TEMA: Gradske vesti

Ovo će biti 1 spektakularan prelaz

Nakon šest meseci od primene postupka sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je izdalo statistiku izdavanja dozvola.



Na osnovu tog izveštaja Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove od januara do 30. juna ove godine primila je ukupno 1.330 prijava u postupku sprovođenja objedinjene procedure.

Od tog broja ukupno je rešen 971 zahtev odnosno 73%, dok je pozitivno rešeno 459 prijava odnosno 47% od ukupnog broja što je prema statistici najviše u čitavoj Srbiji.

"Apelujemo na projektante, preko kojih investitori uglavnom podnose zahteve da iste maksimalno usklade sa zakonskim aktima vezanim za proceduru. Samim tim će se još više povećati efikasnost postupanja, kao i broj pozitivno rešenih zahteva, a sve u cilju da se maksimalno angažuje građevinska operativa, da se otvore nova radna mesta, prihoduje budžet Novog Sada i da Novi Sad bude još veće gradilište", kaže načelnik Uprave za urbanizam i stambene poslove Novog Sada Miloš Egić.

Novi podaci Ministarstva građevine pokazuju da se u Novom Sadu gradi više nego u bilo kom gradu u Srbiji. Od 1. januara, otkako se primenjuje postupak sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, Gradska uprava za urbanizam primila je 1.330 zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Od svih gradova u Srbiji, Novi Sad je najviše dozvola i izdao, što ga trenutno činim sredinom najpovoljnijom za investitore.

Dok se štancaju dozvole, grad kuburi s napuštenim poslovnim prostorijama, nedovršenim investicijama i lošim realizacijama koje nemaju nikakvu upotrebu. Najviše se gradi stambeno-poslovni prostor, što implicira da za njim trenutno ima najviše potražnje.

Stručnjaci za Radio 021 komentarišu da nije problem u samoj gradnji - koja je dobra pojava u svakoj sredini, već u donošenju odluka, ustupaka i sklapanju dilova koji idu na štetu građana. Istovremeno, građani ne uspevaju da spreče donošenje istih odluka - ruše se spomenici kulture, uklanjaju zelene površine i zauzimaju gabariti.
Predsednik Društva arhitekata Novog Sada Slobodan Jović rekao je da statistika, koja je nesumnjivo na strani Novog Sada, samo pokazuje koliko su službe efikasne u obavljanju posla. Međutim, dodao je, postoji potreba kontrole gradnje u Novom Sadu - koju obavljaju nadležni organi, ali u nedostatku njihove reakcije, građani su ti koji se direktno pitaju kako se troši njihov novac.
- Investitorima je u planu da profitiraju na svojim investicijama i naravno da nisu motivisani za izgradnju objekata koji nisu komercijalno isplativi, poput javnih objekata. Ali, zato bi trebalo da postoje ulaganja od strane Grada ili države, koja će korigovati ovaj disbalans - rekao je Jović.
Rekao je i da brojni konkursi za uređenje javnih površina nisu sprovedeni ili obrađeni na pravi način, zbog čega je, na primer, Trg republike dobio trenutni izgled.
- Imamo mnogo propuštenih šansi i tendenciju da se malo ulaže u javne objekte. Rade se neke kozmetičke stvari - tekuće popravke, ulepšavanja, popločavanja, ali nema većih vrednosti. Potrebno je da razvijemo svest o onome šta nam je najpotrebnije u gradu i tamo delujemo, pa je tako potrebno edukovati građane da prate namere i promene u svojim dvorištima. Arhitektura ostavlja dugogodišnje posledice, što je nekako i zastrašujuće za svakog arhitektu koji treba da donese neku bitnu odluku - naveo je Jović..
Prema rečima pomoćnika načelnika Uprave za urbanizam Dejana Mihajlovića, investitori u Novom Sadu u podjednakom broju podnose zahteve za izdavanje građevinskih dozvola za stambene objekte, stambeno-poslovne i poslovne objekte, kao i za izgradnju komunalne infrastrukture i priključaka.

Inspekcija zatvorila devet novosadskih gradilišta zbog divlje gradnje
Novosadska građevinska inspekcija je od početka 2016. godine zatvorila devet gradilišta zbog gradnje bez dozvole.

U inspekciji za 021.rs navode da su o svim slučajevima zatvaranja gradilišta obavestili MUP, a da su investitori koji su nastavili sa radovima nakon zatvaranja gradilišta, skidanjem trake i znaka "Zatvoreno gradilište", počinili krivično delo o čemu su obavešteni Osnovno javno tužilaštvo i Prekršajni sud.

U inspekciji nisu precizirali o kojim investitorima i gradilištima se radi.

S druge strane, naveli su da su četiri investitora u međuvremenu nastavila sa radovima nakon što su dobili građevinske dozvole. Za 021.rs u građevinskoj inspekciji kažu da je još uvek zatvoreno pet gradilišta i da se na njima ne izvode radovi.

Dodajmo i da je broj od devet zatvorenih gradilišta skoro na nivou statističke greške kada se pogleda ukupan broj dozvola koje su izdate od početka godine. Naime, Uprava za urbanizam je nedavno saopštila da je za prvih šest meseci u Novom Sadu podnet 971 zahtev za gradnju, a rešeno 459 prijava. Po tome je Novi Sad prvi u Srbiji po broju izdatih građevinskih dozvola.

Premešta se igralište koje je uklonjeno zbog izgradnje Muzičke škole
Dečije igralište i teren za košarku na Limanu III, koji su uklonjeni kako bi na toj lokaciji bila izgrađena Muzička i Baletska škola, biće premešteni na novu lokaciju.

Na ovu odluku nadležne institucije su se odlučile nakon inicijative koju su pokrenuli roditelji koji su vreme sa svojom decom provodili na nedavno uklonjenom igralištu.

Kako nam je rečeno u Zavodu za izgradnju grada, dečije igralište će biti postavljeno u dvorištu između Šekspirove i Ulice Narodnog fronta. Očekuje se da popravka rekvizita bude završena u naredne dve nedelje, nakon čega će biti montirani.

Mali košarkaški teren biće izmešten uz Bulevar cara Lazara, a imaće ogradu i tartan podlogu. Uz teren za košarku biće postavljene i dve fitnes sprave.

Neposredno nakon rušenja igrališta, roditelji koji su dovodili decu u dvorište oivičeno Bulevarom cara Lazara, te ulicama Narodnog fronta, Balzakovom i Šekspirovom, pokrenuli su inicijativu da se ovo igralište premesti na drugu lokaciju. Oni su se tada obratili našem portalu, a jedan od roditelja Pavle Gantar je istakao da stanovnici ovog dela Limana podržavaju izgradnju škole, ali da se nadaju da će Grad prepoznati potrebu njihove dece za srećnim detinjstvom.

"Ovo nije nikakav protest ili slično, nego jednostavno želimo da naša deca imaju jednako prava na srećno odrastanje. Svakako da pozdravljamo izgradnju Muzičke i Baletske škole u našem kraju, ali smatramo da igrališta nikada nije dovoljno, te da ovog puta ne bi bio problem da se postavi na novu lokaciju u blizini. Sve što je potrebno jeste da nadležne institucije iskoriste već postojeće rekvizite i premeste ih na drugu lokaciju", poručio je Gantar za 021.rs.

Roditelji su pismo, zajedno sa imenima potpisnika, poslali i gradonačelniku Milošu Vučeviću. Oni su naveli da su razočarani da njihova deca u 21. veku ostaju uskraćena za ljuljaške, klackalice, tobogane i sportske terene.

"Deca grcaju u suzama, očajna su, jer odrasli ne razumeju kakva nepravda im je učinjena. Pitamo se da li će naša deca ikada moći da vole naš grad na način na koji ga volimo svi mi kojima je to bilo pruženo i znamo koliko nam je značilo, kada im je oduzeto ono čemu su se najviše radovali? Deca, nažalost, ne mogu da vide značaj nečega što će im možda biti važno za deset ili 20 godina, već prepoznaju brigu i pažnju na svoje aktuelne potrebe. Želimo da sva deca vole svoj grad kao što ga volimo svi mi koji smo u njemu odrastali u srećna vremena. Duboko verujemo da naša deca ne zaslužuju ništa manje od nas", navodi su u pismu roditelja.

Radovi na izgradnji Baletske i Muzičke škole počeli su pre dve nedelje, kada su uklonjeni igralište, tereni, ali i stabla koja su se nalazila na parceli, o čemu možete čitati OVDE.

Ugovor o izgradnji Muzičke i Baletske škole, vredan 274 miliona dinara, potpisan je sredinom aprila, a novac za izgradnju je obezbeđen iz gradskog budžeta. Pored toga, procenjena vrednost izgradnje objekta od 15 hiljada kvadratnih metara i koncertnom dvoranom u okviru njega, iznosi 1,7 milijardi dinara.

Izgradnju će u nekoliko faza finansirati Grad Novi Sad sa oko 900 miliona dinara i Ministarstvo nauke sa oko 800 miliona dinara.

Izgradnja dugo najavljivane škole trajaće oko dve godine, te ona najverovatnije neće biti završena pre sredine 2018. godine.

Rebalansom budžeta Grad izdvaja se dodatnih 400 miliona za održavanje puteva

Skupština grada će u petak, 22. jula razmatrati prvi ovogodišnji rebalans budžeta, kojim će se oko 400 miliona dinara rasporediti za održavanje saobraćajnica u Novom Sadu.


Rebalans se na dnevnom redu našao kako bi se preraspodelio deo od preko 650 miliona dinara koji je ostao iz prošle godine, a što je ustanovljeno prilikom prošlonedeljnog usvajanja završnog računa.

Kako se navodi u predlogu budžeta, od ukupno 400 miliona, 200 miliona je predviđeno za održavanje saobraćajnica, a ostatak od 200 miliona je raspoređen za povećanje izdvajanja za druge radove, kao što je održavanje biciklističkih staza, slivnika, trotoara, stajališta i drugog.

Što se tiče drugih izdvajanja iz budžeta, od preostalih 150 miliona dinara, 44 miliona će se upotrebiti za sufinansiranje boravka dece u privatnim vrtićima. Ostala izdvajanja su na nivou od nekoliko miliona i uglavnom se radi o manjim usklađivanjima sa troškovima koji su porasli u prvih šest meseci ove godine.

Tako će se, na primer, izdvojiti dodatnih 1,8 milion dinara za troškove Gradskog veća, kako bi se trojici bivših većnika isplatile plate za tri meseca nakon odlaska sa funkcije. Zanimljivo je i da će se u sklopu preraspodele sredstava 50 miliona dinara dodati za troškove na osnovu tužbi protiv Grada zbog ujeda pasa, padanja u rupe i slično.

Dodajmo i da će na sednici Skupštine grada odbornici razmatrati i izveštaje o radu skoro svih javnih preduzeća i pojedinih ustanova u 2015. godini, a zbog rebalansa će se promeniti i nekoliko planova rada gradskih firmi i institucija u 2016. godini.

Na dnevnom redu je i usvajanje novih osnivačkih akata javnih preduzeća zbog usklađivanja sa nedavnim zakonskim promenama, kao i nekoliko urbanističkih planova, a planirano je i imenovanje članova upravnih i nadzornih odbora.

Autor: 021.rs

Добром сарадњом Покрајинске и Републичке владе, која је започета формирањем нове Покрајинске владе предвођене председником Игором Мировићем, у Војводини би требало да буду убрзано завршени важни пројекти попут „Жежељевог” моста, Коридора „Фрушка гора”, болнице „Каменица 2” и други пројекти чија реализација почела пре неколико година, али радови нису одмакли далеко јер није постојала добра координација између републичких и покрајинских институција.

Започети послови и велике инвестиције јесу приоритети Покрајинске владе, рекао је Мировић приликом формирања своје администрације у јуну и поновио у понедељак након сусрета с министарком грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја Зораном Михајловић у Београду. Подсетимо, на том састанку је договорено формирање заједничког тела које ће пратити реализацију свих инфраструктуралних пројеката у Војводини.

– Заједно ћемо много брже решавати проблеме у изградњи „Жежељевог” моста, а Министарство ће пружити сву потребну помоћ покрајинским органима у циљу ефикаснијег издавања грађевинских дозвола јер, на пример, до пре десет дана у Војводини нисмо имали ниједну издату употребну дозволу у 2016. години – казала је министарка новинарима после састанка.

„Жежељев” мост је изузетно важна тачка на будућој брзој прузи Београд–Будимпешта. По уговору потписаном почетком 2011. године са шпанском-италијанским конзорцијумом АЗВИ–Тадеи, којем је поверен цео посао, радови на новом мосту требало је да буду готови још 2013. године, међутим, то се није догодило ни три године касније. Било је најава и да ће нови мост бити завршен до новембра ове године, али, због високог водостаја на Дунаву радови су обустављени 29. маја и тај рок је нарушен.

Војводина би коначно требало да добије и нову зграду за свој јавни медијски сервис РТВ јер је стара зграда срушена у бомбардовању 1999. године. Мировић је рекао да је Радио-телевизија Војводине веома значајна у информисању, пре свега због чињенице што програм емитује на десет језика.

– Радио-телевизија Војводине је јавни сервис и треба да задовољи најшири јавни интерес – изјавио је Мировић. – Садржаји које емитује информишу целокупну војвођанску јавност, не само на српском већ и на језицима националних мањина. Стога желимо да се зграда РТВ-а поново изгради и допринесемо квалитетнијем раду свих запослених у тој медијској кући, али и унапређивању укупног информисања грађана и емитовању садржајног програма. Нова зграда РТВ-а градиће се у сарадњи с Градом Новим Садом у четири фазе. Прва фаза ће обухватити припрему пројектне документације, након тога ће бити порушена стара зграда на Мишелуку, што ће финансирати Покрајинска влада у договору с Градом Новим Садом. Трећа фаза ће бити изградња, а четврта пуштање у рад новог објекта. Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је изјавио да је Нови Сад спреман да буде партнер и да пружи подршку реализацији тог изузетног важног пројекта.

– Нови Сад и даље има један ружан симбол страдања из 1999. године и време је да коначно покренемо решавање тог питања – изјавио је Вучевић. – Већ сам разговарао с председником Покрајинске владе Игором Мировићем и циљ нам је да ребалансом градског и покрајинског буyета у септембру обезбедимо новац и да кренемо да радимо.

Он је истакао да је изградња нове зграде РТВ-а за град Нови Сад значајна и због тога што ће допринети да пуним капацитетом заживи Мишелук, као веома атрактивна локација, која је за сада запостављена.

С Новим Садом су договорене две велике инвестиције. Осим нове зграде РТВ-а, Мировић је најавио и изградњу новог клиничког центра у Новом Саду и каже да, с обзиром на стање пројектне документације, изградња у веома кратком року може почети. За месец-два можемо очекивати да ће и болница „Каменица 2” почети да ради. Изградња тог објекта је започета далеке 2008. године и требало је да буде завршен 2011, али се то није догодило ни до данас, иако је, уместо планиране милијарде динара, у њега већ уложено 3,5 милијарде. Упркос томе што „Каменица 2” није завршена, она је фиктивно отворена 21. априла, три дана пре избора, за потребе политичке кампање. Објекат без техничког пријема и употребне дозволе је отворио тадашњи председник Покрајинске владе и лидер ДС- а Бојан Пајтић и јавност је преварена да почиње лечење у „Каменици 2”.

Закон о финансирању за бржи развој

Влада Војводине ће иницирати доношење закона о финансирању Покрајине, на који се чека готово десет година. Председник Мировић је изјавио за РТС да је тај закон важан јер доноси предвидивост и бржи развој Војводине.

– То није закон који ће поставити нову тачку подела, него тачку разрешења, посебно у делу рада оних установа чији је оснивач Војводина – рекао је.

Novi Sad nastavlja programe pomoći i podrške izbeglim licima, posebno njihovom stambenom zbrinjavanju i ekonomskom osnaživanju, poručeno je danas i PR službe Grada.

Kako se navodi u saopštenju, do kraja ove godine, trebalo bi da bude završena sva projektna dokumentacija, kako bi 2017. godine počela izgradnja 276 stanova u naselju Veternik, namenjenih izbeglim licima sa područja Bosne i Hercegvine i Hrvatske.

Tih 276 stambenih jedinica biće dato u zakup na određeno vreme s mogućnošću kupovine, u okviru potprojekta 4 i 5 Regionalnog stambenog programa, koji se realizuje u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije, a finansira donatorskim sredstvima.

Komisija za izbor korisnika tih 276 stambenih jedinica, koju je formirao Grad Novi Sad, obradila je ukupno 692 prijave, i za mesec dana biće urađeno bodovanje, a ubrzo i formiranje konačne rang liste. Pored izgradnje stanova u Veterniku, Grad Novi Sad će do kraja godine aplicirati i za sredstva za izgradnju 152 stana na još jednoj lokaciji, u naselju Futog.

Nakon realizacije ta dva projekta, konačno stambeno zbrinjavanje dobiće 428 porodica izbeglih lica koja žive na teritoriji Novog Sada. Grad Novi Sad nastavlja realizaciju i drugih projekata pomoći izbeglim licima u integraciji i stambenom zbrinjavanju. To su programi dodele paketa građevinskog materijala, kupovine montažnih i seoskih kuća – kaže se u saopštenju iz Gradske kuće.

Počeli su radovi na uređenju parcele na Novom naselju na kojoj će biti izgrađen objekat za potrebe supermarketa Lidl, parking sa prilaznim putem i ostala prateća infrastruktura.

Kako se uverio reporter portala 021.rs, parcela koja se nalazi odmah pored pruge na Bulevaru Evrope kod kružnog toka, sa strane Novog naselja već je izravnata i ograđena.

Radove izvodi preduzeće "Best izgradnja", a rok za završetak je 1. februar 2017. godine.

Lidl je pre četiri godine kupio plac od 1,1 hektara na uglu Bulevara Vojvode Stepe i Bulevara Evrope za 1,6 miliona evra, kako bi se tu napravio objekat od 2.660 kvadrata i sa stotinak parking mesta.

Dok će Lidl graditi objekat, Novi Sad će urediti okolinu.

Mada je ZIG još pre nekoliko meseci raspisao tender za uređenje saobraćajnih površina, kanalizacije i javnog osvetljenja postupak izbora izvođača radova još nije završen zbog prigovora Komisiji za zaštitu prava ponuđača.

Pre samog prigovora, ZIG je inače odabrao ponudu "Vojvodinaput-Pančevo" od 24,4 miliona dinara.

Ovaj nemački lanac supermaketa planira da u budućnosti u Novom Sadu otvori najmanje još jedan objekat, a pretpostavka je da će to biti na zemljištu Rasadnika Gradskog zelenila, kraj GSP-a na putu za Veternik.

Do maja 2017. trebalo bi da bude završen i distributivni centar koji se nalazi pored autoputa blizu Nove Pazove, a tokom naredne godine i svih planiranih 20 radnji širom Srbije.

Lidl posluje pod ovim imenom od 1930. godine, a samo u Evropi ima radnje u 26 zemalja.

Poznat je po nešto nižim cenama u odnosu na konkurenciju i vrlo pristupačnoj nemarkiranoj robi svojih dobavljača. Pretpostavka je da bi se otvaranjem Lidla mogle sniziti cene u ovdašnjim prodavnicama.

FOTO: Grbavica dobija još jednu ulicu

Između ulica Doža Đerđa i Antona Čehova na Grbavici uskoro bi mogla da nikne nova ulica, s obzirom na to da je "Zavod za izgradnju grada" raspisao javni poziv za radove na ovoj lokaciji.



Ulica Nova, kako ju je nazvao ZIG, predstavljaće produžetak Gogoljeve ulice, a trebalo bi da građanima omogući brži pristup Domu zdravlja.

Kako navode u ZIG-u, izgradnjom ove ulice bi se povećao nivo usluge za putnički saobraćaj, ali bi se smanjio i nivo zagađenja i buke za okolno područje.

Radovi obuhvataju pripremne i zemljane radove, rad na kolovozu i izradu saobraćajne signalizacije.

Rok za dostavljanje ponuda je do 1. septembra.

Iako Fiat i smederevska Železara slove za najveće srpske izvoznike, ovaj put ih je premašila - srpska pamet. Izvoz kompjuterskih usluga iz Srbije lane je dostigao 455 mil EUR. Kada se od toga oduzme uvoz od 167 mil EUR, proizlazi da je neto izvoz kompjuterskih usluga Srbije, od 288 mil EUR, veći od neto izvoza Fiata i Železare zajedno.

U izvozu naših IT usluga dominiraju, prema navodima ljudi iz struke, veb-rešenja i programiranje sa oko 50%. Slede rešenja za mobilne platforme sa oko 40%, dok 10% otpada na sve ostalo.

Upravo struka ukazuje da nije dovoljno samo "prepoznati" IT sektor kao prosperitetan, već je potrebno na nivou države napraviti jasnu strategiju za njegov razvoj, kojom bismo uposlili sopstvene informatičke kapacitete. Tome nikako ne ide u prilog činjenica da je Nacionalni prosvetni savet nedavno odbio predlog Ministarstva prosvete da informatika i programiranje bude obavezan predmet u osnovnim školama u Srbiji.

- U odnosu na prvi kvartal 2015, u istom periodu 2016. godine izvoz kompjuterskih usluga je povećan za 33 mil EUR i iznosi 173 mil EUR. Kako se već pokazala tendencija rasta u odnosu na 2015. godinu, očekujemo da će na kraju 2016. godine izvoz biti značajno veći u odnosu na prethodnu godinu, što će nesumnjivo doprineti ekspanziji ove privredne grane - kaže Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

- Srpska industrija softvera na svetskim listama se nalazi između 30. i 50. mesta, što je najbolji rezultat naše privrede - dodaje Matić i ističe da dosadašnji pozitivni rezultati IT industrije u Srbiji ukazuju na potrebu za sistemskom podrškom tom sektoru, kao i za stvaranjem podsticajnog ambijenta za uzajamno približavanje informacionih tehnologija i drugih tehnoloških inovacija.

- Procena je da bi u Srbiji do 2020. godine moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u sektoru informacionih tehnologija i da postoji veliki nedostatak stručnih IT kadrova, koji je registrovan i u Evropskoj uniji - ističe Matić.

Direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja ističe da na nivou države još uvek ne postoji jasan fokus o tome šta je potrebno uraditi kako bismo sopstvene informatičke kapacitete uposlili na način koji obezbeđuje boljitak za celo naše društvo i privredu.

On potvrđuje da u srpskom izvozu i dalje preovlađuje takozvani "outsourcing". To, praktično, predstavlja model poslovanja u kome jedna firma, za poslove koji su se do tada odvijali unutar nje, sada angažuje (bilo kratkoročno, ili dugoročno) drugu firmu ili organizaciju, koja može da bude i na drugom kraju sveta.

- Jedina dva proizvoda koja su u Srbiji tokom 2015. imala bolji neto izvozni rezultat, odnosno, koja beleže veći doprinos smanjenju spoljnotrgovinske neravnoteže su: kukuruz i smrznuto voće - kaže ekonomista Ivan Nikolić. - Kukuruza smo lane izvezli za 342,9 mil EUR, a uvezli za 12,3 mil EUR, te je neto izvoz iznosio 330,6 mil EUR, dok je ukupna vrednost izvoza smrznutog voća dostigla 340,8 mil EUR, a njihova neto komponenta 318,2 mil EUR.

"Dnevnik AD" u stečaju će uskoro ponuditi na prodaju štampariju na Bulevaru oslobođenja, a budući kupac će tu moći da sagradi soliter od deset spratova pošto je Novi Sad pokrenuo proceduru promene urbanističkog plana, saznaje 021.rs.

Dnevnik koji nije prodat u postupku privatizacije prošle godine pa su akcije podeljene sadašnjim i bivšim zaposlenima, već mesecima se nalazi u stečaju, a plan reorganizacije predviđa da se prodajom štamparije namire svi dugovi.

Naime, procenjana vrednost štamparije je preko 500 miliona dinara, dok su potraživanja poverioca sa kamatama krajem 2015. godine bila u visini od 326 miliona dinara. Kako se vidi iz plana restrukturiranja, Dnevnik AD bi čak i da ne uspe prva prodaja štamparije po početnoj ceni, na drugoj licitaciji kada se cena spušta na 75 %, prodajom podmirio sve dugove jer bi tada cena štamparije bila 377 miliona dinara.

Inače, najveći poverioci Dnevnika su razni državni organi, pa se tako Razvojnom fondu Vojvodine duguje 70 miliona, Poreskoj upravi 39,8 miliona, a najviše Gradu Novom Sadu. Tačnije, gradska javna preduzeća i lokalna poreska uprava od "Dnevnika AD" za grejanje, vodu, odnošenje smeća i druge usluge potražuju 76 miliona dinara.

Za sada međutim nije sigurno kada će uslediti prodaja štamparije, jer se mora regulisati i pravo vlasništva nad zemljištem gde se nalazi ovaj objekt, pošto je vlasnik Autonomna pokrajina Vojvodina. Kako se navodi u dokumentaciji, "Dnevnik AD" je pred Upravom za urbanizam Novog Sada već pokrenuo postupak da preuzeme zemljište u svoje vlansištvo kupovinom i potom ga slobodno proda.

Da će se ovo i desiti govori to što je Gradska uprava Novog Sada, koja je najveći poverilac, samim tim i najzainteresovanija da se naplate dugovi, pokrenula u JKP "Urbanizam" promenu urbanističkog plana kompleksa Dnevnika kojim se predviđa da se umesto štamparije može sagraditi desetospratnica. U planu koji je krajem prošle nedelje stavljen na javni uvid i koji će trajati do 23. septembra navodi se da se umesto sadašnje štamparije dozvoljava gradnja solitera do deset spratova što cenu ove lokacije dodatno diže i omogućava budućem kupcu da za relativno skomnih 3 do 4 miliona evra kupi ekstra lokaciju na Bulevaru oslobođenja za gradnju stambeno-poslovne kule.

Ono što je zanimljivo je i da predlog urbanističkog plana otvara mogućnost da se postojeća Dnevnikova desetospranica poruši i na njenom mestu sagradi novi stambeno-poslovni soliter iste visine, ali za sada nema nagoveštaja da će "Dnevnik AD" prodavati ovu zgradu koja je od 1964. godine jedan od prepozatljivih "markera" Novog Sada.

Комплекс "Дневник" се планира за пословно–стамбену намену. Индекс изграђености је максимално 3,5 a индекс заузетости до 75% у односу на парцелу комплекса.
У оквиру комплекса планирана се реконструкција и/или замена постојећих објеката и изградња нових, спратности од По до По+П+10,
Постојећи објекти се могу заменити у фазама. У првој фази се у потпуности уклања објекат штампарије, а другој фази је могућа замена пословне куле спратности П+10. Пословна кула се може задржати, заменити или реконструисати уз задржавање постојеће намене. Изградња нове куле спратности По+П+10 је могућа у складу са планираном наменом комплекса.
Обликовање објеката је савременим архитектонским изразом.
Кровови се формирају као равни или као кровови са малим нагибом, до 10%. Могуће је формирање зелених кровних вртова.
Паркирање возила се решава у оквиру парцеле комплекса, односно у подрумским етажама у зони изградње, по стандарду једно паркинг место на 70m2 пословног простора, односно једно паркинг место по једној стамбеној јединици. Број етажа подрумске гараже није ограничен. Приступ гаражи се планира посредно са Булевара ослобођења (преко планиране колско-пешачке саобраћајнице), односно из Гајеве улице.
На слободном делу парцеле планирају се зелене површине, манипулативне површине, комуникације и друго.
Зелене површине се планирају на приближно 15% површине комплекса.
Коначно решење комплекса "Дневник" ће се утврдити урбанистичким пројектом.
Рани јавни увид у Концептуални оквир измена и допуна Плана генералне регулације новог градског центра са окружењем у Новом Саду обављен је у периоду од 06.11.2015. године до 20.11.2015. године.
На локалитету 1 задржава се намена простора планирана за пословни комплекс Дневник холдинг ад који подразумева пословну кулу спатности П+10 и дворишни пословни објекат спратности П+2, са могућношћу надоградње до спратности П+3 (раван кров), и пословни објекат спратности П+5 на Булевару ослобођења.