколске и Милетићеве улице пребачена је у надлежност “Пословног простора”.
По речима Павличића, следеће године биће завршени отворени базени на Спенсу, а Сајмиште ће бити реконструисано. Домови здравља у Сремској Каменици и Шангају биће проширени, а Павличић је истакао и да ће се наставити озелењавање града, у којем зелене површине заузимају свега пет процената.
Шеф одборничке групе СРС Ђурађ Јакшић након тога је изјавио да буџет није инвестициони већ предизборни, те да уместо реалног и скромног буџета, градска власт се разбацује милијардама. Он је навео да се наставља губиташка политика и да се повећавају задуживања јавних предузећа како би им пала вредност пред приватизацију. Одборник ДШ-а Бранислав Ристивојевић изјавио је да град не може да функционише на задуживању, већ једино на штедњи. Ристивојевић је позвао на реконструкцију комуналног система, тако што би се сва предузећа, осим монополских, приватизовала, док би Завод за изградњу града и "Пословни простор" постали дирекције градске управе.
Новом одлуком о комуналним таксама, по речима градског финанса Живка Макарића, град је олакшао пословање привредницима и умањењем таксе за истицање назива фирме и то највише у приградским насељима, где је смањење 17 посто. Укинута је и такса за држање музичких уређаја за угоститеље, као и наплата за кампове. Умањење од 90 процената на таксу за истицање назива фирме, које је до сада важило само за старе занате, сада важи за 90 процената свих занатлија, како би се подстакло занатство. Такође, у наредној години неће бити повећања цене закупа пословног простора. До закључења листа седница са 81 тачком још је трајала.

Novi Sad na Dunavu, evropska prestonica kulture, u kojem voze tramvaji, sa Bulevarom Evrope kao kičmom grada i novom žilom kucavicom, i regionalni centar IT industrije i usluga, na početku 2011. godine,

kada je gradski budžet praktično prepolovljen u odnosu na 2008. godinu, deluje kao daleka budućnost, ali gradonačelnik Igor Pavličić za „Dnevnik“ kaže da je to delimično ostvarivo još za vreme njegovog mandata, odnosno 2012. godine. Kriza je, po njegovim rečima, nagnala novosadske čelnike da za dve i po godine mandata smanje masu zarada u javnim preduzećima za 10 procenata, zaustave dalja zaduživanja javnih preduzeća i uvedu strožiju kontrolu javnih nabavki.
Nakon dve i po godine mandata, šta je učinjeno?
- Glavna otežavajuća okolnost u razvoju grada jeste budžet koji iznosi oko 130 miliona evra. Da smo ostavili sistem kakav smo zatekli 2008. sada ne bismo imali ni dinara za investicije. Onda se 70 odsto budžeta trošilo za tekuće subvencije preduzećima, čija su dugovanja bila 54 miliona evra, a koja smo izmirili. Kroz MEGA program USAID-a upoznali smo strukturu gradskog budžeta, pošto niko nije znao kako se on puni, jer od 2004. do 2008. godine imali smo period rasta prihoda od privatizacije i stanogradnje. Viškovi u budžetu iznosili su između dve i četiri milijarde dinara i većinom su trošeni za pokrivanje gubitaka javnih preduzeća. Sada 30 odsto ide za tekuće subvencije, dok je ostatak namenjen ulaganju. A koliko je to novca, vidi se kad preko 90 procenata gradskog budžeta ide javnim preduzećima. Grad smo sa najboljim finansijama i najboljim kreditnim rejtingom u državi, ulazimo u ovu godinu sigurni, likvidnost nam nije ugrožena, i to u vreme kad su transferi iz Republike smanjeni sa 10 na pet procenata, a umesto 27 odsto budžeta koje je donosila prodaja zemljišta, sada ona čini svega nekoliko procenata. Tek smo ove godine planirali da se zadužimo za 3,5 milijarde dinara, a nadam se da ćemo dug vratiti kamatama na naš novac koji je u bankama.
Grad je udvostručio broj stanovnika u poslednje dve decenije. Infrastruktura ne odgovara potrebama preko 400.000 građana. Da li je izgradnja bulevara odgovor?
- Nama 40 odsto grada nema kanalizaciju. Mi ćemo praviti primarnu, a građani će plaćati izgradnju sekundarne kanalizacije. Trenutno radimo u Kaću. Preko Pokrajine gradi se kanalizacija u Kovilju, Rumenki, u aprilu krećemo u Budisavi. Do tada ćemo imati 33 projekta izgradnje kanalizacije. To je za prigradska mesta najveći problem. Za sam grad to je, pak, saobraćaj. Sa preko 100.000 registrovanih automobila, morali smo da izgradimo preko 10 kilometara bulevara u profilu autoputa, sa kompletnom pratećom infrastrukturom. Bulevar Evrope zameniće Bulevar oslobođenja, periferija će tako postati centar grada. Grad, zbog stihijskog razvoja, na tom delu nema puno zemljišta. Očekujemo da ćemo izmeštanjem stare ranžirne stanice dobiti skoro 40 hektara, a kad pribavimo i 170 hektara kasarne na Jugovićevu, dobićemo kompleks zemljišta u srcu grada kakav nijedan grad nema. Nama nije bitno da li će sve biti gradsko zemljište, već da se otvaraju firme. Nama je trenutno najveći prihod od poreza na zarade i u interesu nam je da što više građana radi i zarađuje.
U kojoj delatnosti leži šansa Novog Sada?
- Malo je poznato da se osam odsto tržišta crevima za svetsku mesnu industriju pokriva iz Novog Sada. Španska firma „Viskofan“ proširuje svoje kapacitete i zaposliće dodatnih 150 ljudi. Sve velike novosadske firme propale su devedesetih godina. Nikad više neće biti takvih firmi koje zapošljavaju nekoliko hiljada radnika. Mi moramo da iskoristimo naš Univerzitet. Već sada smo u našoj zemlji lider u IT sektoru, preko 2.000 inženjera rade preko FTN-a i očekujem da ćemo biti regionalni lider u ovoj oblasti. U januaru otvaramo biznis inkubator i nadam se da ćemo iskoristiti našu pamet. Treba nam što više manjih investicija. Mala i srednja preduzeća treba da budu okosnica grada. Optičku infrastrukturu grada registrovali smo kao komunalnu delatnost. Ona će nam omogućiti brz internet, IP telefoniju, kamere su samo prve koje to koriste. Uskoro ćemo omogućiti besplatni internet na više lokacija, ponudićemo pristup mreži povoljnije nego trenutni provajderi. I ta optička mreža biće izvor značajnih prihoda grada u budućnosti.
Najavljena je rekonstrukcija keja od Bulevara cara Lazara do Mornarice. Da li Novi Sad konačno izlazi na Dunav? I tu se, kao i na Bulevaru Evrope, pojavljuje vojna imovina?
- Novi Sad nije suštinski živeo na Dunavu. Rekonstrukcijom Beogradskog keja i Keja žrtava racije dali smo novo lice gradu i na to ćemo najviše biti ponosni kada budemo sumirali četvorogodišnji rad. U pregovorima s Vojskom Srbije otvorili smo pitanje Mornarice i to je vrednosno najznačajnija lokacija koju grad ima. Radićemo master plan za deo od Kineske četvrti do Šodroša, kao i za Tvrđavu i Podgrađe. Time ćemo detaljno urediti i razraditi sadržaj tog značajnog dela grada. Sada se obala koristi stihijski i najviše je u pitanju privatna inicijativa. Ne očekujem probleme ni sa Vojskom, ni sa „Vojvodinašumama“. Od petnaestak lokacija Vojska bi zadržala dve-tri, mi bismo preuzeli Mornaricu, Jugovićevo i Trandžament, a zauzvrat bismo izgradili infrastrukturu do nove vojne baze na Majurskoj adi. Za sada je u toku procenjivanje vrednosti vojne imovine.
U kritikama prethodne vlasti često se isticalo da nema priliva novca iz inostranstva. Da li je situacija sada drugačija?
- Bio sam frapiran da do 2008. godine Novi Sad nije konkurisao niti je dobio dinar iz evropskih fondova. Zato smo osnovali kancelariju za lokalni ekonomski razvoj koja priprema projekte i preko koje se u grad slilo milion evra do sada. Kandidovaćemo se za evropsku prestonicu kulture 2020. godine. Tu nam je izuzetno važna saradnja sa inostranstvom, Maribor je, na primer, dobio preko 200 miliona evra od Evrope za projekte koje je uradio kao prestonica kulture, a te pare su kao njihova dva budžeta. Novcem koji bismo dobili kao prestonica kulture, mogli bismo da uredimo centar grada, staru ranžirnu stanicu, Kinesku četvrt, Trandžament, Tvrđavu, Podgrađe… Za sve to moramo da pripremimo projekte, a naša boljkka je upravo nedostatak projekata u Srbiji. Ako ne možemo sve da izgradimo, makar možemo da projektujemo i da na drugim mestima tražimo novac.
Fizionomija gradskog parlamenta drastično se izmenila u prošloj godini. Maja Gojković i njenih šest stranačkih kolega sada su deo vladajuće koalcijije u koju su prešla i dva odbornika DSS-a. Smenjeno je i postavljeno 16 direktora javnih preduzeća. Šta se menja u političkom životu grada?
- U Novom Sadu uvek je bilo teško dobiti izbore i uvek je odlučivala tesna većina. Tu se ništa nije promenilo. Najveća dobit jeste da smo ipak napravili konsenzus oko bitnih stvari u javnom životu grada i da je naš parlament funkcionisao bez teških reči i konstruktivno. Tome su verovatno doprineli i procesi na političkoj sceni u Srbiji. U Novom Sadu to je bilo još brže i složenije izlaskom bivše gradonačelnice i njenim formiranjem partije. Verovatno je i to doprinelo da politička borba nije tako oštra. Sledeći izbori neće biti laki, i to što se neke stranke transformišu doprineće kvalitetu i sugrađani će imati veći izbor prilikom odlučivanja. Izbori u mesnim zajednicama i u Vojvodini pokazali su da građani imaju poverenja u sadašnju vlast. Nosim odgovornost za mnoge stvari ne koje ne mogu da utičem, ali sam se trudio da ne obećavam previše, već da rešavam probleme. Mi smo ispunili obećanje da se direktori biraju na konkursu, ali ne treba zaboraviti činjenicu da preko 93 odsto gradskog budžeta ide javnim preduzećima i da se kroz gradsku skupštinu prelamaju politički interesi. Uticaj politike tako uvek mora biti prisutan prilikom izbora direktora. Ljudi mogu da se javljaju na konkurse i da kritikuju. Činjenica da je toliko direktora promenjeno znači i da više nije lako biti direktor javnog preduzeća i da je to velika odgovornost, a ne samo benefiti i sigurnost.
Ponovo se priča o povratku tramvaja na novosadske ulice?
-Voleo bih da se tramvaji ponovo vrate u naš grad. U planskoj dokumentaciji imamo predviđene tramvajske linije. Tramvaji su ukinuti političkom voljom, iako smo idealan grad za razvoj tramvajskog prevoza. Završili smo studiju izvodljivosti tramvajskog prevoza, koja je pokazala ekonomsku opravdanost. U prvoj fazi bi postojala jedna linija koja bi pokrivala većinom centar grada, čime bi se rasteretio centar grada i smanjila zagađenost vazduha. Radi se o lakom šinskom prevozu s jednom šinom, prva faza koštala bi 15 miliona evra i mogli bismo da tu liniju od 12 kilometara izgradimo za šest-sedam meseci. Tramvaje bi vozili vozači GSP-a, lizing za izgradnju isplatili bismo od prihoda samih tramvaja, tako da je ovo veoma realna investicija, ali zavisi od političke volje.

S. Krstić



Bolna pitanja u javnim preduzećima

Koliko se odmaklo u restrukturiranju javnih preduzeća?
- Prvi smo grad koji je počeo da smanjuje broj zaposlenih u javnim preduzećima. Za 10 procenata smanjili smo broj radnika u „Zelenilu“ i „Stanu“ krajem prošle godine. Očekujem da ćemo to uraditi i u Spensu tokom januara. Grad je namenio 100 miliona dinara iz budžeta za ove namene, a ostatak će obezbediti preduzeća. To je urađeno, jer svi shvataju da su javna preduzeća veliki problem i da nećemo moći da funkcionišemo bez suštinskih promena. Nekoliko preduzeća skinuli smo s budžeta, sledeće je „Vodovod i kanalizacija“ a ja se zalažem za privatizaciju svega onog što nije od suštinskog značaja za grad, kao što su u dobroj meri „Stan“, „Zelenilo“, „Lisje“, Spens. Šta će biti s njima, ne zavisi od grada, već od države. Mi imamo 6.000 ljudi u javnim preduzećima i mnoga bolna pitanja moraćemo da otvaramo. Samo za „Radosno detinjstvo“ izdvajamo preko 15 procenata budžeta, a za plate oko 2.000 zaposlenih ide skoro milijarda dinara. Nama je isplativije da roditeljima damo mesečni vaučer za cenu boravka deteta u vrtiću, te bi u budžetu ostala polovina novca koju sada izdvajamo. Isto je i sa „Zelenilom“, Spensom i drugim preduzećima. Preko pet milijardi izdavajmo za plate u javnim preduzećima i to je stravično opterećenje za budžet. Ipak, pokazali smo da je moguće i pre novih zakona da rešimo neka pitanja, kao što smo uradili sa „Arenom“ i što ćemo pokušati s “Vodovodom” uvođenjem strateškog partnera.

Pregovori Grada i Mornarice

Dunav_Novi_SadU toku su pregovori Grada sa Vojskom Srbije kako bi se rešilo Mornarice, koja je, prema rečima gradonačelnika Igora Pavličića, najznačajnija lokacija koju Novi Sad ima.

Takođe, u planu je da se radi master plan za deo od Kineske četvrti do Šodroša, kao i za Tvrđavu i podgrađe. Na taj način bi se detaljnije oživela privreda oko Dunava, jer trenutno ovi delovi grada nisu dovoljno iskorišćeni i svaka inicijativa uglavnom potiče od privatnika.

Od oko 15 lokacija koje pripadaju vojsci, Grad bi preuzeo Mornaricu, Jugovićevo i Trandžament, a zauzvrat bi izgradio infrastrukturu do nove vojne baze na Majurskoj adi. Za sada se procenjuje vrednost vojne imovine.