Pogledajte početak klipa:
www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/dru...redi-buducnosti.html
Успех "Биосенса" – корак према пољопривреди будућности
СУБОТА, 19. НОВ 2016, 19:30 -> 20:17
ИЗВОР:
РТС
Захваљујући великом успеху Инситута "Биосенс", за српску науку засигурно долазе бољи дани. Овај институт из Новог Сада освојио је убедљиво прво место у најјачој европској конкуренцији најпрестижнијег програма "Хоризонт 2020" и на тај начин за нашу науку обезбедио 28 милиона евра. Та победа је највећи успех српске науке у новије доба, а добијена средства биће намењена стварању Европског центра изврсности за научна истраживања.
Приказано је идејно решење зграде која ће наредних година и деценија привлачити и српске и научнике из читаве Европе. Суштина пројекта је повезивање модерне технологије и пољопривреде, што ће допринети убрзаном економском развоју земље. Од добијеног новца изградиће се најјача научна инфраструктура у Европи.
Припремила Иванка Ристовски
Аутор награђеног пројекта Весна Црнојевић Бенгин наглашава да се ради о научној опреми какву мало која институција на свету има.
"Говоримо о запошљавању око 150 нових научника. Планирамо једну демонстрациону фарму на којој ће пољопривредници имати шансу да из прве руке виде и пробају шта то нове технологије могу њима да донесу", каже Весна Црнојевић Бенгин.
А могу много тога. "Биосенс" је већ закорачио у пољопривреду будућности.
До квалитетнијег и сочнијег воћа у Србији у блиској будућности моћи ће да се дође уз помоћ агроробота "Сосе" и "Лале" који излазе на терен, скенирају биљке и земљиште и на основу тога праве упутства за произвоиђаче како да остваре свој циљ.
Прогнозе су да ће до 2050. године на планети бити 10 милијарди становника, па ће потребе за додатном храном бити веће за 70 одсто.
Ресурси су ограничени, а уз модерну технологију постићи ће се максималан квалитет хране и искоришћеност земљишта.
Директор Института "Биосенс" Владимир Црнојевић објашњава да се са сателитских слика добија варијабилност усева и омогућава машинама које имају сателитско навођење да већ сада варијабилно примењују мере ђубрења, наводњавања, варијабилне сетве.
"Производ је чистији, јефтинији и квалитетнији и очувана је животна средина", истиче Црнојевић.
Иако већ има појединачних добрих примера примене ИТ технологије у пољопривреди, за општи успех потребно је више.
Миодраг Костић из "МК групе" каже да не постоје компаније које могу да интегришу све на једном месту и да од тога направе практичну примену која ће на крају довести до одрживе и ефикасније пољопривреде и то је управо оно што они раде.
"Ми смо део те приче и подржаваћемо то, јер смо у принципу највећа пољопривредна компанија у земљи", каже Костић.
Саветник за пољопривреду председника Владе Драган Гламочић сматра да је ово један нови искорак и могућност да Србија ухвати воз са најразвијеним земљама света, чак можда и да их престигне.
"Не можемо више да спавамо, не можемо више да радимо као што су наши дедови радили, али нове генерације итекако успешно примењују модерне технологије по Србији и то нам улива свима неку наду за будућност", каже Гламочић.
Успех "Биосенса" и Србије као једине земље ван Европске уније вратило је нашу земљу на мапу Европе, сматра научна јавност. Порука је, надају се, послата онима који имају дилему остати или отићи.
U ranom uvidu se vidi gde su planirani parkovi u okolini bulevara Evrope
