VISINSKA OGRANIČENJA I ŠPEKULATIVNI POGLEDI NA SVET
Odavno postoje razni urbanistički pogled na svet o tome - kako jedan grad treba da izgleda? Naravno da je to sve u našem vremenu podredjeno kapitalu i investitorima na odredjeni način. Sve je uobličeno u ekonomskom izrazu kroz brojeve i SPRATOVE.
Beskonačna blokovska "blombiranja" sa neumornom soc-realističnom kvadratnom arhitekturom iz devedesetih kao fantazma prati naš arhitektonski izraz i to urušava grad u ambijentalnom smislu. Poslednji potezi ovog razgoropadjenog režimskog Galensa na potezu trščara sa svojim nagomilanim kockastim projektom na najbolji način oslikavaju gde smo mi to zaista i kako je teorija brojeva pretočena u stvarnost.
A nalazimo se u mešalici najgorih izraza naše sive urbano - društvene realnosti.
Pa gde je tu visina?
Tu je. Shvaćena banalno kroz niz anti urbanih regulacija gde se propisuju iste visine za čitave kvartove i gde dolazimo do niza paradoksa da nam se na bulevaru Evropa na delu preko puta Ranžirne stanice nalazi čitav niz petospratnica koje su NISKE u odnosu na profil novog bulevara a da se u isto vreme fantastićna zgrada Holiday In hotela stopira jer je prešla dozvoljenu visinu!!!???? Toj zgradi fali još minimum dva sprata da bude pravi urbani reper...
U našem gradu se visina ne shvata ozbiljno a bojim se i da kroz ovo novo politikarenje i ideju liberalizacije visinske regulacije takodje nisu dobre. Zašto? Potreban je
FLEKSIBILAN ZAKON koji bi dozvoljavao da se grade visoke, jako visoke, mogu i najviše zgrade ali bi to trebalo da se prati urbanim planiranjem gde bi se visoke zgrade postavljale na važna mesta, ili "gomilale" na Bulevaru Evrope ili nekom drugom mestu koji bi bilo interesannto na način modernih CITY-a, gradskih poslovnih jezgara kao u Londonu ili nešto drugačijeg La Defansa u Parizu koji bi u našem slučaju mogli da poprime i stambene epitete.
1. Pariz i periferna vertikalna aglomeracija 2. London i city - puntualna vertikalna aglomeracija u centru grada 3. Hong Kong - vertikalna proizvoljna mega aglomeracija
Hong Kong je paradigma anarhične vertikalizacije besumučnog gomilanja koji u slučaju tog grada funkcioniše jer grad ima topografiju koja to dozvoljava - razudjene obale, more i planine koje sputavaju i donose široke vizure ovoj nedefinisanoj gomili oblakodera.
To u našem gradu ne bi funkcionisalo jer je naša topografija totalno drugačija. Naša vertikalizacija mora da bude mnogo više promišljena da bi imala smisla. Nešto u vidu urbane vertikalne a k u p u n k t u r e.
Mislim da su Bulevar Evrope ili kraj Somborskog idealna mesta; ali takodje mislim da bi u odredjenim delovima grada, pa čak i centra, takve gradjevine, ako su pravilno pozicionirane i proporcionalne shodno gradskim vizurama, mogle i te kako da doprinesu poboljšanju slike.
Našem gradu fale nove vizure, i vizure sa kojih bi se sagledavale stare na nov način.
NAŠ KONCEPT:
Uvek sam se divio Vršačkoj katedrali koja je u kontrastu sa ravnicom izdizala svoje vertikalne gotičke tornjeve. Taj kontrast je donosio urbanu tenziju celom jednom pejsažu ali i ulici, trgu. Sve me je to u urbanoj razmeri podsećalo na efekat Strasburške katedrale, jedne od najviših u svetu koja je savršeno "ugurana" izmedju starih niskih "udžerica".
Takav je koncept i svih vertikala Sremskih Karlovaca. Veoma veoma veoma urbano i artikulisano, sa nesvakidašnjom tenzijom. Ove koncepte je moguće uvući i u novosadska gradska jezgra koja bi dobila nove razmere, nove repere, nova iznenadjenja, ali ponavljam, na jako proračunat način. Planski.
1. Vršac i kule u urbanom jezgru 2. S Karlovci - odličan primer vertikalne artikulacije
3. Palata Albanija - urbana fantazija
Treći primer u Srbiji je Palata Albanija u Beogradu koja mi se uvek svidjala i kojoj sam se divio, kako zbog pozicije tako i zbog rešenosti arhitekte da odgovori na ugao ali kome očajnički fali dodatna visina. Kako bi to neverovatno izgledalo da zgrada ima još četiri pet spratova?
Možda je zgrada Galensa na Bul M Pupina i dobra? Ali ne postoji ni jedna studija o tome - studije vizura i studije proporcija zgrade u odnosu na trg Slobode, Bul M Pupina, Uspensku, Sinagogu, Banovinu, Tvrdjavu, trg Mladenaca, Železničku, zgradu Pošte itd itd itd...
Stalno nam se ponavljaju isti leteći renderi nepostojećih vizura i proporcija i zato sam jako uplašen i skeptičan po tom pitanju. Nadam se da će nas urbana realnost demantovati...
A što se tiče politike - nikako dati političarima da shvataju "dobrobiti" visinske neregulacije, tačnije urbane špekulativne ANARHIJE, onog istog urbanog koncepta koji može da se iskoristi na način da se bilo gde na bilo kojoj parceli investitori iživljavaju.
Nadam se da je i dalje ostalo nešto od srednjeevropske urbanosti našeg grada koja će prevladati u odnosu na ova jeftina misaona ludila.
NE, POLITIČKOM i
DA, URBANOM VISINSKOM KONCEPTU PROMIŠLJENE AKUPUNKTURE
Cheers...