TEMA: Gradske vesti

Blavak, pa zasto te covece mrzi da kopiras tekst?

Praviće se semafor na pešačkom prelazu na uglu Bulevara Oslobođenja i Danila Kiša:

www.zigns.rs/javnenabavke/2016-1.2.30-kd.pdf

Semafori, semafori, semafori... Baš se pitam koliko je pasarela (makar ih najprometniji bulevar u gradu zaslužuje) skuplja od semafora...

Zaista ali zaista se nadam da će neko da skupi dovoljno snage i mozga da počne da gradi podzemne i pasarele (do 2020.) jer ovo sa semaforima je potpuno besmisleno.

Novosađani svoj grad za 10 godina vide kao urbanistički uređeno naselje sa mnogo više zelenila i modernom saobraćajnom mrežom koja je mnogo više okrenuta biciklima, i uz visok nivo brige o životnoj sredini.



Ovo su samo neke od teza iz istraživanja koje je objavljeno u okviru publikacije "Zdravstveni profil Grada Novog Sada i Okvir gradskog plana za zdravlje“ koji je pripremio Institut za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa Gradskom upravom za zdravstvo u okviru projekta "Novi Sad - zdrav grad“.

U esejima koje su pisali, Novosađani žele urbanistički, infrastrukturno i komunalno uređen grad, a akcenat je i na Novom Sadu kao zelenijem gradu sa razvijenijom biciklističkom kulturom i infrastrukturom.

Novi Sad za deset godina predstavljen je od strane ispitanika i kao ekonomski napredan, bezbedan grad sa modernim saobraćajnim sistemom, a zdravstvena zaštita i briga o životnoj sredini bi bili na visokom nivou. Prema odgovorima ispitanika, atmosfera u gradu za deset godina bi odisala razvijenošću i blagostanjem, kulturni život bi bio bogatiji, te bi u njemu postojale mogućnosti za sve populacije.

"Novi Sad 2023. Krećem na posao, nosim sa sobom razvrstane otpatke (jer do tada imamo uspostavljenu reciklažu komunalnog otpada), sedam na gradski bicikl (iznajmljivanje gradskih bicikala je postalo uobičajni vid prevoza zaposlenih na i sa posla), vozim po savršenoj biciklističkoj stazi, sunce se promalja kroz drvorede koji su postavljeni duž cele ulice (zeleni koridori se protežu duž cele Srbije), pauzu od napornog rada provodim u bašti na krovu zgrade. Po povratku kući sa porodicom odlazim u jedan od mnogobrojnih parkova, u šetnju ili na jedan od mnogobrojnih terena za rekreaciju. Novi Sad je urbana šuma, a uređenost saobraćaja, postojanje zelenih koridora i terena za rekreaciju doprinelo je poboljšanju standarda, kao i psihičkog i fizičkog zdravlja Novosađana", stoji u jednom od tekstova.

Građani su izrazili i želju da se proširi i sačuva staro jezgro grada, kao i podgrađe i sama Petrovaradinska tvrđava. Takođe, Novosađani žele da dobiju još javnih površina.

"Želimo da gradski trgovi budu vraćeni građanima na korišćenje a ne da budu javni parkinzi (npr. Trg republike, Trifkovićev trg, itd.). Želimo da pristup privatnim motornim vozilima u centar grada bude ograničen. Želimo da svako gradsko naselje ima svoj park, a da grad dobije i jedan veliki gradski park (recimo površina između Novog naselja i Nove Detelinare). Svaki deo grada bi trebalo da dobije svoj centar, ili pešačku ulicu, ka kojima će gravitirati stanovnici tih delova, sa objektima uprave i kulture za te delove grada. Jednom rečju, grad bi trebalo da se planira kao decentralizovana urbana struktura, a budući centri da budu povezani sistemima pešačko biciklističkih pravaca", napisao je jedan od anketiranih.

U mnogim esejima se ponavljaju rečenice koje govore o razvijenom sistemu odlaganja otpada, većem broju parkinga, uređenim saobraćajnicama i dodatnim mostovima, dobroj biciklističkoj mreži. Ne zaboravlja se ni razvoj industrije i privredni razvoj grada uz smanjenje nezaposlenosti, a za 10 godina bi prema mišljenju ispitanika, Novi Sad trebalo da bude i mnogo bezbedniji grad.

"Gradski prevoz treba da bude još bolje organizovan, te da sva prigradska mesta imaju češće obezbeđen prevoz do, kao i od grada“ , kaže jedan Novosađanin, dok drugi navodi "Treba uvesti dane bez saobraćaja motornih vozila. Rešiti pitanje uvođenja tramvaja i vozila na električni pogon.“

Građani žele i da Novi Sad postane prijatnije mesto za život mladih, kao i dece, i da se roditeljima ponude bolji uslovi za odgoj najmlađih, u šta spada i gradnja novih vrtića i prilagođavanje radnog vremena da porodice mogu više da budu zajedno.

Kultura će i za 10 godina biti važna Novosađanima.

"Želim da se u tom intervalu podigne kvalitet i obim kulturnih sadržaja a shodno tome i odgovornost zaduženih institucija bez političkih uticaja.", "...da grad dobije galerije i koncertnu salu, kulturni centar u kome bi se održavale besplatne psihološke radionice, obuke za rad na računaru, predavanja za mlade i druge edukacije...“, "Otvoriti besplatnu biblioteku za sve građane." - neke su od rečenica iz eseja Novosađana.

Ispitanike su naravno pitali i "Šta je potrebno učiniti kako bi se ostvarila ta vizija?". Tu su građani izdvajali da se bolji Novi Sad za 10 godina može dobiti kroz promenu načina zapošljavanja, kroz stvaranje univerzalne strategije za razvoj grada koja je nezavisna od političkih prilika, bolju komunikaciju između institucija, sektora i pojedinaca, kao i kroz uključivanje građana u donošenje odluka koje su važne za grad.

Dalje, poboljšanju kvaliteta života u gradu prema odgovorima ispitanika, doprinela bi i promena odnosa pojedinca prema gradu u smislu aktivne participacije, doživljaja pripadnosti gradu te razvijenoj svesti o zajedničkoj imovini. Takođe, unapređenje pravnog sistema je još jedan korak prepoznat kao bitan za razvoj Novog Sada.

"Pod hitno moraju zaživeti institucije sistema oslobođene viška birokratije, mora da zavlada pravo, a da se iskorene koliko je to moguće mito i korupcija. Trebalo bi uključiti stručne ljude u planiranje grada. Stručnjaci sa Univerziteta retko se pozivaju da učestvuju u procesima donošenja strategija i odluka koje su bitne za razvoj grada. Naše strategije su uglavnom kratkoročne i zbog toga se ne ostvaruju jer traju od izbora do izbora, te ne postoji kontinuitet u planiranju i donošenju bitnih odluka razvoja. Treba formirati strategiju koja će biti nezavisna od politike, i sprovoditi je kontinuirano u dugom vremenskom periodu. Ta strategija će biti podređena svojim stanovnicima i stalno raditi na unapređenju gradskih prostora koji su ogledala ljudi koji u njima žive", glasi jedan od citata koje je Institut preneo iz odgovora građana.

Stavovi koje su građani izneli u ovom istraživanju bi trebalo da su već poznati čelnicima grada i lokalnim političarima, jer se ti stavovi ne razlikuju od rezultata nekih ranijih anketa. Međutim, čini se da će sve i dalje biti samo želje građana, jer iz onoga što rade poslednjih godina teško se može naslutiti da će Novi Sad biti bolje mesto za život za 10 godina.

www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/136306/K...ad-za-10-godina.html

CRPD omogućava dostupnost svih prostornih i urbanističkih planova putem interneta.
Centralni registar planskih dokumenata je značajan deo informacionog sistema državnih organa, popularno e-uprava i omogućava građanima, projektantima i investitorima trenutni uvid u urbanističke i prostorne planove za čitavu teritoriju Srbije putem javnog internet portala.

www.gradnja.rs/centralni-registar-plansk...nata-od-sada-onlajn/

Градња Музичко-балетске школе почетком јуна

- Изградња нове Музичко-балетске школе с концертном двораном требало би да почне око 10. јуна, а припремни радови на рашчишћавању терена планирани су за ову недељу - рекао је за наш лист члан Градског већа за образовање Владимир Јелић.



Подсећамо, уговорена је прва фаза изградње те школе, с роком извођења од шест месеци.

– С обзиром на велику инвестициону вредност радова, они ће се одвијати у наредне три-четири године, колико је потребно да се изгради и опреми објекат од 15.000 квадратних метара, који ће, осим Музичке и Балетске школе, садржати и концертну дворану – објашњава Јелић.

Осим Музичко-балетске школе, која ће се градити на Лиману 3, Јелић каже да су током летњег распуста у плану радови на текућем и инвестиционом одржавању новосадских школа, што се односи на послове уговорене у претходном периоду. По његовим речима, међу најзначајнијим подухватима су изградња спортског терена с тартан-подлогом и трибинама у ОШ „Иван Гундулић“ на Ченеју, реконструкција прозора, фасаде и грејања у ОШ „Иво Андрић“ у Будисави, замена прозора у ОШ „Десанка Максимовић“ у Футогу, замена крова и дела прозора у ОШ „Мирослав Антић“ у Футогу, реконструкција спортских терена, атмосферске канализације, бетонирање колског улаза у школу, уградња топлотних пумпи и санација старог објекта од влаге у ОШ „Свети Сава“ у Руменки. Радиће се и на замени прозора и постављању термоизолационе фасаде у ОШ „Душан Радовић“ на објекту у Темеринској улици, уградњи лифта за особе с инвалидитетом у ОШ „Ђорђе Натошевић“ и опремању кухиње у ОШ „Светозар Марковић Тоза“.

Како он каже, Град је потписао и Протокол с Министарством просвете за финансирање изградње фискултурне сале у ОШ „Вељко Влаховић“ у Шангају, надоградње ОШ „Иво Лола Рибар“ и доградње објекта ОШ „Никола Тесла“ с изградњом шест спортских терена које ће финансирати Град. Након уговарања, каже Јелић, очекује се да радови у те три осмолетке започну крајем лета.

Д. Ристић

НС: Протест бициклиста "Бранимо улице! Бранимо град!"
НОВИ САД - Новосадска бициклистичка иницијатива данас у 17 часова, на Тргу Републике у Новом Саду, организује протестно окупљање као реакцију на вишегодишње одлагање реконструкције и поправке бициклистичких стаза у Футошкој улици и на Футошком путу.
Иако је у питању једна од најдужих и најпрометнијих бициклистичких стаза у Новом Саду, која повезују периферни део града са најужим центром, бициклисти су је оценили као стазу у најлошијем стању. Од 2012. године континуирано се скреће пажња јавности на овај проблем, али стаза још увек није поправљена и у све већем делу је опасна за кретање.

NOVOSADSKA VLAST PODELILA RESORE
Liga i SPO dobili problematična preduzeća

Posle više od nedelju dana pregovora, stranke su podelile novosadska preduzeća i funkcije.
Mesta bivših koalicionih partnera, Demokratske stranke Srbije, Treće Srbije i pokreta „Dinara Drina Dunav“ uglavnom je zauzela Liga socijaldemokrata



Mesta bivših koalicionih partnera, Demokratske stranke Srbije, Treće Srbije i pokreta „Dinara Drina Dunav“ uglavnom je zauzela Liga socijaldemokrata
pin on pinterestshare it
Prema tvrdnjama naših izvora iz vladajuće koalicije, naprednjaci se nisu odrekli nijedne funkcije i preduzeća koje su imali u prethodnoj vlasti, a mesta bivših koalicionih partnera, Demokratske stranke Srbije, Treće Srbije i pokreta „Dinara Drina Dunav“ uglavnom je zauzela Liga socijaldemokrata Vojvodine. Jednu od tih funkcija preuzeće naprednjaci i tako će imati više funkcija nego u prethodnoj vlasti.

Neizvesna sudbina SPENS-a i ZIG-a

Prema rečima Miloša Vučevića, čelnici nove gradske vlasti još nisu rešili pitanja funkcionisanja Spensa, kome treba restrukturiranje, kao i Zavoda za izgradnju grada.
Naime, ZIG po odluci Vlade više ne može da radi kao javno preduzeće, pa se traži i rešenje za njegovo funkcionisanje.
Ligaši će voditi JKP „Vodovod i kanalizaciju“, kom je drastično opao profit i JP „Tržnica“, a njihov kadar biće član Gradskog veća za saobraćaj, koje je ranije imao SPS.

LSV je dobio i državnu „Apoteku Novi Sad“, čiji zaposleni najavljuju nastavak protesta, kao i Zavod za zaštitu radnika Novi Sad.



Socijalisti će, prema rečima našeg izvora, zadržati JP „Parking servis“, a njihov kadar dr Veselin Bojat ostaće direktor novosadskog Doma zdravlja. SPS je dobio i funkciju gradskog većnika za privredu, koja je u prošloj vlasti pripadala Trećoj Srbiji.

Sekretarka vlade hapšena zbog zloupotreba

Tatjana Gašović, koja je izabrana za sekretarku nove Pokrajinske vlade, pre tri godine je hapšena.
Kao bliska saradnica Borislava Novakovića, bivšeg direktora Zavoda za izgradnju grada i člana Demokratske stranke, uhapšena je, jer su navodno oštetili grad Novi Sad za oko 1,3 miliona evra zbog zloupotreba pri dodeli zemljišta za hotel „Holidej in“, ali je istraga nakon nekoliko meseci obustavljena. Tatjana Gašović je posle bliske saradnje sa demokratama prišla Srpskoj naprednoj stranci, a tome je navodno kumovao sam pokrajinski premijer Igor Mirović, sa kojim je nekada radila u ZIG-u.
Srpski pokret obnove i dalje će voditi JKP „Čistoća“, u kojoj mora da se otpusti veliki broj administrativnih radnika, a preuzima i preduzeće u najvećim problemima JKP „Stan“. Predsednik gradskog odbora SPO Vladimir Jelić ostaće član Gradskog veća za obrazovanje.

Naprednjaci će pored preduzeća i ustanova koje su vodili u novoj vlasti preuzeti i „Informatiku“ od Treće Srbije, ali i upravljanje u Kulturnom centru Novog Sada.



Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević juče je izjavio da se u Novom Sadu prvi put nije trgovalo foteljama i funkcijama i da nije bilo političke kombinatorike.

- Nije bilo potrebe da se neko spaja na silu ili protiv nekih političkih principa da bi obezbedio skupštinsku većinu.

Postignut je politički dogovor za grad Novi Sad i definisali smo šta treba da radimo kako bi naš grad bio uredniji, čistiji i komunalno opremljeniji i bezbedniji - rekao je Vučević.

Nadam se da to znaci da nece moci da obracunavaju cene otkupa gradskog zemljista i komunalija kako hoce,vec kako se svugde u normalnim drzavama radi.Takodje se nadam da ce ispunjavati svoje obaveze u pogledu sredjivanja ulica,trotoara i ostalih javnih povrsina,jer su vrlo azurni kad treba naplatiti nesto,a kad ih zoves da urade nesto potraje mesecima

Šest novosadskih raskrsnica dobija semafore

Zavod za izgradnju grada trenutno radi na pripremi tehničke dokumentacije za postavljanje semafora na šest raskrsnica u gradu.

NOVI SAD 06.07.2016. | 12:16 > 13:06
Šest novosadskih raskrsnica dobija semafore
Konkretni radovi se mogu očekivati u narednom periodu kako se budu sprovodili jedan po jedan tender za izbor izvođača radova.

Tako se planira gradnja semaforizovane raskrsnice na uglu Proleterske ulice i Bulevara Evrope na Klisi. Na ovom mestu trenutno nema raskrsnice, a postavljanjem semafora će se omugućiti stanovnicima ovog dela grada lakše uključenje na Bulevar Evrope. Projekat koji će se sada kontrolisati je ranije izradila firma "MXM Projekt" iz Novog Sada za 654.000 dinara.

Planira se i semaforizacija pešačkih prelaza preko Rumenačke ulice na raskrsnici sa Ulicom Filipa Višnjića, kao i Rumenačkog puta sa ulicom Oblačića Rada. Ova dva prelaza će dobiti semafore, pri čemu su na tim mestima već postavljeni privremeni semafori, jer su se često dešavale saobraćajne nesreće u kojima su stradali pešaci.

U ZIG-u trenutno rade na odabiru firme koja će obaviti tehničku kontrolu dokumentacije za postavljanje svetlosne saobraćajne sigralnizacije. Projekte postavljanja semafora na ova dva prelaza je na osnovu ranije sprovedenog tendera izradio "MXM Projekt" za 564.000 dinara.

Takođe, iz istog razloga se bira ponuđač koji će proveriti tehničke mogućnosti da se postavi stalni semafor na uglu Sentandrejskog puta i Velebitske ulice. Na ovoj raskrsnici trenutno postoji privremeni semafor koji je postavljen kako bi se povećala bezbednost dece i odraslih koji koriste obližnje autobusko stajalište. Projektant ove rasksrnice je ranije odabran i to je "Set" iz Šapca, a vrednost posla je bila 444.000 dinara.

Semafor, ali samo pešački, planira se i na uglu Bulevara kralja Petra I i Ulice Paje Markovića - Adamova. Na ovoj loakciji je bilo više nesreća u kojima su stradali pešaci, a ZIG je na tenderu odabrao firmu "Set" iz Šapca da za 48.500 dinara obavi tehničku kontrolu dokumentacije. Tehničku dokumentaciju je ranije uradila firma Šidprojekt iz Šida, a za to je plaćeno iz budžeta 641.000 dinara.

Takođe, ZIG je završio tender i za 285.000 dinara odabrao firmu "MXM-projekt" kao projektanta pešačkog semafora na uglu Ulice Danila Kiša i Bulevara oslobođenja. Ovde postoji prelaz i predložena je njegova semaforizacija zbog nezgoda u kojima u stradali pešaci.

Autor: 021.rs
www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/139375/S...dobija-semafore.html

Ruconbar je efikasno i ekonomično rešenje za zaštitu od buke, jednostavno za primenu i sa značajnim ekološkim benefitima.

Čačansko rešenje zvučnih barijera, o kojem smo nedavno pisali, dobilo je konkurenciju na našem tržištu. Naime, hrvatska kompanija Beton Lučko i preduzeće Inobačka iz Novog Sada potpisali su sporazum o proizvodnji betonskog zida protiv buke s granulama reciklirane autogume – Ruconbar. Ovom saradnjom novosadska firma dobila je prava na proizvodnju za tržište Srbije, piše eKapija.



S obzirom na to da je u Srbiji počela izrada karte buke, srpska firma je želela da počne proizvodnju inovativnog proizvoda u svojim pogonima.

– kaže Vladimir Tonaj, direktor prodaje kompanije Beton Lučko.

Ovakvim proizvodnjom rešava se i problem otpada za stare automobilske gume, što nijedan sličan proizvod na tržištu ne nudi kao dodatnu vrednost.

Inovativna tehnologija za proizvodnju lakog betona sa ugradnjom gumenih granulata jedinstvena je na tržištu, a ovaj zid se može montirati duž autoputeva ili železničkih pruga, odnosno svuda gde je potrebna zaštita okolnih naselja. Primenjiv je i u gusto naseljenim urbanim područjima, zbog lake i brze izgradnje, kao i velikog broja mogućih oblika i dizajna.



Ruconbar (RUbberised COncrete Noise BARriers – gumirana betonska barijera od buke) je, inače, projekat nastao pod okriljem Eko-inovacione inicijative (Eco-Innovation initiative) i programa Izvršne agencije EU za konkurentnost i inovacije (Executive Agency for Competitiveness and Innovation Framework Programme – CIP). Ovo rešenje može značajno doprineti i ublažavanju razlike između zemalja članica EU i potencijalnih kandidata za članstvo, kroz smanjenje buke i efikasnije upravljanje otpadom.