TEMA: Gradske vesti

Sednica Vlade Srbije i Vojvodine: 1,9 milijardi za projekte

Zajednička senica Vlada Srbije i Pokrajinske vlade održana je posle 13 godina u zgradi Banovine u Novom Sadu. Premijer Aleksandar Vučić izjavio da će Vlada Srbije izdvojiti 1,9 milijardi dinara za obnovu stotinu škola, vrtića i drugih objekata u Vojvodini, kao i da će realizacija tih projekata početi odmah.

Premijer je nakon zajedničke sednice vlada Vojvodine i Srbije kazao da će više sredstava biti uloženo u pokrajinu pošto je nezaposlenost u njoj veća nego na jugu Srbije.

"Danas smo na ozbiljan način razgovarali o rešavanju problema građana Vojvodine. Odlučili smo da prebacimo prvi novac Novom Sadu kako bi se pripremio za evropsku prestonicu kulture, četiri miliona evra za zgradu RTV-a, iako sam smatrao da je to preskupo, ali smo prihvatili sugestije da je važno da pokažemo da smo u stanju da obnovimo ono što je srušeno u NATO agresiji", kazao je Vučić.

Prema njegovim rečima, o trošku državnog budžeta biće obnovljena putna infrastruktura u Vojvodini, uključujući i 37 kilometara Fruškogorskog koridora, ali i zdravstvene institucije i ustanove kulture poput Subotičkog pozorišta.

Vučić je dodao da će biti donet Zakon o finansiranju Vojvodine, ali i da trenutno nema problema u finansiranju Pokrajine.

Novi Sad će biti jedan od najlepših evropskih gradova
Predsednik Vlade izjavio je da će Novi Sad biti jedan od najlepših evropskih gradova, jer će Vlada Srbije u njega uložiti "ogroman novac", pošto je izabran za jednu od tri Evropske prestonice kulture 2021.

"Danas smo prebacili prvi novac Novom Sadu za pripreme da bude Evropska prestonica kulture. Novi Sad će biti jedan od najlepših evropskih gradova, ogroman novac ćemo da uložimo u Novi Sad", rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Pokrajinskoj vladi.

Vučić je najavio da će republičke vlasti doneti Zakon o finansiranju Vojvodine, "iako drugi nisu", ali nije precizirao kada.

"Pokrajina dobija sedam odsto rashoda iz (državnog) budžeta. Pokrajinska vlada se bavi razvojnim projektima i nema obaveze da isplaćuje penzije i plate u javnom sektoru. Novac se prebacuje, a gde nema 'besnih', neće biti ni problema. Mi ćemo doneti Zakon o finansiranju, ali nemamo problema u finansiranju Vojvodine. Mi ćemo to doneti, iako drugi nisu", kazao je predsednik Vlade Srbije.

Naveo je da je Vlada Srbije prebacila dva miliona evra za izgradnju "ipsilon kraka" - drumske zaobilaznice oko Subotice, koja je važna za industrijsku zonu, a koštaće 25 miliona evra.

Dodao je da će i saobraćajna signalizacija u te svrhe biti promenjena i da će putokazi za Novi Sad biti na više jezika - na "engleskom, francuskom, kineskom i na šta ja znam kojim sve jezicima, to će stručnjaci da odluče", kazao je premijer Srbije.

Vučić je najavio i da će Vlada Srbije dati prva četiri miliona evra za izgradnju nove zgrade Radio-Televizije Vojvodine.

"Smatrao sam da je preskupa ta zgrada, ali su me (pokrajinski premijer Igor) Mirović i članovi Pokrajinske vlade ubedili da je to potrebno, jer je stvar simbolike. To je srušeno tokom NATO agresije i treba da pokažemo da smo u stanju da to obnovimo i da bude još bolje nego što je bilo", kazao je Vučić.

Mirović: Ogromna podrška Vlade Srbije
Predsednik vojvođanske vlade Igor Mirović izjavio je da je Vojvodina dobila ogromnu podršku Vlade Srbije u svakom smislu za realizaciju značajnih projekata i da će u narednoj godini budžet pokrajine dobiti i konkretnu podršku.

Nakon zajedničke sednice vlada Srbije i Vojvodine u Novom Sadu, on je kazao da je premijer Srbije Aleksandar Vučić upoznat sa svim što se radi kada je reč o svim uštedama i povećanju efikasnosti u realizaciji budžeta.
"Dobili smo snažnu podršku za realizaciju projekata od nacionalnog značaja - nastavak realizacije projekta pozorišta u Subotici i izgradnja zgrade RTV-a", kazao je Mirović.

On je rekao da je na današnjoj sednici bilo mnogo dobrih tema i mnogo dobrih projekata.

"Nadamo se da ćemo opravdati poverenje. Bilo je danas 20 tačaka dnevnog reda. Ovo je veliki dan za Vojvodinu. Nismo razgovarali o politici koja ovde više ne stanuje, koja je poražena na izborima, već smo se fokusirali na konkretne stvari. Želimo da Vojvodina prednjači", kazao je Mirović.

On je izrazio uverenje da će u svih 20 oblasti o kojima je bilo reči biti i konkretnih rezultata.

Mirović je rekao da je "zadovoljan ovim impulsom".

Članovi vlada razgovarali su i o nalaženju rešenja za najugroženije objekte obrazovno-vaspitnih ustanova, predškolskih, škola i univerziteta.

NOVI SAD 2021: Titula EPK gradi dugo očekivani mostić između Štranda i Ribarca
Novi Sad će 2021. godine biti prvi grad van EU koji će poneti laskavu titulu Evropske prestonice kulture. Ovaj istorijski uspeh imao je veoma pozitivan odjek, ne samo među Novosađanima nego i u celoj Srbiji. Moramo dodati, više nego zasluženo.

Sad, kad se euforija malo stišala, postavlja se pitanje šta sve Novi Sad može da dobije kao Evropska prestonica kulture, kakve mogućnosti ima na raspolaganju? Odgovor je – ogromne. Međutim, te mogućnosti treba znalački iskoristiti, da bi za pet godina grad bio dostojan kulturni centar Starog kontinenta.

Prema rečima Nemanje Milenkovića, predsednika organizacionog odbora Novi Sad 2021, trenutno se očekuju komentari koje će grad dobiti od panela eksperata Evropske komisije. Za dva meseca će se saznati šta je ono što je bilo dobro, a šta ono na čemu tek mora da se poradi u okviru kulturnog koncepta “Za nove mostove”.


Milenković je za mojnovisad.com predočio i neke konkretne projekte koji će obogatiti kulturnu i turističku ponudu Novog Sada, ne samo u narednih pet godina nego i u decenijama koje dolaze.

- Predstoje nam tri velika projekta. Prvi je izgradnja umetničkog centra “New Novi Sad”, muzičke i baletske škole sa koncertnom dvoranom na Limanu 3, koja bi trebalo da bude gotova do 2019. godine. Druga je izgradnja i adaptacija Youth Creative Polisa na mestu sadašnje “Kineske četvrti”, koji bi trebalo da predstavlja kreativni hab Novog Sada. Treći je izgradnja pešačkog mosta koji će spajati Ribarsko ostrvo i Kej – kaže Milenković.

On dodaje da pored ovih, postoji i čitav niz drugih projekata koji predviđaju infrastrukturna ulaganja. Finansijske strane što se tiče, sa uspešnom kandidaturom vrata evropskih fondova su sad širom otvorena, a na gradu je da definiše na koji način će to iskoristiti.

Velika ulaganja najavio je i Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada. Spominjale su se cifre od 30 pa sve do 100 miliona evra. On je istakao da predstoji ulaganje u infrastrukturu i ustanove kulture, kako samog Novog Sada, tako i okolnih naselja. Prema najavama, prvo će se početi sa uređenjem fasada u centru i Podgrađu.

Posmatrajući iskustva gradova koji su ranijih godina bili Evropske prestonice kulture, dolazimo do oprečnih iskustava. Neki nisu iskoristili pruženu šansu na pravi način, kao Liverpul, na primer. U ovom engleskom gradu relevantni projekti uglavnom su bili usmereni u centar grada, a manje razvijeni delovi su ostali zapostavljeni. Najbolje bi bilo slediti primer Pečuja. Grad pobratim Novog Sada je kao kulturna prestonica Evrope skoro u potpunosti preuređen i postao je primamljiva svetska turistička destinacija.

Mogućnosti su zaista ogromne i baš zbog toga Novi Sad ne sme da propusti prliku da se izdigne iz sivila. To se može postići sa pravim projektima, koji su po meri grada i njegovih građana. Ključno je učešće svih činilaca kulturnog života, kako pripadnika takozvane kulturne elite, tako i nezavisne scene.

Mojnovisad.com je pitao i novosadske umetnike šta je to što, po njihovom mišljenu, najviše nedostaje našem gradu na polju kulture. Gabriela Hajzler je magistar grafike. Ona je do sad imala brojne samostalne izložbe, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.

- Novom Sadu fali jedan otvoreni grafički studio, koji bi popularizovao ovu granu umetnosti i dao mogućnost i prostor umetnicima da stvaraju. Tu bi trebalo organizovati i stručne kurseve za učenike osnovnih i srednjih škola, koji bi se na ovaj način mogli uvesti u svet grafike. Toga kod nas nema. Postoji potreba i za kvalitetnim galerijama, kojih jednostavno nema dovoljno - ističe Hajzler.

Terezia Figura je već skoro dve decenije jedno od najprepoznatljivijih lica Novosadskog pozorišta. Ova glumica kaže da je preko potrebno poraditi na uslovima u kojim novosadski teatri funkcionišu.

- Pozorišta su nam u veoma lošem stanju. Većinom su to starije zgrade u koje godinama nije ulagano. Počevši od svlačionica, pa sve do sedišta za gledaoce, ima mnogo toga što zahteva velika ulaganja. Nekako bi trebalo privuću i inostranu publiku. Kod nas se predstave već titluju na srpski jezik, ali bi možda trebalo razmisliti i u prevodu na engleski, za goste koji posećuju naš grad. Pored toga trebalo bi i intenzivirati međunarodnu saradnju, i organizovati što više radionica, gostovanja inostranih pozorišnih trupa i stručnjaka, posebno iz zapadne Evrope.

Goran Strgar, tenor, solista je opere Srpskog narodnog pozorišta. Do sad je ostvario brojne uloge, a bavi se i pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

- Što se opere tiče, treba poraditi na repertoaru. Neophodno je odgovoriti željama i ukusu publike, praviti više predstava zbog kojih rado dolaze u pozorište. Zatim, tužno je da Novi Sad nema muzičko pozorište. Sve se svodi samo na neka gostovanja iz Beograda. Baš zbog toga me najviše raduje što ćemo najzad dobiti svoju prvu koncertnu salu, koja će biti u okviru novoizgrađene muzičke škole. Sve ovo je od neprocenjive važnosti, jer naši sugrađani vape za dobrim koncertima i dobrom muzikom. Isto tako mora se pružiti prilika mladim umetnicima, jer potencijala i te kako ima – predlaže Strgar.

Tekst: Lajoš Vajda
[\quote]

Dani krize su za građevinske radnike, po svemu sudeći, prošlost. Broj radnika na gradilištima i u fabrikama, koje proizvode građevinski materijal, konstantno se povećava, a tome u prilog ide i podatak da je Novi Sad procentualno prvi u Srbiji po broju izdatih građevinskih dozvola.

Trenutno je, prema proceni Josipa Modića, predsednika gradske organizacije Samostalnog sidnikata građevinskih radnika, uposleno oko devet hiljada radnika.

- Broj građevinaca u Novom Sadu, pre tri godine pao je na 5.800. Pre privatizacije velikih građevinskih firmi, bilo je angažovano oko 10.000 neimara. Kako sada stvari stoje, primičemo se tom broju, tim pre što smo dobili najave od gradskih vlasti i investitora o otvaranju novih, velikih gradilišta - navodi Modić.

Modić napominje da bi na izgradnji Galensovog solitera u centru grada trebalo da bude direktno zaposleno oko 500 radnika.
- Bio sam na nekim gradilištima ove kompanije i zaista mogu samo da iskažem pohvale. Ne samo da radnici imaju savremenu zaštitnu opremu, već dobijaju i topli obrok na gradilštu - ističe Modić.

Prvi sindikalac građevinara navodi i da bi priličan broj radnika trebalo da bude angažovano i na izgradnji obilaznice oko Petrovaradina, na kojoj je predviđen veći broj lukova, podvožnjaka i sličih građevinskih objekata.

- Imali smo sastanak u gradskom Zavodu za urbanizam, gde su nam predočili najznačajnije projekte. Nadam se da će trend povećanja broja radnika biti nastavljen, kao i kvalitetan socijalni dijalog, koji smo uspostaviili sa gradskim vlastima i najvećim investitorima - zadovoljan je Modić.

Modić ocenjuje da se polako smanjuje trend neprijavljivanja radnika na gradilištima.
- Imamo, istina, i sada dosta neprijavljenih, kao i radnika koji rade bez adekvatne zaštitne opreme, ali novi Zakon o planiranju i izgradnji, kojim su inspekcijama data veća ovlašćenja, počeo je da daje rezultate - ističe.

U Novom Sadu još 11 raskrsnica dobija semafore

Novosadska uprava nastavlja sa postavljanjem semafora na saobraćajnicama u gradu, saznaje 021.rs.



U narednom periodu će još osam raskrsnica dobiti standardne semafore, dok će na tri prometne saobraćajnice biti postavljeni posebni pešački semafori. Gradsko veće je pre nekoliko dana saglasnost za tender za radove ili projektovanje. Sve poslove na gradnji semafora će sprovesti Zavod za izgradnju grada, odnosno uprava koja će ga naslediti pošto ovo preduzeće bude ugašeno 1. decembra.

Prema informacijama 021.rs, sledi izgradnja semafora na uglu Bulevara kralja Petra I i Ulice kraljevića Marka na Rotkvariji, uglu Temerinske i Savske na Klisi, Bate Brkića i Seljačkih Buna, odnosno Bate Brkića i Vojvode Stepe na Novom naselju. Takođe, pešački semafori će se graditi na Bulevaru cara Lazara kod ulice Banović Strahinje na Limanu, na Bulevaru Evrope kod kasarne "Jugovićevo" na Detelinari i na uglu ulica Cara Dušana i Đorđa Magaraševića na Adamavićevom naselju.

Pored izgradnje, predviđeno je da se izradi i tehnička dokumentacija za postavljanje semafora na uglu Raše Radujkova i Stojana Novakovića na Novom naselju, Preradoviće i Marina Držića u Petrovradinu, Futoškog puta i Subotičke ulice na Telepu i Bulevara Evrope i Teodora Pavlovića na Adamavićevom naselju.

Podsetimo da je ranije tokom ove godine Zavod za izgradnju grada pokrenuo postupke za postavljanje semafora na šest raskrsnica i da su ti poslovi u različitim fazama od projektovanja do gradnje. Za mnoge pomenute lokacije još od ranije postoje zahtevi građana da se na njima postavi semafor, jer su se na njima često događali udesi, dok će neke i dalje biti na čekanju.

Bate Brkića i Seljačkih Buna, odnosno Bate Brkića i Vojvode Stepe na Novom naselju

Teodora Pavlovica se slazem, jer ce im obezbediti siguran prelazak pesaka, im usporiti voznju tamo gde se stalno divlja. Mislim, kada vec nisu sposobni da to rese na drugi nacin. Pasarela vam se sigurno ne bi svidela ni estetski ni funkcionalno, a filozifija nadleznih je takva da se svaki bulevar ispreseca raskrsnicama umesto da se tok saobracaja ubrza njihovim ukidanjem ili kruznim tokom.
Recimo, ovaj deo BE bi po meni trebalo da ima (dok se ne naprave denivelisane raskrsnice) rasksnicu kod Futoskog puta/ulice i postojeci kruzni kod Limana. I tu nema vise sta da se skrece levo u i iz Teodora Palvovica. Ko zeli preko ili na kruzni nazad ili do FP i nazad. Zao mi je, ali je kolicina saobracaja tu toliko beznacajna da je potpuno bacanje novca na semafor, sem iz ugla pesaka. A za njih i bicikliste se mogla napraviti lepa pasarela sa kruznim stepenistem ispred Gomexa/Sabbiadoro i preko puta

Dalje, potrebni su pesacki semafori sinhronizovani u zelenom talasu kod C.Lazara / Kolo Srpskih Sestara i C. Lazara / Djordja Servickog. Izmedju postaviti ograde kao kod Usca na NBG i jednom za uvek prekinuti pretrcavanja pesaka na svakih 10 metara. Ono tamo je jednom recju. BANGLADES!

"NS BIKE": Za kraj sezone besplatno iznajmljivanje bicikala
Iz JKP "Parking servis" obaveštavaju Novosađane da se šesta sezona iznajmljivanja gradskih bicikala "NS bike" završava u ponedeljak, 31. oktobra.

Kako javljaju iz ovog javnog preduzeća, od ukupno 4.600 korisnika, u ovoj godini se registrovalo oko 600 novih korisnika, dok je ostvareno preko 21.000 iznajmljivanja.

- Trudimo se da ovu uslugu olakšamo i učinimo pristupačnom što većem broju korisnika, pa smo tako ove godine, proširili biciklističku mrežu i unapredili sistem izgradnjom još jedne, dvanaeste, automatizovane stanice za iznajmljivanje bicikala, na Detelinari – kaže se u saopštenju.

U znak zahvalnosti Novosađanima na dosadašnjoj saradnji i savesnosti prilikom korišćenja bicikala, "NS Bike" poklanja svojim korisnicima besplatan vikend za iznajmljivanje bicikala. Naime, svi registrovani korisnici će moći, u subotu i nedelju, odnosno 29. i 30. oktobra da koriste bicikle besplatno.

Kako bi "Parking servis" bio u prilici da zaključi sezonu, mole se korisnici da iznajmljene bicikle blagovremeno vrate do 31. oktobra, do 19 časova, na nekoj od sledećih lokacija:

Štrand
Spens
Železnička stanica
Srpsko narodno pozorište
Kampus Novosadskog univerziteta
Detelinara (kod ABC centra)
Detelinara (ugao ulica Kornelija Stankovića i Milenka Grčića)
Novo naselje (Bulevar Jovana Dučića, kod "Rodića")
Liman 3 (Dom zdravlja)
Petrovaradin (Preradovićeva ulica, kod pošte)
Liman 3 (NIS)
Beogradski kej

Nisu stavili zimske gume. Plaše se tužbe ako neko padne sa bicikla

Arheološko blago Vojvodine, 3.000 godina star mač, nekoliko dana se prodaje preko internet oglasa po ceni od 5.000 evra.

Oglas za prodaju ovog vrednog arheološkog predmeta je dao Novosađanin Vladimir Veselinović koji za 021.rs navodi da se na to odlučio jer od Muzeja Vojvodine nije dobio ponudu za koju bi bio spreman da preda bronzani mač iz XI veka pre nove ere. On za 021.rs navodi da je mač/bodež dugačak 54 centimetara i da je u njegovoj porodici decenijama, a da je tek 2015. godine kada ga je dao na ekspertizu, saznao za njegovu starost.

Zezam se.

Koliko znam, to nije propisano nigde.

Koji je ovo uzas




Novosađanin preko interneta prodaje arheološko blago Vojvodine
Izvor: www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/147658/F...blago-Vojvodine.html

Razumem da covek hoce da zaradi, ali muzej mu je vec ponudio novac i ovaj je odbio. Nadam se da ce Muzej Vojvodine uspeti da otkupi. Kazu da nude 500.000 dinara.

Koji je ovo uzas
Kazu da nude 500.000 dinara.