TEMA: Gradske vesti

Srpska radikalna stranka pokreće inicijativu da se u Novom Sadu podigne spomenik Nikoli Tesli.

Na ovaj način, smatraju radikali, Grad će se dostojno odužiti svom počasnom građaninu, a koji je "sticajem okolnosti dva puta u Novom Sadu bio odbijan za dobijanje stipendije, pre sticanja svetske slave".

Predsednik GO SRS Đurađ Jakšić kaže da je Novi Sad jedini grad u Srbiji koji je Teslu još za života, 1936. godine, proglasio za svog počasnog građanina i da mu duguje spomenik.

"Mi, srpski radikali, očekujemo najširu podršku ovoj inicijativi svih političkih činilaca u gradu i donošenje jednoglasne odluke da Novi Sad dobije spomenik velikog genija Nikole Tesle", navodi on.

Spomenik Nikoli Tesli, dodaje, trebalo bi da bude postavljen u najužem gradskom jezgru, ali će konačnu reč oko lokacije budućeg spomenika dati nadležne gradske institucije.

"Srpska radikalna stranka istovremeno pokreće inicijativu da se nekadašnji Subotički bulevar, koji je 2009. godine, nesrećno i nespretno nazvan Bulevar Evrope, preimenuje u Bulevar Nikole Tesle. Naziv Bulevar Evrope je dosmanlijska kreacija, ali je paušalan i bezličan naziv, koji ne predstavlja ništa. Mi srpski radikali smo mišljenja da najvažnija saobraćajnica u Novom Sadu treba da nosi ime velikog naučnika i genija Nikole Tesle", zaključuje Jakšić.

Grupa za konceptualnu politiku i kuda.org vas pozivaju na dve javne diskusije u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“:

Stambeni pakao
sreda 25. januar 2017. u 18h
Mesna zajednica „Radnički“
Braće Mogin 2, Detelinara, Novi Sad

Ko gradi grad
četvrtak 26. januar 2017. u 19h
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13, Novi Sad
Gosti: Ana Džokić i Marc Neelen

Pored stalnih aktivnosti u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ koje se tiču saradnje sa građanima i stanarima na pitanjima i problemima stanovanja, udruživanja i lokalne zajednice, ove godine kuda.org i Grupa za konceptualnu politiku (GKP) pokreću seriju javnih diskusija sa članovima organizacija i udruženja građana koja svoj rad situiraju u polje stanovanja, udruživanja, aktivizma i političkog organizovanja. Pored aktivnosti ovih organizacija, u okviru diskusija biće postavljena pitanja vezana za oblike organizovanja i na promene u delovanju koje je moguće napraviti, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo i na rad koji obavljamo.

Prve u nizu javnih diskusija ugostiće Anu Džokić i Marca Neelena (Beograd/Roterdam) koji deluju pod imenom STEALTH.unlimited i čija praksa obuhvata arhitekturu, urbana istraživanja, vizuelne umetnosti i aktivizam u saradnji sa mnogim drugim grupama i pojedincima.

Na javnoj diskusiji 25. januara u mesnoj zajednici na Detelinari biće reči o bavljenju komentarima i predlozima izmena nedavno usvojenog „Zakona o stanovanju i održavanju zgrada“ na kome je Ko gradi grad radio zajedno sa 13 drugih udruženja građana, među kojima su i kuda.org, GKP i Inicijativa za udruživanje skupština stanara u Novom Sadu. Takođe će biti predstavljena kampanja Dobrodošli u stambeni pakao koja je pokrenuta u decembru 2016. godine koja ukazuje kako je preko 70% domaćinstava u Srbiji veoma opterećeno troškovima stanovanja i postavlja pitanje: kako nam je postalo normalno da se pitanje krova nad glavom tretira kao pitanje privilegije i luksuza? Na ovoj javnoj diskusiji pokušaćemo da govorimo o tome šta je urađeno i šta može da se uradi vezano za probleme stanovanja i odlučivanja građana, nasuprot iščekivanja sistemskih rešenja koja podrazumevaju sasvim drugačije prakse i odnose sa državom.

Na javnoj diskusiji 26. januara predstaviće svoj angažman u različitim inicijativama, s akcentom na Ko gradi grad – platformi pokrenutoj 2010. godine u Beogradu i zasnovanoj na uverenju da dijalog o željenom razvoju grada mora da uključi sve one koji čine taj grad. Međutim, grad se razvija u skladu sa privatnim interesima malog broja pojedinaca, po netransparentnim procedurama, praćenim različitim kontroverzama i, najvažnije, rutinskim ignorisanjem potreba i želja samih građana. Na koje organizovane načine je moguće baviti se ovim skupom problema biće noseća tema diskusije i predstavljanja inicijativa poput Pametnije zgrade u Beogradu i organizacije City in the Making u Roterdamu. Prezentacija i diskusija će biti održani na srpskom i engleskom jeziku.

Više o udruženjima, projektima i inicijativama o kojima ćemo govoriti:

Ko gradi grad: www.kogradigrad.org/
Stambeni pakao: www.stambenipakao.rs/
Pametnija zgrada: www.kogradigrad.org/wp/pametnija-zgrada/
City in the Making: www.stadindemaak.nl/english-summary/
STEALTH.unlimited: stealth.ultd.net/

Ana Džokić i Marc Neelen rade pod imenom STEALTH.unlimited na relaciji Beograd – Roterdam od 2000. godine. Njihovo polje delovanja se nalazi između arhitekture, urbanih istraživanja, vizuelne umetnosti i aktivizma. Bili su kustosi i projektanti holandskog paviljona na arhitektonskom bijenalu u Veneciji 2008. godine, kao i kustosi više manifestacija, kao što su Međunarodno bijenale u Tirani 2009, Impakt Festival u Utrehtu 2010, izložba Bilo jednom u budućnosti okviru festivala Evento, Bordo, 2011. Dobitnici su nagrada beogradskog Salona arhitekture, a nagradu Ranko Radović za 2011. godinu su dobili za istraživački projekat “A(u)kcija – registar novosadskih prostora između ličnih interesa i javnog dobra” u ko-autorstvu sa Centrom_kuda.org. Od 2010. aktivni su u okviru platforme Ko gradi grad iz Beograda, koja se bavi učešćem građana u razvoju grada, sa posebnim fokusom na stambeno pitanje. 2013. pokreću i udruženje City in the Making (Grad u nastajanju) u Roterdamu, koje u sedam objekata bivšeg socijalnog stanovanja testira nove načine zajedničkog života i upravljanja prostorima.

Organizovanje javnih diskusija je deo projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“, koji sprovode GKP i kuda.org iz Novog Sada, a koji je posvećen motivisanju stanovništva za uključivanje u procese odlučivanja i udruživanja na lokalnom nivou, po pitanju politizacije problema stanovanja, kao i razvoja lokalne zajednice i saradnje sa organima lokalne samouprave, prvenstveno sa mesnim zajednicama. Projekat se realizuje u saradnji Centra kuda.org i Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Beograd.
www.detelinara.org

Ovo mi deluje kao nešto što bi NSB mogao da isprati, ako se nekome ide možemo se i organizovati zajedno

Prema nedavno objavljenim statistikama preko 70% domaćinstava u Srbiji je veoma opterećeno troškovima stanovanja. Po tom kriterijumu nalazimo se na drugom mestu u Evropi. Tako da, bez obzira da li imate ili nemate svoj stan, velika je verovatnoća da ste i vi u ovom „paklu”.

Novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, koji upravo ulazi u skupštinsku proceduru, neće promeniti ništa bitno. Naprotiv, stvari će se dodatno pogoršati. Uvode se novi namenti, kazne su drakonske, ukidaju se prava podstanara i dalje nema para za socijalno stanovanje…

Zašto se o „stambenom paklu” tako malo priča?

Kako nam je postalo normalno da razlika između plate i kvadrata bude tolika da možemo samo da sanjamo o kupovini stana?

Da, ako smo i uspeli da nekako kupimo stan, njegova otplata postane noćna mora, pitanje života ili smrti.

Da nas gazde po kratkom postupku izbacuju iz iznajmljenog stana, kad i kako im padne na pamet.

Da iz godine u godinu poskupljuju grejanje i struja, a plata ostaje ista, i da ne znamo kako ćemo platiti sledeći račun, ili otplatiti nagomilani dug.

Kako smo dopustili da naše komšije, znane i neznane, budu izbačene na ulicu i ostanu bez krova nad glavom?

Čak i da se najugroženiji prisilno iseljavaju iz socijalnih stanova, kojih u Beogradu ima veoma malo.
Kako nam je postalo normalno da se krov nad glavom tretira kao pitanje privilegije i luksuza, a ne kao osnovno ljudsko pravo?

Da li ste vi sa time zaista OK?

Sudeći po tome kako se poslednjih decenija vlast odnosila prema ovom važnom egzitencijalnom pitanju, zaista nema razloga da polažemo nadu u to da će država sama od sebe rešiti ove probleme, jer ova država u stanovima vidi samo zaradu i način da privuče krupni kapital. Kada vidimo kako država ulaže beskrajna finansijska i politička sredstva u projekate kao što je Beograd na vodi, gde stan košta 400.000 evra, situacija postaje mnogo očiglednija.

Kampanjom „Dobrodošli u stambeni pakao” želimo da pokažemo da većina građana Srbije, na ovaj ili onaj način, već sada živi u „stambenom paklu”.

Ako zbog toga osećamo nezadovoljstvo ili bes, to je potpuno normalno. Jedino što ne treba da bude normalno je zapravo taj stambeni pakao. Želimo da svako od nas kaže sebi „Neću da živim u stambenom paklu!” i da to zatim kaže glasno, tako da svi čuju. Zato prvi korak treba da bude promena predstave o stanu i stanovanju, koji su „prirodno” prepušteni slobodnom tržištu, ka razmevanju stana kao doma na koji svako ima pravo.

anka
18th December 2016 at 9:57 pm

jebem ti drzavu a mi kada smo ovce neka nas sisaju

GSP kupuje 11 autobusa

Gradski prevoznik planira da u ovoj godini kupi 11 solo autobusa na dizel u vrednosti od 190 miliona dinara bez PDV-a i time nastavi obnovu voznog parka.

Predviđeno je da se 6 autobusa kupi novcem iz budžeta grada u visini od 60 miliona dinara, a da GSP sam obezbedi preostalih 43 miliona dinara, dok bi preostalih 5 autobusa bilo nabavljeno putem lizinga u vrednosti od 87 miliona dinara.

GSP trenutno čeka na isporuku 5 solo autobusa koji su putem lizinga kupljeni od Ikarbusa za 94,9 miliona dinara bez PDV-a, a krajem decembra su stigla 4 solo autobusa koji su polovinom prošle godine takođe kupljeni od Ikarbusa za 70 miliona dinara bez PDV-a.

Podsetimo da je prošlog leta u Novi Sad stiglo 10 zglobnih autobusa iz Ikarbusa koji su kupljeni za 2,5 miliona evra, kao i da je 1. aprila u saobraćaj pušteno pet solo autobusa kupljenih još 2015.

U planu poslovanja GSP-a navodi se da se za 2018. i 2019. godinu planira kupovina 12 solo autobusa (409 miliona dinara bez PDV-a) i 8 zglobnih autobusa (334 miliona dinara bez PDV-a).

Novosadski javni prevoznik trenutno ima 267 autobusa (191 solo, 71 zglobni i 5 mini buseva), a za dnevni red vožnje se angažuje u proseku 220 autobusa (152 solo i 68 zglobnih).

Novosadske kasarne niko neće

Pre deset godina kasarne i poligoni su iznenada, bez znanja opština, uknjiženi kao vlasništvo oružanih snaga Srbije, pa vojska sada opštinama prodaje ono što je oduvek bilo u svojini lokalne zajednice.
Piše: Živan Lazić

Čim je u katastru zavedena kao vlasnik, vojska je i realnije sagledala potrebe i utvrdila višak od 445 objekata različitih namena i stepena očuvanosti. Ponudila ih je tržištu. Najveća vrednost je u dobroj lokaciji, time i koristi kao građevinskog zemljišta.

Bilo je to vreme kada je stanogradnja u većim gradovima Srbije ostvarivala istorijski maksimum i računalo se da će biti kupaca parajlija. Očekivani prihod bi se ponajviše koristio na rešavanje stambenog pitanje vojnih lica i vojnih izbeglica.

Nema kupaca

Međutim, za deceniju je prodato tek osamdeset objekata, prihodovano 15,7 miliona evra i oko 1.000 stanova dobijenih u razmeni. Kupci su uglavnom opštine. Svakako je najpoznatiji ji primer beogradske kasarne "Stepa Stepanović" (nekada "4. juli") na čijoj lokaciji je država podigla stanove za socijalno stanovanje.

U međuvremenu, nastupio je kolaps stanogradnje, tržišne cene su pale i ispod nivoa socijalnih stanova, pa su se stambeni kvadrati u novom beogradskom kvartu uobičajeno prodavali. Potražnja za građevinskim zemljištem je presahla i vojska je tek nedavno ponovo oglasila ponudu, koncentrišući se na objekte u dvadesetak gradova, među kojima su Novi Sad, Zrenjanin, Pančevo, Vršac, Irig, Sombor...

Ponovo prodaja stoji, ne samo zbog slabije ali u poslednje dve sezone nešto živnule gradnje. Važan razlog je u osećanju opština da su izigrane i da je država svoje eventualne obaveze stambenog obezbeđenja zaposlenih u vojsci prebacila na lokalnu samoupravu. Posebno su pogođena sedišta vićih vojnih jedinica.

Tako je u Novom Sadu oglašeno nepotrebnim čak dvadesetjedno vojno zdanje. Kao suvišne označene je i kasarna "Janko Čmelik", na čijih se 19 hektara na Petrovaradinskoj tvrđavi nalazi čak 34 vojna objekta. Prodaju se i poligon Rečne flotile, u gradu poznatiji kao "Mornarica", kasarne u Ulici vojvode Bojovića, Futoškoj (popularna Maršalka), kod Adamovićeve vile, u Josifa Runjanina…

Prinuđen nedostatkom prostora, do sada je grad samo sa tri stana otkupio deo vojnog zemljišta radi proširenja groblja u Petrovaradinu, dok nema interesovanja, čak i nakon naknadnog sniženja početne cene, za vojno skladište i dve zgrade u Podgrađu koje su među nedavno ponovo oglašenima.

Stranke pritiskaju opštine

Nije vreme građevinske konjukture, vojska je precenila nekretnine čija reparacija i doterivanje mnogo koštaju, pa ne iznenađuje odsutvo investitora. Ipak, osnovni razlog je u shvatanju građana da im je država nametnula obavezu da otkupljuju ono što je oduvek bilo vlasništvo lokalne zajednice, opštine.

Realno govoreći, kasarne i slični objekti mogu se preurediti pre svega u zgrade javne namene kakvih već ima previše u našim gradovima, pa je potez sa promenom vlasništva zapravo pritisak na opštine da umnogome nametnutim otkupom praktično reše stambeno pitanje vojnim licima, mada nije reč o obavezi lokalnog nivoa vlasti. Ako izuzmemo specifične slučajeve, kao kod petrovardinskog groblja, ne vidi se razlog zašto bi lokalci, inače umanjene prihode trošili na nešto što nije njihova obaveza, pa još kupovinom onog što je do nedavno bilo i što je svuda u svetu opštinsko.

Moć da lokalni novac usmeri u, sa opštinskog stanovišta, potpuno nepotrebno u nas ima samo centrala vladajuće stranke. Svuda u svetu, vojska kao budžetska institucija ne može biti vlasnik, već samo korisnik nekretnine, a vlasnik je ili opština, po pravilu u slučaju građevinskog zemljišta, ređe pokrajina ili država. No, potez od pre deset godina je nekako provučen i od tada se kontinuirano pokazuju problemi.

Subotica i Senta kupili svoje

Primer Subotice je upečatljiv. Prvo je za 1,85 miliona evra otkupila kasarnu "Petar Drapšin" uz prateći poligon. U pitanju su 144 hektara zemljišta prenamenjenih u poslovnu zonu, ali je grad za šest godina uspeo prodati samo četiri. Investitori nisu zainteresovani za lokaciju udaljenu od grada.

Mada je prethodna lokalna vlast dokazivala da su Subotičani svojim novcem svojevremeno i gradili kasarnu "Kosta Nadj", aktuelna vlast je za otkup platila 3,1 milion evra, i još 3,3 miliona za Dom vojske u varoši na severu Bačke. Novca za restauraciju nema i objekti i dalje tavore u zatečenom stanju.

Slično je i Senta za 1,8 milona otkupila kasarnu koju je sama gradila i koju je vojska po ugovoru od pre 80 godina bila obavezna vratiti opštini ukoliko joj postane nepotrebna. Zrenjanin je za 1.000 kvadratnih metra stambene površine otkupio lokaciju zrenjaninskog aerodroma "Ečka" sa ambicijom da ga prevede u civilni za niskobudžetne avio kompanije, dok je kasarnu u Vršcu vojska procenila na čak 4,5 miliona evra i dodatno razgnevila varošane podno Brega.

Ovih dana se medijski priprema teren da Zrenjanin otkupi potpuno zapuštenu kasarnu u naselju Mala Amerika, navodno bi nakon restauracija bila izvanredan objekat za nekoliko srednjih škola.

Ograničavanje razvoja

U Pančevu su razmišljali da neke vojne objekte preurede u biblioteke i čitaonice, Sombor je imao ambiciju da postane univerzitetski centar, pa je kasarna zamišljena kao zgrada budućeg fakulteta. Irig ne sme ni da pomisli kako da odvoji silne pare za dve kasarne sa cirka pedesetak objekata. A vojne postaje smetaju gradiću na Fruškoj gori da se razvija kao turistička regija.

Prebacivanje vlasništva na vojsku je gradove dovelo u ozbiljne nevolje. Tako je Novi Sad u nedoumici, jer uslov da bilo koji spomenik, pa i Petrovaradinska tvrđava, uđe u baštinu UNICEF-a je potpuno povlačenje vojske, uključujući i iz (su)vlasništva. Kako je Podgrađe ne samo sastavni, već i vitalni segment Tvrđave, promenom vlasništva Novi Sad je doveden u groteksnu prinudu da otkupljuje ono što je njegovo i što ne vredi malo.

Tim pre što je u svim planovima tvrđava viđena kakvom i jeste, centralnom tačkom razvoja grada. Slično i površina Rečne flotile, na obali Dunava, preko puta Ribarskog ostrva, predstavlja zemljišni dragulj, lokaciju za svetski elitno naselje. Prebacivanjem vlasništva sa opštinskog na vojno država je baš duboko zavukla ruku u džep Novog Sada.

Neobavezujući memorandum

Pre deset godina tadašnja gradonačenica Novog Sada Maja Gojković i vojni ministar Prvoslav Davinić potpisali su neku vrstu memoranduma po kome bi grad za sve vojne objekte vojsci dodelio zemljište nizvodno od rafinerije, poprilične površine, za potrebe izgradnje vojne baze "Majurska ada". Kasnije se o bazi jedva i govorilo, stvar je završena potpisivanjem neobavezujećeg papira.

Ipak, kada je reč o vojsci uvek valja razmišljati i o novcu. Neobično velik broj izbeglica koji ni četvrt veka nakon nestanka bivše države ne može da reši stambeno pitanje, pokazuje kuda vodi preveliko odvajanje budžeta na vojne potrebe.

Nekadašnja Jugoslavija je previše izdvajala za vojsku, pojedinih godina čak i 11 odsto nacionalnog BDP. Poređenja radi, zemlje Evropske unije ne izdvajaju ni dva odsto svog, doduše mnogo višeg BDP, a Nemačka čak jedva jedan odsto. Rusija je ove godine izdvajanje sa 4,4 svela na 3,6 odsto, dok smo mi na 5,2 odsto.

Milijarde dolara stucane na vojne aerodrome

Danas izgleda neverovatno, ali samo u podzemne aerodrome tokom trajanja Jugoslavije je uloženo najmanje 22, a ima onih koji procenjuju i svih 80 milijardi dolara.

Čuveni aerodrom "Željava", na granici BiH i Hrvatske sada je potpuno zapušten i van je bilo kakve funkcije. U podzemno sklonište za neprekidni tromesečni boravak ratne vlade na planini Konjic uloženo je najmanje 6,2, a moguće i svih 22,5 milijarde dolara. Danas umetnici pokušavaju da od njega načine prostor za performere i koceptualne umetnike. Ne vidi mu se praktičnija namena.

Kako se posle raspada nekadašnje države, znatno brojniji deo prevelike vojske skoncentrisao u Srbiji, pojavilo se i stambeno pitanje vojnih lica i vojnih izeglica. Država nije našla nikakvo rešenje, pa je zbog toga prisilnim izmeštanjem kasarni iz vlasništva opština, te potonjim pritiskom da lokalne zajednice kupe iste militarne objekte, ceo problem prebacila na znatno niži nivo vlasti.

Милан Јарић: Спенс не чине стакло и мермер, већ људи

Оцењујући рад СПЦ „Војводина” у прошлој години, директор мр Милан Јарић није желео много да се бави затеченим стањем, имајући у виду да је у то предузеће дошао у другој половини 2016,
већ је акценат ставио на то шта ће урадити да се стање промени набоље. Како каже, био је свестан тога да мора хитно да делује, у циљу оздрављења предузећа.

Да ли се финансијска слика Спенса као константног губиташа (око 100 милиона динара годишње) поправила у последње време?
– Иако смо предузеће затекли у хаосу, нисмо скрстили руке и јадиковали него смо се прихватили посла да бисмо фирму подигли из блата у које је срушена у време владавине Демократске странке – рекао је мр Милан Јарић. – Овај менаџмент ће, уз подршку градске власти, успети да Спенсу врати стари сјај и од губиташа га претвори у предузеће које доноси добит. У претходних шест месеци успели смо да покренемо ствари с мртве тачке па ће губитак бити значајно мањи од планираног.

Чиме бисте се могли похвалити, а шта сте могли урадити боље?
– Као директор имам обавезу да јавно положим рачун Новосађанима о тме шта смо урадили у претходна три месеца и шта ћемо урадити у наредне четири године. Наши суграђани заслужују да знају како ће бити потрошен новац којим располажемо, да би Спенс био њихова оаза за спорт, рекреацију и куповину. Сваки динар који зарадимо, и који добијемо из буџета, биће уложен у уређење спортских сала и пословних простора, поправке дотрајалих система за грејање и хлађење да бисмо убудуће уштедели новац и уложили га у даље побољшање рада предузећа.

Број запослених је увек рак-рана свих јавних предузећа, па и Спенсова (око 240). У којим деловима има вишка запослених?
– Радници су срце сваке фирме, тако је и са Спенсом, упркос чињеници да је, као и друга градска јавна предузећа, био уточиште за збрињавање политичког кадра. Зато је зачуђујуће што исте оне странке који су их запошљавале, данас заговарају њихово отпуштање. Није у томе суштина. Отказе је лако делити. Тешко је на прави начин управљати фирмом, обезбедити посао за сваког радника, тако да он не дангуби на послу, него да испуњава задатке који су постављени пред њега. Ако се правило расподеле обавезе и послови, радници неће бити баласт него ће доприносити развоју и побољшању пословних резултата. Захваљујући ангажовању и марљивом и преданом раду великог броја запослених, успели смо да за само шест месеци драстично поправимо пословање Спенса.

Да ли је дошло време да се стане у крај дугогодишњем пропадању Спенса, неулагању и недомаћинском вођењу фирме?
– Захваљујући доброј пословној политици и подршци градоначелника Милоша Вучевића и чланова Градског већа, од Спенса ћемо направити успешну фирму. Недостатак амбиције је оно што је уназадило предузеће. Тај мањак амбиције у годинама иза нас један је од разлога пропадања Спенса. Ми имамо сасвим другачију визију. Треба радити, и резултат не може изостати. Правимо планове који ће обезбедити приходе, осигурати финансирање свих спортских и пословних садржаја. Но, то није све. Паралелно с тим, припремамо анализу одрживог развоја.

Један од начина смањивања трошкова Спенса је и улагање у енергетску ефикасност. Постоји ли визија како то решити?
– Предузеће је израдило је пројектно-техничку домументацију за реконструкцију система климатизације, грајања и хлађења и у склопу тога је израђен и Елаборат о енергетској ефикасности. Пројекат ће се реализовати у фазама, у зависности од приоритета и финансијских могућности. Годинама Спенс улаже огроман новац у ревитализацију објекта ради уштеде енергије: санирани су делови крова, а тренутно се мења расвета у малој дворани и на базену, а заменили смо клизна и рото врата у трговачком простору. Генерално, један од највећих проблема представљају велика габаритност објекта и што кровни покривач није мењан 35 година па је неопходан велики новац за реконструкцију. Зато се размишља о фазном решавању тог питања.

Базен је пуштен у рад без одговарајућег атеста, хлор и вода су почели да нагризају арматуру, а видно је оштећена и шкољка базена. Да ли је дошло време за реновирање затвореног базена и свлачионица?
– После уочених оштећења на армиранобетонској конструкцији шкољке затвореног базена, израдили смо пројектни задатак, расписали тендер за израду елабората о стању конструкције и пројекта њене санације. Након предвиђеног испитивања шкољка ће бити санирана.

Да ли ће објекат на Сајмишту постати кућа борилачких спортова?
– На Сајмишту ћемо реновирати све постојеће терене и изградити нове, као што су трим-стаза и теретана на отвореном. Уз неколико фудбалских, кошаркашких и одбојкашких терена, биће постављени столови за стони тенис, а наћи ће се и терен за боћање и садржаји намењени младима. Планирамо да уредимо и свлачионице и санитарне просторије. Потписан је уговор о изради пројекта о ревитализацији дела комплекса СЦ „Сајмиште”. Један од пројеката односи се на споменуту Кућу борилачких спортова.

Како ћете се изборити са све већом конкуренцијом бројних тржних центара, шопинг молова, поготово оног који ниче тик уз Спенс?
– Спенс нема конкуренцију, не представља помодарство, краткотрајни тренд и центар потрошачке грознице. Он је симбол Новог Сада, средиште новосадског спорта, место где ничу европски, светски и олимпијски шампиони. Спенс јесте на коленима, али је тако само зато што људи који су га деценијама водили нису имали представу о његовој важности и значају. Данас то може звучати апсурдно, али Спенс није хендикепиран отварањем нових тржних центара. Његова предност је у томе што га не чине стакло, мермер и неонске рекламе: Спенс чине људи. Баш зато он и даље има потенцијал да буде једно од најпрофитабилнијих градских предузећа.

Да ли Спенс може постати само кућа за спорт или да спортске садржаје учините занимљивијим и коначно направити плус у каси?
– Ми ћемо већ ове године пословати с добитком. Треба истаћи да Град од Спенса годишње заради више од три и по милиона евра, пошто га посети близу милион људи. То указује на то да је и после деценија урушавања у питању репрезентативан објекат неопходан Новом Саду и Новосађанима. Ради се о арени која на једном месту обједињује све спортске садржаје и где се одржавају важни спортски догађаји међународног значаја. Уз максималну подршку градоначелника Милоша Вучевића радићемо на модернизацији и унапређењу пословања. Уз добро руковођење Спенс има капацитет да, уместо милион посета, оствари око три милиона и Граду донесе близу десет милиона евра.

У прилог побољшању спортског садржаја је и аква-парк који је у плану?
– Да би ухватио корак с временом и приближио се модерним објектима тог типа у Европи и свету, Спенс мора променити много тога. Проширење асортимана услуга и проширење капацитета представљају један од начина његовог тржишног осавремењивања.

Петоетажна гаража
– Нашем граду недостају десетине хиљада паркинг-места, нарочито у ширем центру. Спенс се налази на важној локацији, у непосредној близни Суда, Универзитета, Телевизије и других пословних садржаја. Број аутомобила одавно је превазишао капацитете постојеће гараже. Повећање броја гаражних места – а очекује се да наша двоетажна гаража постане петоетажна – значајно би допринело смањењу саобраћајног хаоса у овом делу града, а уједно би побољшало пословне резултате Спенса – сматра наш саговорник.

Хотел – смео искорак
– Нови Сад већ дуго има недовољно хотелских капацитета, а то се посебно види за време Пољопривредног сајма. Након проглашења за Европску престоницу културе и Европску престоницу младих, у Нови Сад ће долазити све више туриста. Дакле, нови изазови су пред нама. Постоје озбиљне економске анализе које показују да би хотел на Спенсу био врло профитабилан. Спенс мора да расте и да се развија. А модерна времена захтевају смеле искораке – наглашава директор Јарић.

Јово Галић

Универзитету комплекс касарне „Др Арчибалд Рајс”

Добијање комплекса касарне „Др Арчибалд Рајс“ решиће тренутне просторне проблеме УНС-а који је, мада привилегован постојећим, плански грађеним и у нашој држави јединственим комплексом Кампуса, њиме и ограничен.

- У комплексу зграда некадашње касарне практично ћемо створити нови универзитетски кампус , јер нам је постојећи постао претесан, како због све већег броја студената, тако и због повећања броја истраживачких тимова. И зато је ово историјски договор о развоју и перспективама УНС-а - рекао је, после рашњег састанка у Новом Саду, ректор УНС-а професор др Душан Николић.

- Ту ће моћи да се пресели део Академије уметности, која се мора изместити из садашње зграде у Улици Ђуре Јакшића, која припада Српској православној цркви, затим део Факултета техничких наука, који је изгубио део простора рушењем зграда због изградње технолошког парка, а има и потребу за ширењем како би се омогућило повећање школовања ИТ стручњака. У овом простору наћи ће се и места за додатне капацитете Медицинског факултета, на којем очекујемо повећање броја страних студената и за још пуно садржаја за којим Универзитет има потребу, али до сада није имао просторне могућности.

Kazahstanci kupili novosadski ZGOP
BEOGRAD - Ministar privrede Goran Knežević potpisao je danas sa direktorom kompanije "Zhol Zhondeushi" iz Kazahstana Muradovom Huramom Jahšibaevičem ugovor o prodaji kapitala Privrednog društva za građenje, remont i održavanje pruga ZGOP iz Novog Sada.
U saopštenju Ministarstva privrede navodi se da je ta firma prodata za 3,6 miliona evra, kolika je bila i početna cena.

Kupac se obavezao da iznos plati u gotovom.
Ugovor je zaključen pod odložnim uslovom, budući da je kupac dužan da dostavi Ministarstvu privrede mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije.

Kazahstanska kompanija dostavila je i jedinu prijavu u postupku javnog prikupljanja ponuda, koje je Ministarstvo privrede pokrenulo 2. septembra 2016, sa javnim nadmetanjem radi prodaje 90,6 odsto kapitala Privrednog društva ZGOP.

Odluka da se "Zhol Zhondeushi" iz Kazahstana proglasi kupcem doneta je 26. decembra 2016. na predlog Komisije za sprovođenje postupka, piše u saopštenju.